Ako tek ulazite u posao stručnjaci savetuju da, ukoliko možete, u ime kompanije registrujete i međunarodni i nacionalni domen. Međutim, za privrednike koji će poslovati na lokalu, kao što su na primer frizeri, dovoljno je da registruju i samo .rs, osim ako imaju ambiciju da naprave planetarno popularan lanac frizerskih salona. Ovaj i mnoge druge kriterijume za odabir odgovarajućih domena saznali smo na panelu pod nazivom „Dvoboj .com protiv .rs”.
U stara vremena dvoboji su organizovani radi odbrane časti nekog od učesnika, obično na skrivenim mestima, uz pomoć mačeva ili pištolja, a pratile su ih lakše, teže ili čak fatalne povrede. No, ovog marta, na konferenciji DIDS u Domu omladine prisustvovali smo savremenoj verziji duela, takoreći „dvoboju 2.0“. U njemu su glavno oružje bile reči, a cilj nije bio povrediti protivnika, već udruženim snagama, kroz dijalog, naći najbolje rešenje za domaće privrednike koji žele da ostvare što efikasnije prisustvo na internetu.
Ulogu glavnog sekundanta dobio je Miroslav Žeravčić, koordinator u RNIDS-u za poslovnu saradnju sa ovlašćenim registrima. On je suprotstavljenim stranama postavljao ista pitanja, a ispitanici su iznosili svoje argumente za i protiv određenih domenskih ekstenzija.
Na Žeravčićeva pitanja odgovarali su Zoran Buhavac iz kompanije GAMA Electronics, koji je u duelu bio na strani .com domena, kao i „zastupnik“ .rs domena Mladen Savić, inače direktor kompanije True-False Hosting, koja se bavi registracijom nacionalnih i međunarodnih domena.
Konsenzus oko najboljeg rešenja
Još na početku dvoboja ostvaren je konsenzus da je za kompanije, naravno ukoliko imaju mogućnosti, najbolje da registruju i .com i .rs, jer će tako ojačati svoj kredibilitet ali i sprečiti nekoga zlonamernog da registruje drugi domen pod svojim imenom i da kupce dovodi u zabludu. Na taj način, firme će sebi povećati i šanse da dođu do domaće i inostrane publike, ukoliko planiraju širenje na strana tržišta u budućnosti.
No, za razliku od glavnih junaka stripa Alan Ford koji nas uče da je bolje imati novac nego ga nemati, učesnici ove konferencije su svesni da najveći deo srpske privrede čine mikro preduzeća sa ograničenim finansijskim i tehničkim kapacitetima. Zato im savetuju da registruju domene shodno svojim mogućnostima.
To znači da ako planiraju da posluju samo na srpskom tržištu, onda je za njih najbolji izbor .rs, zato što sajtovi na ovim domenima, naravno uz odgovarajuću optimizaciju, imaju veću vidljivost na Google pretragama koje se obavljaju na našoj teritoriji nego sajtovi na .com domenima. S druge strane, ako se pretrage vrše iz inostranstva, sajtovi na .rs domenima koji nisu internacionalno optimizovani – što znači da je njihov sadržaj samo na srpskom jeziku – neće biti dobro pozicionirani na najvećem internet pretraživaču.
Značaj poverenja u poslovanju
Na pitanje kako domenska ekstenzija utiče na percepciju neke firme ili brenda, kao i na poverenje potencijalnih korisnika njenih usluga i proizvoda, odgovori uglavnom idu u prilog .rs domenima.
Kako kaže Mladen Savić, istraživanja pokazuju da se u Srbiji više veruje preduzećima koja imaju sajtove na našem nacionalnom domenu. Razlozi za to poverenje su raznovrsni. Neki su emotivni ali ima i racionalnih, kao što je mogućnost da se pretragom .rs domena pomoću WhoIs alata dođe do najznačajnijih podataka o kompanijama, poput matičnog broja preko kog se one dalje mogu proveravati na sajtu Agencije za privredne registre (APR).
„Tu su i razlozi koji se oslanjaju na prostu logiku. Zamislite da želite da naručite neki deo za auto i slučajno naletite na dve onlajn prodavnice delova. Jedna ima ekstenziju .cz a druga .rs. Koju ćete odabrati? Logika nalaže da će vam brže stići delovi iz Srbije nego iz Češke. Naravno, ne mora da znači da kompanija sa .cz ekstenzijom nema predstavništvo u Srbiji, ali da biste to utvrdili vi morate da istražujete. Mnogi korisnici jednostavno ne žele time da se bave, pa će se bez mnogo razmišljanja obratiti firmi za koju su sigurni da posluje na našoj teritoriji”, navodi Savić.
