Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Kako objašnjava Lazar Šestović, viši ekonomista Svetske, projekcija do kraja godine kaže da se očekuje rast inflacije na „6 odsto ili nešto malo preko 6 odsto“.
„Energenti trenutno čine dve trećine inflacije u Srbiji. Naša projekcija za Srbiju odgovara trenutnom viđenju uticaja cene energenata, i kako one mogu da ‘poguraju’ domaću inflaciju. Naravno, to može da se sve promeni ukoliko se međunarodna tržišta pokažu otpornija na ‘šokove’ koji se dešavaju na Bliskom istoku, ali procena za Srbiju urađena je na bazi informacija koje trenutno imamo“, pojasnio je Šestović.
„Pokretna meta“
Šestović je, naime, izradu ekonomskih projekcija za 2026. godinu – u kojoj se događaji na međunarodnoj ekonomskoj i političkoj sceni munjevito i nepredvidivo smenjuju – nazvao „pokretnom metom“, jer svaka nova informacija mora da se uključi u analizu i potencijalno može da utiče na ukupnu sliku, piše Nedeljnik.
Za sada, međutim, očekivanja Svetske banke za Srbiju su da će privredni rast naše malo ubrzati u ovoj godini, i to na 2,7 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 2 odsto, da bi u 2027. godini dostigao 3 odsto.
Inflacija će, kako očekuju, ostati povišena tokom cele godine, delom zbog očekivanog efekta konflikta na Bliskom istoku na cene energenata, da bi se na srednji rok stabilizovala i vratila u okvire ciljanog raspona Narodne banke Srbije (od 1,5 do 4,5 odsto).
Rizici ovih očekivanja su, osim razvoja situacije na Bliskom istoku, i neizvesnosti u evropskoj auto-industriji kao i poslovanje domaćih državnih preduzeća, gde su, prema oceni međunarodnih institucija, potrebne reforme, a posebno u energetskom sektoru.
Rešavanje pitanja nis-a
Šestović je izrazio nadu da sukob na Bliskom istoku neće značajno odložiti rešavanje statusa NIS-a, uz ocenu da kriza vezana za NIS traje sad već prilično dugo i da je važno doći do rešenja u što kraćem roku.
„To je jedno od ključnih pitanja za našu zemlju u ovom trenutku, jer to je deo ‘jednačine’ oko energetske bezbednosti zemlje. Što pre se dođe do rešenja, to bolje. Postoje rokovi koje određuju strane administracije, tako da nadamo se da će se to ispoštovati i da ćemo krajem maja imati neko poznato rešenje“, rekao je Šestović.
Potrebne domaće investicije
Geopolitičke tenzije, sa druge strane, ne utiču samo na cene uvoznih energenata, već i na opšti sentiment investitora, što dodatno otežava pravljenje dugoročnih planova.
Srbija se, pri tome, zajedno sa ostalim državama regiona suočava sa značajnim padom priliva stranog kapitala, ali stručnjaci Svetske banke smatraju da su domaća ulaganja još veći strukturni problem.
„Domaće investicije su oblast u kojoj smo zaista daleko ispod svih zemalja Istočne Evrope. Taj problem traje već 15 godina i predstavlja ključni razlog zašto Srbija generalno sporije raste nego što bi mogla“, upozorio je ekonomista Svetske banke.
Usporavanje privredne aktivnosti na Balkanu
Na nivou Zapadnog Balkana primetan je trend usporavanja privredne aktivnosti, praćen specifičnim problemima na tržištu rada, pokazuje najnoviji izveštaj ove međunarodne organizacije.
Ričard Rekord, glavni ekonomista za Zapadni Balkan, rekao je da je prosečan rast u regionu pao sa 3,7 odsto na 2,6 odsto prošle godine, a kao jednu od specifičnih prepreka koja „koči“ ceo region izdvojio je neadekvatno korišćenje ljudskog kapitala.
„Na Zapadnom Balkanu postoji veliki izvor neiskorišćenih talenata, posebno među ženama i mladima, ali uz odgovarajuće mere i politike, u radnu snagu moglo bi da se uključi dodatnih 2,8 miliona ljudi, a posebno žena i mladih“, rekao je Rekord.
Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay