Poslovna slika Evropske unije u drugom kvartalu 2026. šalje dva upozoravajuća signala. Manje je novih kompanija, dok istovremeno raste broj onih koje završavaju u bankrotu.
Broj registracija preduzeća u EU smanjen je za 0,5 odsto u odnosu na prvi kvartal. Istovremeno, broj prijavljenih bankrota porastao je za 5,7 odsto, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Ovi procenti možda na prvi pogled ne izgledaju dramatično. Međutim, njihovo istovremeno kretanje u suprotnim smerovima zaslužuje pažnju. Posebno kada se pogledaju sektori u kojima kompanije trenutno trpe najveći pritisak.
Industrija prednjači po padu novih firmi
U pet od osam posmatranih sektora u drugom kvartalu zabeležen je pad registracija novih preduzeća.
Najveći pad imala je industrija – 3,6 odsto. Slede smeštaj i ugostiteljske usluge sa smanjenjem od 3,4 odsto. U obrazovanju i socijalnim uslugama broj registracija smanjen je za 3,2 odsto. Industrijski rezultat je posebno značajan.
Evropska industrija već posluje u okruženju koje karakterišu geopolitičke tenzije, poremećaji u međunarodnoj trgovini i promene trgovinskih politika. Upravo tim izazovima bavila se i Evropska komisija u analizi poslovnog ciklusa za drugi kvartal 2026. godine. U fokusu istraživanja bilo je pitanje kako se proizvođači iz EU prilagođavaju tenzijama i poremećajima na stranim tržištima.
Pad broja novih industrijskih kompanija zato može biti još jedan pokazatelj opreznijeg odnosa preduzetnika i investitora prema ovom sektoru.
Jedan sektor se izdvaja
Dok tradicionalni delovi ekonomije beleže slabije rezultate, jedan sektor ide u potpuno suprotnom smeru.
Broj novoregistrovanih kompanija u sektoru informisanja i komunikacija povećan je čak 8,8 odsto u odnosu na prethodni kvartal.
Rast je zabeležen i u građevinarstvu, ali znatno skromniji – jedan odsto. Finansijske usluge ostale su na istom nivou.
Ovakva razlika između sektora ukazuje na nastavak promene strukture evropskog preduzetništva. Kapital i nove poslovne inicijative sve lakše pronalaze prostor u delatnostima povezanim sa informacijama, komunikacijama i digitalnom ekonomijom.
Bankroti rastu mnogo brže
Još značajniji deo najnovijih podataka odnosi se na kompanije koje nisu uspele da nastave poslovanje.
Bankroti su na nivou EU u drugom kvartalu povećani za 5,7 odsto u odnosu na prva tri meseca godine.
Rast je registrovan u pet od osam posmatranih sektora.
Najveći skok dogodio se u obrazovanju i socijalnim delatnostima. Broj bankrota u ovom segmentu povećan je čak 21,1 odsto.
Sledi transport sa rastom od 11,4 odsto. U finansijskim uslugama broj bankrota povećan je za 6,8 odsto.
Postoje, međutim, i sektori u kojima je situacija bila bolja. Bankroti u smeštaju i ugostiteljstvu smanjeni su za 2,6 odsto. U građevinarstvu je zabeležen pad od 1,7 odsto, a u trgovini 1,2 odsto.
Ekonomija raste, ali kompanije i dalje osećaju pritisak
Posebno je interesantno što podaci o bankrotima dolaze u trenutku kada evropska ekonomija pokazuje znake rasta.
Prema preliminarnoj proceni Eurostata objavljenoj krajem jula, bruto domaći proizvod u drugom kvartalu povećan je za 0,5 odsto u EU i 0,4 odsto u evrozoni u odnosu na prethodni kvartal. Na godišnjem nivou rast je iznosio 1,2 odsto u EU i jedan odsto u evrozoni.
To stvara naizgled neobičnu sliku. Ekonomija raste, a istovremeno raste i broj bankrota.
Međutim, ova dva trenda ne moraju biti kontradiktorna. Rast BDP-a ne znači da sve kompanije i svi sektori napreduju podjednako. Poslovanje pojedinačnih firmi zavisi od troškova, potražnje, pristupa finansiranju, konkurencije i sposobnosti da se prilagode promenama na tržištu.
Zbog toga agregatni ekonomski rast može da postoji istovremeno sa ozbiljnim problemima u pojedinim industrijama.
Šta podaci govore evropskim kompanijama?
Najnovija statistika pokazuje da poslovno okruženje u Evropi postaje izrazito selektivno.
Nove kompanije najbrže nastaju u informacionom i komunikacionom sektoru. Sa druge strane, tradicionalna industrija beleži najveći pad novih registracija.
Istovremeno, rast bankrota od 5,7 odsto pokazuje da deo postojećih kompanija sve teže održava poslovanje.
Zato će naredni kvartali biti važni. Ako se rast bankrota nastavi uz istovremeno slabljenje broja novih kompanija, to bi bio ozbiljniji signal za evropsku privredu.
Za sada podaci više govore o snažnom restrukturiranju poslovne ekonomije nego o opštem povlačenju preduzetništva.
Ipak, razlika je važna: u drugom kvartalu EU je dobila nešto manje novih kompanija, a izgubila znatno više postojećih nego samo tri meseca ranije.