Socijalistička vlada u Španiji nametnula se kao predvodnik u Evropskoj uniji. Španija je trenutno najbrže rastuća ekonomija u EU, najglasnija članica protiv Izraela, odskočna daska za kineska ulaganja u EU i evropske investicije u Latinskoj Americi. Politički i ekonomski epicentar kontinenta se možda pomerio na jug, a ovakav preokret niko nije predvideo, piše IntelliNews.
Priče u Evropskoj uniji tokom 2025. godine uveravale su nas u privredni oporavak Nemačke, ozdravljenje francuske privrede i konsolidaciju italijanske ekonomije. U 2026. godini nema ništa od toga. Najveća priča u Evropskoj uniji je – Španija.
Brojke je sada teško ignorisati. Prema preliminarnim procenama Evrostata objavljenim 30. januara, BDP Španije porastao je za 2,8% u 2025. godini, u odnosu na prosek evrozone od 1,5%. Samo u četvrtom kvartalu zabeležen je rast od 0,8%, više nego duplo u poređenju sa rastom od 0,3% u evrozoni i to je najjači rast među svim velikim ekonomijama Evropske unije.
ING je u svojoj prognozi za Španiju početkom 2026. godine primetio da je španska ekonomija rasla 2,8 procentnih poena brže od evrozone od kraja 2019. godine. Goldman Sachs je u analizi iz jula 2025. godine ocenio da u Španiji dolazi do velikih strukturnih promena jer se ekonomija, umesto prevelike zavisnosti od turizma, pomera ka finansijama, nekretninama, IT i profesionalnim uslugama kao novom motoru rasta.
Prognoza Evropske komisije u septembru 2025. godine predvidela je rast od 2,9% za 2025. i 2,3% za 2026. godinu. BBVA Research i CaixaBank Research, dve vodeće španske banke, uglavnom se slažu sa ovakvim prognozama, kao i MMF.
Glasni neprijatelji u inostranstvu i tihi rezultati kod kuće
Malo ko u Evropskoj uniji je očekivao ovakav preokret. Španija je većinu vremena nakon finansijske krize 2008. godine tretirana kao slaba karika evropskog juga, zemlja koju je neophodno spasiti od sopstvenih banaka i kao posrnula država u kojoj je stopa nezaposlenosti mladih dostigla čak 50% 2013. godine.
Međutim, usledio je toliko oštar ekonomski zaokret, da će, prema procenama Evropske komisije, javni dug Španije pasti ispod 100% BDP-a 2026. godine sa vrhunca od 120% tokom pandemije. Takođe, stopa nezaposlenost od 9,9% u četvrtom kvartalu 2025. godine, pala je ispod dvocifrenog broja prvi put od 2008. godine. Ništa od ovoga niko nije predvideo čak ni pre tri godine.
Politički motor koji stoji iza ekonomskog preokreta je Socijalistička radnička partija Španije (PSOE) Pedra Sančeza. Otkako je postao premijer Španije, Sančez je gomilao glasne neprijatelje u inostranstvu, dok je tiho isporučivao rezultate kod kuće.
Sančez se pozicionirao kao najotvoreniji evropski lider u kritikama izraelskog rukovodstva, zbog ponašanja Izraela tokom rata u Gazi. Španija je bila prva velika zapadnoevropska država koja je još u maju 2024. godine formalno priznala palestinsku državnost, zajedno sa Norveškom i Irskom. Bila je to prva evropska zemlja koja je izrazila spremnost da se pridruži Južnoj Africi u tužbi protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde.
Španija je u oktobru 2025. godine usvojila devet mera za „zaustavljanje genocida u Gazi“, uključujući stalni embargo na oružje, zabranu brodovima koji prevoze vojno gorivo za izraelske snage da pristaju u španske luke, uskraćivanje španskog vazdušnog prostora izraelskim vojnim letovima, embargo na robu iz naselja na Zapadnoj obali i zabranu ulaska pojedincima „direktno umešanim u genocid, kršenje ljudskih prava i ratne zločine“.
„Rebrendiranje“ Španije na svetskoj sceni
Ovakav politički stav ima svoju cenu. Španska odbrambena i izvozna industrija dvostruke namene izgubile su značajne ugovore u Izraelu, a odnosi Madrida sa Vašingtonom pod Trampovom administracijom su vidljivo zahladneli. Ali, politička ekonomija ovog poteza je ono što je važno. Zauzimajući moralno najčitljiviji stav u Evropi o Gazi, Sančez je pretvorio Španiju u prirodnog diplomatskog sagovornika za arapski svet, Afričku uniju i, što je ključno, Latinsku Ameriku.
