Širom sveta odjeknula je vest da fabrika Saaba u švedskom gradu Trolhatanu prodaje svoje poslednje prototipove i razvojne automobile.
Pomenuta fabrika je zbog svog gašenja pokrenula aukciju za osam vozila zasnovanih na modelu Saab 9-3 koji su preteča savremenih inovativnih automobila. U pitanju su testni modeli koje je Saab, čini se pre vremena za to, jedno vreme razvijao. To su autonomna vozila, električna vozila sa motorima u točkovima, hibridi sa produživačem dometa i slično.
Imajući u vidu kakav je ne samo rejting već i ideje imao Saab, logično je postaviti pitanje kako je došlo do toga da jedan takav proizvođač automobila ugasi fabriku?
Po čemu se Saab izdvajao?
Da bismo odgovorili na to pitanje moramo ovu priču ispričati od početka. Saab je prvo bio Saab AB i tada se uopšte nije bavio automobilima. Fabriku u Trolhatanu otvorio je 1937. za proizvodnju letelica, budući da je radio u oblasti avijacije i odbrambene industrije.
Osam godina kasnije počeo je da proizvodi i male automobile pod brendom Saab Automobile. Njegov prvi serijski proizveden automobil pušten je na tržište 1949. godine. Od tada do danas proizveo je nekoliko miliona vozila. Saab nikada nije postao automobilski gigant koji drži veliki deo svetskog tržišta, ali je imao veoma lojalne kupce i dobar imidž. Razlog tome je drugačiji pristup proizvodnji vozila.
Naime, budući da je ova kompanija prvo proizvodila letelice mnoge ideje iz avijacije pozajmljene su za proizvodnju automobila, koji su, primera radi, imali ergonomiju poput pilotske kabine, instrument tablu okrenutu ka vozaču, fokus na preglednost, aerodinamiku, logično raspoređene komande. Vozač je bio u centru svega, skoro kao pilot.
Jedna od najpoznatijih Saab osobina bila je ta što se kontakt brava u koju se stavlja ključ nije nalazila kod ključ nije bio kod volana, već između prednjih sedišta. Razlog za to su bili bezbednost pri sudaru, praktičnost prilikom zaključavanja i slično.
Međutim, ono što je najviše izdvajalo Saab automobile bili su njihovi turbo motori koje je ova kompanija prva popularizovala za vozila koja se koriste svakodnevno. Do tada su turbo motori stavljani uglavnom u sportska kola.
Zašto ovaj model poslovanja nije imao uspeha?
Iako su mu automobili bili kvalitetni i pouzdani, Saab jednostavno nije uspevao da opstane na tržištu. Razloga za to je više. Prvi je činjenica da je bio premali i da je prodavao premalo automobila da bi mogao da opstane jer auto-industrija zahteva velika finansijska ulaganja koja mogu da isprate samo jaki igrači ili oni koje subvencioniše država.
Već devedesetih godina prošlog veka se videlo da je poslovni model Saaba neodrživ pa ga je preuzeo General Motors. Time je švedski proizvođač dobio pristup novcu ali je izgubio deo svog identiteta. Međutim, ispostavilo se da je i pristup novcu bio upitan. Saab nikada nije dobijao prioritet unutar GM-a, američka kompanija je često kasnila sa investiranjem i nije bila oduševljena idejom o razvoju novih modela.
Potom je nastupila finansijska kriza 2008. godine kada je GM zamalo bankrotirao zbog čega je počeo da se rešava manjih i problematičnih brendova u koje je spadao i Saab. Kupila ga je mala holandska firma Spyker Cars ali ispostavilo se da ni ona nije finansijski dovoljno jaka da održi proizvodnju vozila u Švedskoj. Zato 2011. Saab morao da potegne za bankrotom. Ostatke njegove imovine naredne godine kupio je Nevs (National Electric Vehicle Sweden) koji je planirao da fabriku u Trolhatanu pretvori u centar za proizvodnju električnih vozila i to zasnovanih na Saab 9-3 platformi. Plan je bio da se ta vozila prodaju u Kini međutim Kina je za veoma kratko vreme iznedrila nekoliko sopstvenih marki električnih vozila koja su bila veoma konkurentna po ceni.
Kada je postalo jasno da nema ništa od kineskog tržišta, ugasila se i poslednja nada o spašavanju Saaba čija fabrika u Trolhatanu će i zvanično postati prošlost kada se završi pomenutih aukcija testnih automobila.
Saab i dalje dobro posluje
Međutim ovo je priča samo o Saab Automobile. Drugi delovi Saab Grupe i dalje dobro posluju.
Originalni Saab AB je veoma uspešan. On proizvodi vojne avione, radare, podmornice, odbrambene sisteme… Iz godine u godinu, posebno sada kada je geopolitička situacija u svetu nestabilna, rastu mu i prihodi i profit i broj zaposlenih. Prošle godine zapošljavao je 26.100 ljudi a čini se da će taj broj i ove godine rasti.
Foto: Alvis Taurens, Unsplash