Ko i pod kojim uslovima može da ospori testament?

Iza naizgled jasne volje ostavioca, neretko se otvaraju porodični sporovi, sumnje i sudski postupci koji mogu trajati godinama.

Mnogi smatraju da je testament najsigurniji način da odluče kome će pripasti njihova imovina nakon smrti. Međutim, iako predstavlja poslednju volju ostavioca, ovaj dokument nije nedodirljiv. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi koje propisuje zakon ili postoje ozbiljne sumnje u način na koji je testament nastao, naslednici imaju pravo da zatraže od suda da ga poništi.

U praksi upravo zbog testamenta često dolazi do najvećih porodičnih sporova. Neretko se dešava da jedan naslednik smatra da je nepravedno izostavljen, drugi tvrdi da ostavilac u trenutku pisanja nije bio sposoban da donosi odluke, dok treći sumnja da je dokument falsifikovan ili sačinjen pod pritiskom.

Ipak, samo nezadovoljstvo raspodelom imovine nije dovoljno da bi testament bio oboren. Da bi sud doneo takvu odluku, moraju postojati zakonom propisani razlozi.

Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, testament može biti ništav ili rušljiv, a razlika između ova dva pojma je veoma važna. Ništav testament smatra se pravno nepostojećim, odnosno kao da nikada nije ni sačinjen.

Rušljiv testament, s druge strane, proizvodi pravno dejstvo sve dok sud ne donese odluku da ga poništi. Upravo se najveći broj sporova pred sudovima vodi zbog rušljivih testamenata.

Postoji nekoliko situacija u kojima testament nema pravnu snagu od samog početka.Jedan od razloga je kada ga je sačinilo lice koje po zakonu nije moglo da raspolaže svojom imovinom testamentom, odnosno osoba koja je potpuno lišena poslovne sposobnosti ili nije navršila 15 godina života.

Ništav je i falsifikovani testament, odnosno dokument za koji se utvrdi da potpis nije autentičan ili da je njegov sadržaj naknadno menjan.

Sud će takav zaključak doneti i kada je sadržina testamenta protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.

Jedno od pitanja koje se najčešće postavlja u sudskim postupcima jeste da li je osoba koja je sastavila testament u tom trenutku bila sposobna za rasuđivanje.

Naslednici često tvrde da je ostavilac bolovao od demencije, imao ozbiljno psihičko oboljenje ili zbog zdravstvenog stanja nije mogao da razume značaj svojih odluka. U takvim slučajevima sud angažuje medicinske veštake koji na osnovu zdravstvene dokumentacije procenjuju da li je osoba bila sposobna da slobodno izrazi svoju poslednju volju.

Sud može poništiti testament i ako se dokaže da nije nastao slobodnom voljom ostavioca. To znači da postoji mogućnost osporavanja ukoliko je osoba bila izložena pretnjama, prinudi, psihičkom pritisku ili uceni, ali i ako je bila prevarena ili dovedena u bitnu zabludu zbog koje je donela odluku koju inače ne bi donela.

Čak i kada nema spora oko sadržine testamenta, problem može predstavljati način na koji je sačinjen.

Zakon propisuje više oblika testamenta – svojeručni, sudski, notarski, kao i pojedine posebne oblike u zakonom predviđenim situacijama. Svaki od njih mora ispuniti propisane uslove, a ukoliko forma nije ispoštovana, testament može biti proglašen nevažećim.

Testament ne može osporavati bilo koje lice, već samo onaj ko za to ima pravni interes. To su najčešće zakonski naslednici – deca, bračni drug ili roditelji, ali i druga lica koja bi nasledila imovinu da testament ne postoji ili naslednici koji smatraju da im je povređeno pravo na nužni deo.

Osporavanje testamenta nije moguće neograničeno dugo. Zakon propisuje da se rušljiv testament može pobijati u roku od godinu dana od saznanja za razlog osporavanja, a najkasnije deset godina od njegovog proglašenja.

Iskustvo pokazuje da se najveći broj sporova vodi zbog tvrdnji da ostavilac nije bio sposoban za rasuđivanje ili da je bio pod uticajem drugih osoba prilikom sastavljanja testamenta. Značajan broj postupaka pokreće se i zbog sumnje u autentičnost dokumenta ili zbog propusta u njegovoj formi.

Zbog toga pravnici često savetuju da se testament sastavlja u zakonom propisanoj formi i kada god je moguće uz pomoć javnog beležnika, jer se na taj način smanjuje mogućnost kasnijih sporova među naslednicima.