I pored toga, što na zapadu odavno i to uspešno postoje, investicioni fondovi – i dalje ne ulivaju veliko poverenje kod građana Srbije. Većina i dalje najviše veruje bankarskoj štednji, nekretninama i zlatu, dok je ulaganje u fondove znatno manje zastupljeno.
U Srbiji posluje oko 30 otvorenih investicionih fondova koji upravljaju sa oko dve milijarde evra imovine. To je u proseku oko 300 evra po stanovniku, gotovo deset puta manje nego u Sloveniji, što pokazuje da domaće tržište investicionih fondova još ima značajan prostor za razvoj.
– „U duhu istorijskog iskustva okrenuto ka izbegavanju rizika, a samim tim to znači da je kapital je pre svega usmeren ka oročenim štednjama i štednjama po viđenju u bankama, dok se investicioni fondovi shvataju kao jedna rizičnija investicija i negde možemo da kažemo da je tržište depozita procenjeno na oko 17 milijardi, a investicionih fondova oko dve milijarde – rekao je Đorđe Ostojić, finansijski analitičar.
Zbog čega građani i dalje pre biraju bankarsku štednju
Stručnjaci ocenjuju da je upravo nepoverenje prema rizičnijim oblicima ulaganja jedan od glavnih razloga zbog kojeg građani i dalje biraju bankarsku štednju, iako ona često ne prati rast cena i inflaciju.
– Na berzi ima jedno pravilo – ako ne investiraš i novac ti stoji, to je najveći rizik zato što 100 posto onda gubiš. Inflacija čini da tvoj novac gubi vrednost – naveo je Ivan Ivanovski, direktor investicione konsultantske kompanije.
Ipak, ulaganje u investicione fondove više nije rezervisano samo za građane sa velikim kapitalom. Minimalni iznosi za početak ulaganja danas su znatno niži nego što većina misli.
– Uvek možete da očekujete svoj novac nazad. To apsolutno nije sporno Mnogi investicioni fondovi omogućavaju ulaganje već od 500 dinara i mislim da je to dostižno svima – naglasio je Đorđe Ostojić.
Mlađi se okreću i drugim oblicima ulaganja
Osim investicionih fondova, sve više građana, naročito mlađih, okreće se i drugim oblicima ulaganja – od akcija do digitalne imovine. Srbija je među retkim državama regiona koja ima poseban zakon kojim je uređeno tržište digitalne imovine.
– U banci ćete dobiti neku manju kamatu, ali ste prilično sigurni da će se sredstva na kraju vratiti. Drugi vidovi investiranja između ostalog i digitalna imovina, pruža mogućnost da zaratite i više. Moj savet je da to ljudi rade kod liceniranih pružalaca usluga i da se edukuju po pitanju rizika – rekao je Radoje Marić, direktor kompanije za trgovinu i usluge u oblasti digitalne imovine
Iako tržište investicionih fondova u Srbiji beleži rast, ono je i dalje višestruko manje od tržišta bankarske štednje. Hoće li se to promeniti zavisiće, kažu stručnjaci, pre svega od finansijske pismenosti građana, ali i njihove spremnosti da prihvate veći rizik zarad potencijalno većeg prinosa.> RTS
Foto: alphaspirit, Depositphotos
Izvor: RTS