Milioni ljudi svakodnevno pretražuju oglase za posao verujući da iza svakog stoji stvarna potreba poslodavca za novim zaposlenim. Poslednjih godina, međutim, sve više istraživanja ukazuje da značajan deo tih oglasa nikada ne dovede do zapošljavanja. Reč je o takozvanim fantomskim poslovima (eng. ghost jobs) – oglasima za radna mesta koja su već popunjena, privremeno zamrznuta ili nikada nisu ni bila namenjena stvarnom prijemu novih radnika. Upravo je ova pojava sredinom jula dospela u središte pažnje nakon što je državni tužilac Teksasa Ken Pakston pokrenuo istragu protiv LinkedIn-a.
Teksaško tužilaštvo sumnja da je LinkedIn korisnicima koji plaćaju Premium pretplatu prikazivao oglase koji nisu predstavljali stvarne mogućnosti za zapošljavanje. Zbog toga je od kompanije zatražena dokumentacija o načinu provere oglasa, njihovom predstavljanju korisnicima i promovisanju plaćenih usluga.
Bez obzira na ishod istrage, ona je otvorila mnogo šire pitanje od odgovornosti jedne platforme. Ako se pokaže da su fantomski oglasi postali uobičajena poslovna praksa, onda problem nije samo u LinkedIn-u, već u ekonomskim podsticajima koji takvu praksu čine isplativom. Međutim, važnije od same istrage jeste pitanje zašto kompanije objavljuju oglase za radna mesta koja ne nameravaju da popune i kakav interes imaju od toga?
Fantomski poslovi nisu izuzetak već deo savremenog tržišta rada
Na prvi pogled, fantomski oglas izgleda kao i svaki drugi konkurs za posao. Objavljen je na sajtu kompanije ili platformi za zapošljavanje, sadrži opis radnog mesta, uslove koje kandidat treba da ispuni i dugme za prijavu. Razlika je u tome što iza takvog oglasa često ne postoji stvarna namera da se radno mesto popuni. Kompanija može već imati izabranog kandidata, privremeno obustaviti zapošljavanje ili jednostavno održavati oglas aktivnim iako ne planira da donese odluku o prijemu novog radnika.
Koliko je ova pojava rasprostranjena teško je precizno utvrditi, jer kompanije retko otkrivaju da li je oglas doveo do stvarnog zapošljavanja. Ipak, pojedina istraživanja ukazuju da problem nije zanemarljiv. Analiza platforme Greenhouse, zasnovana na podacima o stvarnim procesima zapošljavanja, pokazala je da se u svakom kvartalu između 18 i 22% objavljenih oglasa može svrstati u kategoriju fantomskih poslova. Istovremeno, tri od pet ispitanika navela su da sumnjaju da su se prilikom traženja posla već susreli sa takvim oglasima.
Na slične zaključke ukazuju i nezavisna akademska istraživanja. Analiza podataka sa platforme Glassdoor procenila je da bi čak oko jedne petine oglasa moglo da pripada kategoriji fantomskih poslova, pri čemu je ova praksa izraženija u velikim kompanijama i pojedinim specijalizovanim delatnostima.
Zbog toga fantomski poslovi nisu problem jedne platforme ili jedne kompanije. Oni se pojavljuju na LinkedIn-u, Indeed-u, Glassdoor-u, ZipRecruiter-u i drugim servisima za zapošljavanje, jer proizlaze iz načina na koji funkcioniše savremeno digitalno tržište rada.
Ekonomija fantomskih oglasa
Na prvi pogled može izgledati nelogično da kompanija oglašava radno mesto koje ne namerava odmah da popuni. Međutim, iz ugla poslodavca, fantomski oglasi često predstavljaju racionalnu poslovnu odluku. Umesto da kandidate traže tek kada se pojavi potreba za zapošljavanjem, mnoge kompanije kontinuirano prikupljaju biografije i unapred grade bazu potencijalnih zaposlenih. To im omogućava da skrate postupak selekcije, brže popune upražnjena radna mesta i smanje troškove regrutacije, posebno kada je reč o deficitarnim zanimanjima poput softverskih inženjera, stručnjaka za sajber bezbednost ili zdravstvenih radnika.
Oglasi istovremeno služe i kao sredstvo za ispitivanje tržišta rada. Na osnovu broja prijava, kvalifikacija kandidata i očekivanih zarada, poslodavci mogu da procene dostupnost određenih profila, planiraju širenje poslovanja ili prilagode politiku zarada. Za velike organizacije, oglas tako postaje i instrument istraživanja tržišta.
