Trenutni toplotni talas odneo je na stotine života širom Evrope i podigao svest o neophodnosti brže adaptacije na posledice klimatskih promena.
Stari kontinent ovih dana obara temperaturne rekorde pa evropske zemlje pribegavaju različitim merama – poput zatvaranja škola ili proglašenja varednih situacija – kako bi sačuvale svoje stanovništvo.
Uprkos tome, samo u Španiji je zabeleženo 212 prevremenih smrti povezanih sa aktuelnim toplotnim talasom, Italija je prijavila najmanje pet direktnih smrtnih slučajeva u periodu od 24 sata a njene vlasti su upozorile da bi konačan broj mogao biti znatno veći, Francuska je prijavila 50 smrtnih slučajeva od čega se najveći deo odnosi na 48 utapanja ljudi koji su pokušavali da se rashlade, dok su zabeleženi i smrtni slučajevi usled toplotnog udara i dece ostavljene u automobilima…
Na ovaj scenario ekolozi upozoravaju već godinama, neki i decenijama, i premda su članice EU ozbiljnije shvatile globalno zagrevanje nego mnoge druge zemlje na svetu, uključujući i SAD, ispostavilo se da ipak nisu pripremljene dočekale brzi rast temperatura.
Zašto Evropljani nemaju klima uređaje?
Poslednjih dana na nalozima Evropljana na društvenim mrežama masovno se dele saveti o rashlađivanju koji uključuju mokre peškire, ventilatore, pravljenje promaje i slične metode. Međutim, retko ko pominje klima uređaje jer njih poseduje oko petine domaćinstava u Evropi i to su mahom ona na jugu, dakle u Španiji, Grčkoj, Italiji…
Razlog tome je činjenica da ovi uređaji na Starom kontinentu, posebno na njegovom severu i zapadu, nisu popularni jer su do sada smatrani nepotrebnim, skupim i neekološkim. Naime, cene struje u Evropi su osetno više u poređenju sa SAD pa bi masovna upotreba rashladnih uređaja bila skuplja.
Ipak, izbegavanje ove vrste rashlađivanja nije posledica siromaštva. Naime, Evropa je decenijama imala blažu klimu, pa joj klima uređaji nisu bili potrebni u većem delu kontinenta. I starost njenih gradova je deo novonastalog problema. Mnoge evropske zgrade građene su pre nekoliko decenija ili čak više od jednog veka i često su pod zaštitom države pa je postavljanje spoljašnjih jedinica komplikovano ili zabranjeno. Osim toga, projektovane su da zadržavaju toplotu tokom zime, a ne da štite od letnjih vrućina, što stvara dodatni problem u uslovima promenjene klime.
Na sve ovo, veliki deo Evropljana je ekološki osvešćen i gaji neku vrstu otpora prema uređajima koje smatra štetnim po životnu sredinu.
Evropa najpogođenija klimatskim promenama
Evropska unija je danas najveći javni finansijer održivih politika na svetu. Ona izdvaja najveći udeo svog budžeta na ublažavanje klimatskih promena, zaštitu životne sredine i zelenu tranziciju.
Istovremeno, Evropa je i jedan od kontinenata koji trpe najveće posledice klimatskih promena budući da se zagreva brže od svih ostalih. U poslednjih 30 godina prosečna temperatura na Starom kontinentu rasla je oko 0,56 °C po deceniji, dok je globalni prosek bio oko 0,27 °C. Tokom 2025. godine čak 95% Evrope imalo je temperature iznad višegodišnjeg proseka.
Razlog za to nije veće zagađenje u Evropi, već njen geografski položaj. Kopno se zagreva brže od mora, a ona ima veliku površinu kopna. Takođe, nalazi se u blizini Arktika, koji se zagreva nekoliko puta brže od globalnog proseka. Topljenje njegovog leda otkriva tamnije površine koje upijaju više sunčeve energije, čime se dodatno ubrzava zagrevanje severne hemisfere. Tome se pridružuju i promene u atmosferskoj cirkulaciji koje omogućavaju da se sistemi visokog vazdušnog pritiska danima ili čak nedeljama zadržavaju iznad Evrope, produžavajući toplotne talase.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da aktuelni talas vrućine nije izuzetak, već najava budućnosti kojoj će evropski gradovi, infrastruktura i zdravstveni sistemi morati mnogo brže da se prilagode.
Foto: Bru-nO, Pixabay