Kompanije jače od država

Prvih nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata Dženeral Motors je bio daleko najglasovitija i najmoćnija firma. Proizvodio je praktično sve, a na listi 500 najvrednijih kompanija je od 1955. do 1974. godine neprekidno bio na prvom mestu. Ustalilo se mišljenje da je nemoguće da ga neko nadmaši.

No, tokom prve naftne krize i ukidanja zlatne podloge dolaru, izgubio je čelnu poziciju. Naišlo je vreme naftnih giganata, potom bankara.

Međutim, ako danas bacite pogled na deset najvrednijih firmi, među njima teško da ćete naći banke i preduzeća koja se bave „crnim zlatom“. Ponekad se samo Saudi Aramko, državna naftna kompanija Saudijske Arabije, gotovo slučajno zadesi na desetom mestu, caruju lideri IT tehnologije, piše 021.rs.

Trenutno je vodeći proizvođač čipova Nvidia kompanija sa najvećom tržišnom kapitalizacijom. Sredinom maja vrednost svih njenih akcija premašila je 5.700 milijardi (5,7 biliona) dolara i tako učinila još većom distancu u odnosu na prve pratioce Alfabet (Gugl) (4,81) i Epl „težak“ 4,38 biliona.

Firma koja se proslavila personalnim kompjuterima „Majkrosoft“ na četvrtoj stepenici težak je 3,04 biliona američkih zelembaća, a petu poziciju zauzima „Amazon“, širokog spektra delatnosti.

Među kompanijama sa sedištem izvan SAD najveću tržišnu kapitalizaciju ima južnokorejski proizvođač čipova TSMC na šestom mestu, dok „Tesli“, vodećoj firmi najbogatijeg čoveka na planeti Ilona Maska, pripada deveti stepenik.

Na stepeniku niže, posle ozbiljne poslovne stranputice, našla se „Meta“, nekadašnji „Fejsbuk“. Duga tehnološka dominacija SAD poslednjih godina postala je još izrazitija, dok evropskih firmi poodavno nema na listi prvih deset.

Najbolje plasirana evropska firma je holandski ASML, proizvođač opreme za proizvodnju čipova, sa kapitalizacijom od 610 milijardi evra zauzima tek 21. poziciju. Iznenađuje da na Starom kontinentu nema više kompanija ni za „drugu svetsku ligu“.

Posle holandskog lidera, najvrednija su dva farmaceutska proizvođača lekova, švajcarski Roš i britanski Astra-Zeneka sa 335, odnosno 282 milijarde evra tržišne kapitalizacije.

Očito, Evropa je zaspala i klizi naniže. Još uvek je to prostor na svetu gde se najlepše živi, ali biće teško sačuvati takav status ako se trend tehnološkog zaostajanja ne prekine, a propušteno većim delom ne nadoknadi.

Nvidia je donedavno široj javnosti bila prilično nepoznato ime, koja se prvi put našla u centru pažnje kada je Majkrosoft odlučio da ulaže upravo u njen zanimljiv i inovativan razvojni program.

Samo nekoliko sezona kasnije, krajem 2022. vrednost je dostigla 300 milijardi dolara. Ali, zlatan period je tek počinjao i za nepune četiri sezone cena akcija je uvećana čak četrnaest i po puta, dakle 1.440 odsto! Lane u oktobru mesecu bila je prva kompanija čija je tržišna kapitalizacija premašila pet biliona dolara.

Naišlo je doba u kome veštačka inteligencija postaje udarni alat bez koga se neće moći obavljati ništa ozbiljnije. A nje nema bez Nvidijinih čipova.

Konkurencija vidljivo zaostaje i za sada može da zauzme samo deo tržišta jednostavnijih i manje skupih čipova. Lane je prihod Nvidije premašio 216 milijardi dolara, dok se za 2027. godinu predviđa da nadmaši i bilion dolara. To bi bio istorijski najveći priliv novca, iznad onoga što za godinu dana privuku i Volmart ili Amazon, kompanije sa najvećim mrežama trgovinskih prodavnica.

Koliko su berzanske cene, a glavna je ona u Njujorku, narasle pokazuje poređenje sa BDP-om najmoćnijih država. Tako je tržišna kapitalizacija Nvidije premašila BDP Nemačke procenjen na 5,45 biliona dolara za tekuću sezonu, dok su Alfabet i Epl „jači“ od BDP-a Velike Britanije (4,26) ili Francuske sa 3,60 biliona evra vrednim BDP-om.

Pet vodećih kompanija, sve su američke i iz IT sektora, zbirno uzete vrede 20,81 biliona dolara i nešto su iznad BDP-a Kine u iznosu od 20,71 biliona. Zapravo, na nivou su dve trećine godišnjeg BDP-a SAD procenjenog na 32,35 biliona.

Berzanska vrednost akcija kompanija izražava očekivanja o budućem poslovanju kompanija. Do sada nezabeleženo visoke cene akcija vodećih tehnoloških firmi znače samo da ulagači očekuju dalji razvoj i jačanje IT sektora, time i sve uspešnije poslovanje vodećih tehnoloških lidera.

Nezabeleženo visoke tržišne kapitalizacije Nvidije, Epla, Majkrosofta…, počivaju na očekivanjima da će se potražnja za njihovim proizvodima i uslugama i dalje brzo uvećavati. Ukoliko, pak, tok događaja poprimi drugačiji trend, dolazi do naglog pada vrednosti kao što smo doživljavali na prelazu dva veka u takozvanoj „dotkom krizi“.

Što se, pak, tiče neposredno Nvidije, ona ne samo što inovativnim programom kontinuirano čuva i širi tržište, već računa i na povratak u Kinu, gde je do pre godinu dana držala čak 90 odsto tržišta čipova.

Od tada je izvoz praktično zaustavljen usled izvoznih ograničenja nametnutih voljom Bele kuće. Predsednik Nvidije Jensen Huang bio je među privrednicima koji su pratili posetu predsednika SAD Donalda Trampa Pekingu.

Sa domaćinima je razgovarao o isporuci čipova H200 čije se lansiranje na globalno tržište tek priprema. Mada do potpisivanja konkretnog sporazuma nije došlo, u poslovnom svetu se smatra da je Nvidia učinila krupan korak u pravcu povratka na 1,4 milijarde ljudi veliko tržište.