Iako je Banka Izraela snizila prognozu rasta za ovu godinu za 1,4 procentna poena, ekonomija Izraela će u 2026. porasti za 3,8%, dok se poređenja radi očekuje da će iranska pasti za 6,1%.
Sličnu prognozu za izraelsku ekonomiju dao je i Međunarodni monetarni fond koji očekuje da će ona u 2026. porasti 3,5%, što je znatno više od američke ekonomije koja će rasti 2,3% i privrednog rasta u EU od 1,3%. Drugim rečima, rast izraelskog BDP-a će nadmašiti sve zemlje G7 u 2026. godini.
Prema procenama MMF-a, Izrael bi sledeće godine mogao da zabeleži rast od 4,4%, čime bi nastavio da nadmašuje mnoge razvijene ekonomije. Guverner izraelske centralne banke, Amir Jaron, rekao je za CNBC da bi, ukoliko se sukobi u regionu reše, izraelska ekonomija mogla u 2027. da poraste čak i 5,5%.
I drugi pokazatelji stanja izraelske ekonomije su pozitivni. Ta zemlja ima znatno niži odnos javnog duga prema BDP-u (69,8%) nego ostale razvijene zemlje. Iako je to blagi rast u odnosu na 2025, i dalje je znatno niže od proseka G7 zemalja koji iznosi 123,7%. Stopa nezaposlenosti u Izraelu je u martu porasla na 3,2%, ali je i dalje niža nego u SAD (4,3%) i evrozoni (6,2%).
Istovremeno, inflacija je ostala stabilna u dva meseca od početka rata sa Iranom, uz blago smanjenje na 1,9% u martu, dok su rastuće cene nafte podigle troškove u SAD, EU i Velikoj Britaniji. Ciljani raspon inflacije u Izraelu iznosi od 1% do 3%.
Ovakvi rezultati su iznenađujući imajući u vidu da je ta zemlja praktično tri godine u ratu.
Rast usred tragedije
Sukob Izraela sa Palestinom započet je 7. oktobra 2023. godine kada je Hamas izvršio agresiju na njegovu teritoriju, međutim od tada se toliko intenzivirao da sve više ljudi izraelsku ofanzivu na Gazu naziva genocidom.
Ovo ne čudi jer Izrael kontinuirano vrši vazdušne napade na ciljeve za koje tvrdi da su povezani sa Hamasom mada su oni često civilni, kao i kopnene operacije i artiljerijsko granatiranje. Pored toga, često onemogućava slobodan protok robe i ljudi u Gazi što uzrokuje nestašice hrane, vode i lekova. UNICEF procenjuje da je od početka sukoba na toj teritoriji poginulo oko 71.800 Palestinaca od čega više od 21.000 dece. Pitanje je koliko je još ljudi umrlo od gladi ili nelečenih bolesti.
Međutim, ovde nije kraj popisu žrtava imajući u vidu da Pojas Gaze nije jedini “front” na kom Izrael ratuje. U 2026. je nastavio borbu protiv Hezbolaha u Libanu ali je i zajedno sa Sjedinjenim Državama napao Iran, što je veoma negativno uticalo na globalnu ekonomiju.
Sve ove ratne aktivnosti Izraela iziskuju novčana sredstva i ljudske žrtve, a donose i rizik od kontranapada koji bi trebalo da šteti ekonomiji te zemlje a ne da je jača.
Šta je pokretač ekonomskog rasta?
Ali da li izraelska ekonomija zaista jača? Keren Uzijel, viša analitičarka u Economist Intelligence Unit, kaže za CNBC da je zbog ratova rast privrede u toj zemlji zapravo ispod svog potencijala, ali je i dalje visok zahvaljujući snažnom privatnom sektoru, niskoj inflaciji i visoko kvalifikovanoj radnoj snazi.
„Izvoz visokotehnoloških proizvoda i usluga bio je glavni pokretač snažnog rasta i stvaranja bogatstva u poslednje dve decenije, ali ekonomija je beležila značajan rast i u drugim sektorima, uključujući razvoj gasnih resursa i izvoz odbrambene opreme“, rekla je ona.
Dodala je da je u 2025. godini Izrael je zabeležio dve najveće strane investicije u istoriji, obe u oblasti sajber bezbednosti: kupovinu kompanije Wiz od strane Google-a za 32 milijarde dolara i kupovinu CyberArk-a od strane Palo Alto Networks-a za 25 milijardi dolara, koje su završene u martu 2026.
Prema njenim rečima, razvoju izraelske ekonomije u poslednje dve decenije odgovarali su i demografski trendovi budući da je rast stanovništva u proseku bio blizu 2% godišnje. To znači da je po standardima razvijenog sveta izraelska populacija relativno mlada.
Finansijska tržišta u plusu
Paralelno sa ekonomskim rastom, izraelska finansijska tržišta beleže priliv kapitala. Indeks Tel Aviv 35 porastao je za oko 20% od početka godine, nakon rasta od 51,6% u 2025. Tokom dvomesečnog rata sa Iranom porastao je dodatno za oko 1%. Širi indeks Tel Aviv 125 porastao je više od 17% ove godine.
Izraelski šekel ojačao je skoro 7% u odnosu na dolar od početka godine, uključujući rast od oko 4% tokom rata.
Tržišta su, prema rečima Karen Švok iz kompanije Lucid Investments, pokazala izuzetnu otpornost, uz povratak stranih investitora, posebno u tehnološki, finansijski i odbrambeni sektor.
Ipak nije sve kao što izgleda
Međutim, Žoao Gomes, profesor finansija na Univerzitetu u Pensilvaniji, tvrdi da izraelska ekonomija počinje da oseća posledice rata sa Iranom, posebno kroz manjak radne snage i slabiju potrošnju usled bezbednosnih rizika. Turizam je takođe ozbiljno pogođen, a bez uspešnog mirovnog sporazuma, upozorava on, izgledniji su odliv kapitala, slabljenje valute i rast inflacije.
„Javni dug je značajno porastao i zahtevaće fiskalna prilagođavanja, ali ostaće održiv ako Izrael obezbedi stabilan mirovni okvir koji omogućava smanjenje vojnih troškova i očuvanje poverenja investitora“, kaže on.
Uzijel dodaje da će, uprkos solidnim makroekonomskim pokazateljima, rat negativno uticati na pojedine segmente ekonomije, posebno na potrošnju, koja je u martu i aprilu značajno opala.
Iako izraelska vlada nastoji da oslabi Iran i Hezbolah, očekuje se da će se u daljim potezima usklađivati sa SAD. Administracija Donalda Trampa nedavno je produžila rok za primirje kako bi se nastavili pregovori sa Iranom, ali je poručeno da neće žuriti sa postizanjem sporazuma. Ostaje da se vidi kako će to uticati na izraelsku ekonomiju ali jedno je sigurno – manje razvijene zemlje na Bliskom Istoku mnogo teže podnose ovu situaciju i beleže gotovo tragičan rast siromaštva.
Izvor: CNBC
Foto: Timon Studler, Unsplash