Većina nas je igrala „Monopol“, ali malo ko zna da je on nastao kao kritika pohlepnih zemljoposednika i da ga je početkom 20. veka osmislila feministkinja i pobornica progresivnih ideja koja je kritikovala postojeći ekonomski model.
Iza ove ideje stajala je Elizabet Megi. Rođena je 1866. godine u Mekombu, u američkoj saveznoj državi Ilinois. Njena majka bila je domaćica, a otac izdavač novina koji je svoju decu učio da je nejednakost između bogatih i siromašnih najveća pretnja američkom društvu. Elizabet je tu ideju usvojila i pokušala da je sprovede u delo.
Feministkinja koja je ekonomiju približila običnim ljudima
Megine ideje bile su veoma progresivne za to vreme, čak bliske socijalizmu. Bila je feministkinja i pristalica učenja političkog ekonomiste Henrija Džordža, koji je smatrao da ljudi treba da poseduju vrednost koju sami stvaraju, dok ekonomska vrednost zemlje treba ravnopravno da pripada svim članovima društva. Ovaj ekonomski pravac nazvan je džordžizam.
Kako bi njegove principe učinila razumljivijim široj javnosti, Elizabet je napravila „Igru vlasnika zemljišta“ kao „praktičnu demonstraciju postojećeg sistema otimanja zemlje i svih njegovih uobičajenih posledica“.
Iako njen opis nije zvučao kao igra za decu, Megi je bila nekonvencionalna žena odlučna da sprovede svoje ideje i javno ih zastupa. Zalagala se za prava zaposlenih žena, govorila protiv seksizma i društvenih očekivanja.
„Igra vlasnika zemljišta“
Od kraja Američkog građanskog rata do početka 20. veka, Amerikanci su razvili novi odnos prema slobodnom vremenu. Tehnika hromolitografije omogućila je štampanje u boji na kartonu i drvetu, pa su društvene igre postale raznovrsnije i privlačnije, a našoj glavnoj junakinji omogućile da lakše napravi svoju igru.
Međutim, za razliku od „Monopola“ kakav danas poznajemo, njena verzija imala je dva skupa pravila. Prva su bila „pravila monopoliste“, u kojima igrači stiču veliko bogatstvo kroz kupovinu imovine i naplatu kirije. Druga su bila „pravila prosperiteta“, prema kojima svi igrači imaju koristi kada neko stekne bogatstvo.
Igra je postala veoma popularna, ne samo među širokom publikom već i među studentima i profesorima. Neki profesori ekonomije uvrstili su je u nastavu, a univerziteti poput Harvarda, Vortona i Vilijamsa koristili su je za debate o ekonomskim pitanjima i nejednakosti.
Megi je sa dvojicom saradnika proizvodila i prodavala „Igru vlasnika zemljišta“ preko kompanije Economic Game Company, čiji su bili suosnivači i vlasnici. Godine 1909. ovaj trojac pokušao je da proda prava na igru kompaniji Parker Brothers, ali su ih izdavači odbili jer su smatrali da je previše komplikovana.
Nastanak „Monopola“
Ironično, ovu društvenu igru uspeo je da komercijalizuje čovek koji odgovara opisu pravog kapitaliste. Naime, 1933. godine dizajner društvenih igara Čarls Brejs Darou se na jednoj zabavi upoznao sa „Igrama vlasnika zemljišta“. Igra mu se toliko dopala da su mu domaćini prepisali pravila i poslali kopiju. On je zatim nacrtao sopstvenu verziju na kružnom komadu mušeme, napravio prototip i ponudio je kompaniji Parker Brothers pod nazivom „Monopol“. Pravila su bila gotovo ista kao ona koja je dobio od prijatelja.
Iako je u početku bilo nepoverljivo, rukovodstvo Parker Brothersa je na kraju otkupilo prava, a Darou je postao milioner. Kasnije je izmislio priču da je igru napravio u svom podrumu posle godina eksperimentisanja i mukotrpnog rada. Decenijama je svaka kutija „Monopola“ sadržala priču o čoveku koji je pobedio siromaštvo zahvaljujući sopstvenom izumu. Parker Brothers je prihvatio tu verziju, uprkos tome što su postojali tragovi o „Igri vlasnika zemljišta“.
Budući da su tokom Velike depresije društvene igre bile jeftina zabava za celu porodicu, „Monopol“ je postao ogroman hit. Ljude je privlačilo to što im je davao osećaj da zarađuju novac i poseduju nekretnine.
Od kritike kapitalizma do kapitalističkog hita
Zajedno sa Darouom, Parker Brothers je zaradio milione od „Monopola“. U međuvremenu su počela da stižu pisma ljudi koji su tvrdili da su igrali istu igru mnogo pre 1934. godine, pa je kompanija od njega tražila zvaničnu priču o tome kako je došao na ideju o pomenutoj društvenoj igri.
Osnivač Parker Brothersa Džordž Parker posetio je Megi 1935. godine i ponudio joj novac za otkup prava na „Igru vlasnika zemljišta“, uz obećanje da će proizvesti njenu verziju i priznati njenu ulogu u nastanku „Monopola“. Ovo poslednje se međutim nikada nije dogodilo.
Tek 1973. godine, tokom sudskog spora između profesora sa Univerziteta Berkli Ralfa Anspaha, autora igre „Anti-Monopol“, i kompanije Parker Brothers, priča o Elizabet Megi ponovo je izašla na videlo. Nažalost, ona to nije dočekala budući da je preminula 1948. godine u 81. godini života.
Paradoksalno, žena koja je želela da ukaže na opasnosti koncentracije bogatstva ostala je gotovo zaboravljena, dok je njena igra postala jedan od simbola kapitalističke kulture.
Izvor: Greek Reporter
Foto: pcdazero, Pixabay