Dokument o strateškoj politici za period 2025-2028. godine, koji je objavilo Ministarstvo spoljnih poslova u Madridu, eksplicitno identifikuje Mediteran i Latinsku Ameriku kao dva stuba za globalno repozicioniranje Španije. Takvo opredeljenje je dovelo i do značajnijeg otvaranja španske privrede za kineska ulaganja.
Španija je postala glavna evropska ulazna tačka za kineski industrijski kapital. CATL i Stellantis su u novembru 2025. godine započeli radove na ogromnoj fabrici za proizvodnju baterija namenjenih električnim vozilima, u vrednosti od 4,1 milijardu evra. Buduća fabrika LFP baterija nalaziće se u pogonima kompanije Stellantis u Saragosi i mogla bi da dostigne kapacitet do 50 GWh godišnje. Fabrika će zaposliti više od 4.000 radnika i obezbedila je preko 298 miliona evra finansiranja iz programa EU „Next Generation EU“, a CATL je već doveo 2.000 kineskih radnika da nadgledaju izgradnju.
Jasan obrazac
U istom kompleksu, kompanija Leapmotor, koju podržava Stellantis, počeće proizvodnju električnih vozila na kineskoj platformi u drugoj polovini 2026. godine. Chery je već počeo da sklapa vozila u bivšoj fabrici Nissan u Slobodnoj trgovinskoj zoni Barselone u okviru svog zajedničkog preduzeća Ebro. SAIC-ov MG, najprodavaniji kineski brend u Španiji u 2025. godini, objavio je u aprilu 2026. da će izgraditi svoju prvu evropsku fabriku električnih vozila na španskom tlu.
Krajem aprila 2026. godine, luksuzni brend Hongqi grupe FAW je u poodmaklim pregovorima sa Stellantis-om o proizvodnji vozila u istom pogonu u Saragosi. Vozila kineskih proizvođača činila su preko 11% prodaje španskih automobila u 2025. godini, što je skoro dvostruko više u odnosu na 6,6% iz 2024. godine.
Obrazac je jasan. Sančezova vlada pozicionirala je Španiju kao zemlju EU koja je najspremnija da primi kineske industrijske investicije. Dok su Berlin, Pariz i Rim oklevali, plašeći se američkog i kineskog uticaja, Madrid se oslobodio monokulturne politike Evropske unije.
Rezultat je obnavljanje španske industrijske baze zahvaljujući kineskoj tehnologiji baterija i električnih vozila, uz podršku EU, čak i dok se tarife Unije na direktan kineski uvoz pooštravaju. Kakav god stav prema ovoj strategiji imali u Briselu, ona funkcioniše i jača špansku ekonomiju.
Mladi migranti umesto stranih, a neproduktivnih penzionera
Otvaranje prema Latinskoj Americi je drugi politički i ekonomski front. Španija je najveći pojedinačni investitor u Latinskoj Americi, doprinoseći sa 9,4 milijarde evra agendi EU „Globalna kapija“ za region Južne Amerike, od čega je 5,3 milijarde evra već mobilisano. Analiza koju je sproveo Vilson centar pokazala je da bilateralno vođstvo Španije, utemeljeno u zajedničkom španskom jeziku i istorijskim vezama, daje ovoj zemlji komparativnu prednost na tržištu Južne Amerike kojoj nijedna druga evropska država ne može da parira. Takođe, Španija dobija mnogo mladih migranata koji govore istim jezikom, umesto neproduktivnih penzionera iz severne Evrope.
Mediteran je treći front. Sastanak Španije sa Marokom na visokom nivou krajem 2025. godine, produbio je dobre odnose sa Rabatom i pozicionirao Španiju kao glavnog posrednika EU u južnom Mediteranu.
Iz svega ovoga sledi pitanje da li Evropa ima novu funkcionalnu prestonicu? Berlin je najveća ekonomija EU, ali raste po stopi od 0,4% i paralisan je koalicionom aritmetikom. Pariz je zaokupljen domaćom politikom. Rim se vezao za Vašington u napadu kratkovidosti, a sada ne zna kako da se iz toga izvuče. London nastavlja da se udaljava od EU, nakon što je Britanija izgubila svoj uticaj zbog loših pregovora o Bregzitu.
Madrid, nasuprot tome, raste tri puta brže od evrozone, ima političku saglasnost za sprovođenje spoljnopolitičkih odluka koje se Brisel ne usuđuje da donese i u Sančezu ima lidera koji je spreman da zauzme diplomatsko tlo koje su druge evropske prestonice napustile.
Činjenica da je u Španiji tokom cele godine vreme mnogo sunčanije nego u Nemačkoj, možda više neće biti samo rezultat meteoroloških prilika.
Izvor: IntelliNews
Foto: captainvector, Depositphotos