Dodatna prednost .rs domena je ta što kompanije koje ga registruju kod domaćih registara, za svaki problem i u svakom trenutku mogu da nazovu korisničku podršku i uvek će im se javiti neko ko govori srpski jezik i razume se u problematiku. To ne mora biti slučaj sa .com domenima, premda često jeste, jer se i oni mogu registrovati preko domaćih firmi koje pružaju ove usluge.
Zoran Buhavac zato svima koji su u mogućnosti da to urade i koji mogu imati bilo kakve koristi od inostranog tržišta, preporučuje da registruju oba domena, jer na isti način na koji .rs uliva poverenje građanima Srbije, .com uliva poverenje u međunarodnom poslovanju.
„Živimo u povezanom svetu, u kom vlasnik restorana iz Niša, iako posluje lokalno, može imati korist od sajta na engleskom jeziku na međunarodnom domenu, jer se deo stranaca koji planiraju put u Srbiju informiše preko interneta gde ovde može dobro da se jede. Inače, kada smo već kod hrane, domen na godišnjem nivou košta manje od celog ručka, za taj iznos biste u restoranu platili samo glavno jelo“, pojašnjava Buhavac koliki je to zapravo trošak.
On upozorava firme koje previše opušteno pristupaju registraciji .com domena da je teže naći slobodne generičke domene nego nacionalne, pre svega zato što ih koristi ceo svet. Dakle, treba ih registrovati na vreme kako bi se izbegla ne tako retka situacija da firme prvo registruju .rs, misleći da će lako registrovati .com ako se prošire na strano tržište, a onda se nađu u problemu kada shvate da je .com sa njihovim nazivom već zauzet. Međutim, to nije nepremostiv problem. Rešenja ima više, u zavisnosti od toga koliko je novca kompanija opredelila za ove namene. Jedno od najjeftinijih je da, ako već ne može da registruje svoj naziv, firma uvek može registrovati .com domene sa nazivima svojih proizvoda i usluga.
„Ovde moram da napomenem da pitanje domena nije tehničko, već strateško. Razumem da kompanije koje dugo postoje ne mogu da menjaju svoj naziv zbog domena, ali smatram da one koje su tek u postupku osnivanja treba ozbiljno da pristupe smišljanju svog imena, kako bi mogle da registruju željeni domen, ali i da se odgovarajuće promovišu i dođu do što većeg broja klijenata“, ukazuje Buhavac.
Konkretni primeri
Na pitanje kako srpske firme mogu da znaju koji domen je najbolji izbor za njih, Mladen Savić odgovara da bi svakome ko želi da posluje u Srbiji prioritet morala biti registracija .rs domena, „jer treba da budeš tamo gde ti je publika“. On smatra da je jedini razlog da neko ne registruje .rs domen – da uopšte ne posluje u Srbiji. Međutim, ukoliko je u pitanju kompanija koja planira da posluje i na srpskom i na inostranom tržištu, kao na primer neki tehnološki startap, onda Savić preporučuje registrovanje oba domena.
Istu poruku ima i za IT firme koje planiraju da se iz Srbije bave autsorsingom u inostranstvu: „Da imam takvu kompaniju, prvo bih registrovao .rs a potom i .com, pa bih sadržaj sa srpskog sajta objavljivao i na međunarodnom, ali na engleskom jeziku”.
Zoran Buhavac bi, pak, išao obrnutim redom. Za tehnološki startap i za autsorsing firmu bi mu prioritetno bilo da registruje .com, međutim, dodaje da bi poželjno bilo uz to registrovati i .rs. Prema njegovim rečima, moćne inostrane kompanije uglavnom prvo registruju .com, a onda i nacionalne domene na svakom tržištu na kom će poslovati, pa sadržaj svojih sajtova prilagođavaju tim tržištima.
Dakle, i veliki igrači su svesni značaja nacionalnih domena, čija popularnost u svetu stabilno raste. I sam Buhavac ističe da oni imaju mnoštvo prednosti, a jedna od njih je i kulturološki značaj. Posebnu vrednost u tom pogledu ima .срб, naš nacionalni domen za sajtove na ćiriličnom pismu. Iako je manje popularan od .rs, .срб je veoma važan za Srbiju jer doprinosi očuvanju njenog nacionalnog identiteta, zaključuje Buhavac.
Biznis i finansije 244, april 2026.
Marija Dukić
Foto: Miloš Nikodijević