Šta znači za građane kada bazna inflacija ostaje visoka?

U odnosu na jun, ukupne cene su čak i smanjene za 0,2 odsto i to pre svega zbog pojeftinjenja svežeg voća i povrća.

Međugodišnja inflacija od 1,9 odsto je skoro pa na donjoj granici cilja Narodne banke od tri plus minus 1,5 odsto, odnosno od 1,5 do 4,5 odsto. Ipak, samo dan kasnije, Narodna banka je odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto. Nivou na kom se nalazi još od septembra 2024. godine.

Objašnjenje NBS ukazuje na dobar rod voća i povrća, na izostanak većih sekundarnih efekata enrgetskog šoka, a takođe je centralna banka poboljšala očekivanja u vezi sa inflacijom do kraja godine. Ranije su projekcije postavaljale inflaciju na kraju godine iznad gornje granice cilja od 4,5 odsto, dok se sada očekuje da bude na oko četiri odsto.

Ipak, osim opreza u vezi prelivanja geopolitičke krize na rast troškova proizvodnje, transporta, na lance snabdevanja i ukupnu inflaciju nema preciznijeg obrazloženja zašto je kamatna stopa ostala na relativno visokom nivou.

Jedan od razloga mogao bi biti bazna inflacija. Naime, na cene hrane često utiču faktori na koje monetarna politika ne može da utiče, kao što su vremenske (ne)prilike, a isto važi i za energiju. Najbolji primer je naftni šok proizveden ratom u Iranu, pa su tako cene naftnih derivata više za 11,4 odsto nego u juluprošle godine.

Takođe, to važi i za duvanske proizvode i alkoholna pića koji su pod jakim uticajem državnih odluka, pre svega akcizne politike. S obzirom da centralna banka na njih teško može da utiče svojim alatima, vodi se evidencija o tzv. baznoj inflaciji koja obuhvata cene proizvoda koji neuključuju hranu, piće, duvan i energiju.

Ova inflacija, na međugodišnjem nivou, u julu je iznosila 4,5 odsto i bila je na gornjoj granici cilja NBS.

„Rastu cena u okviru bazne inflacije (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) od 0,6 odsto na mesečnom nivou najviše je doprinelo sezonsko poskupljenje turističkih paket-aranžmana. Na neutralan doprinos cena proizvoda iz bazne inflacije uticali su, s jedne strane, rast cena proizvoda kućne hemije, a s druge strane, sezonsko sniženje cena obuće i odeće“, navodi se u obrazloženju NBS.

Ekonomista i profesor ekonomije Đorđe Đukić ističe da je ova godine dokaz kako izuzetno rodna godina može da utiče na statistički pad inflacije.

„Inflacija cena hrane je u padu još od oktobra prošle godine i ako se nastavi i tokom jeseni, to će biti važno za ljude sa malim primanjima. Međutim, uspeh monetarne politike se meri visinom bazne inflacije. Do sada smo dobijali poruke kako spoljni faktori nepovoljno utiču na inflaciju. Međutim, u drugim zemljama koje vode politiku ciljanja inflacije, kao i mi, poput Mađarske i Poljske, inflacija je niža. Ovde ne računam Rumuniju koja prolazi kroz period političke nestabilnosti“, napominje Đukić.

Tako je ukupna inflacija u julu u Mađarskoj bila 1,2 odsto, a bazna 1,9 odsto. U Poljskoj, i ukupna i bazna inflacija su bile oko tri odsto u julu. Ono što je karakteristično za obe zemlje, ili bolje reći za centrlane banke, je što su ove godine smanjivale referentnu kamatnu stopu.

„Mađarske monetarne vlasti vode monetarnu politiku u duhu politike ciljane inflacije. Koriste kamatnu stopu. Prvo su je poverćavali kada su cene rasle, sada je postepeno smanjuju. Poljska je sa 5,75 odto u 2025. smanjila kamatnu stopu na 3,75 odsto. To je bitno za one koji se zadužuju“, napominje Đukić.

„Kamatna stopa je instrument koji sublimiše sve što centralna banka radi. To je reper za kreditne aranžmane, pa dužnicima nije svejedno da li je ona više ili niža. Kod nas, iako formalno vodimo politiku ciljane inflacije, zapravo imamo režim fiksnog deviznog kursa, a on ne ide zajedno sa ciljanjem inflacije. Od septembra 2024. godine NBS ne menja kamatnu stopu i to nije u skladu sa ciljanjem inflacije, već je u duhu režima fiksnog kursa. To ne ide u korist dužnicima, a kod nas su keš krediti i dalje dominantni kod finansiranja stanovništva“, smatra Đukić dodajući u tom smislu ni ne čudi poslednja odluka NBS da zadrži kamatnu stopu.

On ističe i da bazna inflacija isključuje efekat šokova koje proizvode cene hrane ili energije i izdvaja generatore inflacije unutar ekonomije.

„Zato je bazna inflacija ključna za koncept ciljane inflacije koju NBS formalno sprovodi“, zaključuje on.

Van hrane i naftnih derivata, značajno poskupljenje u odnosu na jul prošle godine zabeležile su komunalije. Naime, oblast stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva beleži međugodišnji rast cena od 9,7 odsto. U okviru toga stambene rente su više za 12,5 odsto, održavanje i popravka stanova za 10 odsto, snabdevanje vodom za čak 21 odsto, a odnošenje smeća za 10,5 odsto.

Usluge za tekućo održavanje stanova su skuplje za 15,8 odsto, a turistički paket aranžmani za 23,2 odsto.

Zdravstvene usluge, posebno nebolničke su skuplje za 10,8 odsto, stomatološke za 10,5 odsto, a lekovi su poskupeli za 8,2 odsto. Takođe, i paketi ttelekomunkacionih usluga su poskupeli za 12,5 odto u odnosu na prethodnu godinu.