Stalno prisustvo oglasa može da stvori utisak da kompanija raste i zapošljava, što pozitivno utiče ne samo na potencijalne kandidate već i na investitore, klijente i poslovne partnere. Pored toga, pojedini oglasi ostaju aktivni zbog internih procedura ili zakonskih obaveza, čak i kada je kandidat već poznat ili je zapošljavanje privremeno obustavljeno.
Ekonomska logika fantomskih oglasa postaje jasnija kada se pogledaju troškovi regrutacije. Prema podacima američkog Društva za upravljanje ljudskim resursima (SHRM), prosečni direktni troškovi zapošljavanja jednog radnika iznose oko 4.700 dolara, dok kod rukovodećih i visoko specijalizovanih pozicija mogu dostići i nekoliko desetina hiljada dolara kada se uračunaju selekcija, intervjui i gubici zbog upražnjenog radnog mesta.
U Zapadnoj Evropi troškovi regrutacije procenjuju se na oko 3.000 do 6.000 evra po zaposlenom, u zavisnosti od zemlje i sektora, dok su u Istočnoj Evropi uglavnom između 1.000 i 3.000 evra. Bez obzira na razlike u cenama rada, za stručne profile proces zapošljavanja često traje više nedelja ili meseci. Zato mnoge kompanije smatraju da je isplativije da kontinuirano održavaju bazu potencijalnih kandidata nego da svaki konkurs pokreću od početka.
Posmatrano iz tog ugla, fantomski oglasi nisu samo proizvod digitalnog tržišta rada, već posledica ekonomskih podsticaja koji nagrađuju brže i jeftinije zapošljavanje. Pitanje zato nije zašto se pojavljuju, već gde je granica između legitimnog planiranja kadrova i prakse koja obmanjuje kandidate.
Zašto je LinkedIn u središtu istrage
Iako se fantomski oglasi pojavljuju i na drugim platformama za zapošljavanje, istraga je usmerena upravo na LinkedIn zbog njegovog poslovnog modela. Za razliku od konkurenata poput Indeed-a, Glassdoor-a i ZipRecruiter-a, LinkedIn nije samo platforma za oglašavanje poslova, već profesionalna društvena mreža koja značajan deo prihoda ostvaruje od Premium pretplata, Recruiter alata i promocije oglasa. Prema podacima Microsoft-a, kompanija je u fiskalnoj 2025. godini ostvarila oko 17,8 milijardi dolara prihoda, dok su prihodi od Premium pretplata prvi put premašili dve milijarde dolara.
Upravo je veza između Premium usluge i oglasa za posao u središtu istrage. Tužilaštvo u Teksasu sumnja da su korisnici plaćali pretplatu očekujući bolji pristup stvarnim mogućnostima za zapošljavanje, iako deo oglasa možda nije predstavljao aktivna radna mesta. Zbog toga je od LinkedIn-a zatražena dokumentacija o verifikaciji oglasa, marketingu Premium usluga i komunikaciji sa poslodavcima.
LinkedIn odbacuje optužbe i ističe da zahteva autentične oglase i kontinuirano unapređuje sisteme za otkrivanje zloupotreba. Važno je naglasiti da je reč o istrazi, a ne o utvrđenoj odgovornosti. Međutim, bez obzira na njen ishod, upravo zavisnost LinkedIn-a od prihoda od pretplata čini ovaj slučaj drugačijim u odnosu na većinu drugih platformi za zapošljavanje.
Može li se stati na put fantomskim oglasima?
Fantomski oglasi ne predstavljaju problem samo za kandidate koji bezuspešno šalju prijave. Oni mogu iskriviti i sliku o stanju na tržištu rada, jer se broj objavljenih konkursa često koristi kao pokazatelj tražnje za radnom snagom. Ako značajan deo oglasa ne vodi stvarnom zapošljavanju, postaje teže proceniti potrebe privrede, planirati kadrovsku politiku i analizirati kretanja zaposlenosti.
Zato značaj teksaške istrage prevazilazi okvire jednog sudskog postupka. Bez obzira na njen ishod, ona bi mogla da dovede do strožih pravila za proveru i uklanjanje neaktivnih oglasa, kao i veće odgovornosti platformi i poslodavaca. Fantomski poslovi tako postaju pokazatelj da se tržište rada menja brže od pravila koja ga uređuju, a očuvanje poverenja kandidata postaje jedan od ključnih izazova savremenog tržišta rada.
Milena Šović, AI Implementation Specialist & Content Trainer
Foto: SergeyNivens, Depositphotos