„Jednom talentovanom detetu koje se bavi naukom potrebno je između 2.000 i 10.000 evra godišnje samo za učešće na najvećim međunarodnim takmičenjima. To je ogroman teret za roditelje, ali ne i za zajednicu ako svako izdvoji po malo. Jer mnogo malih doprinosa zajedno može da napravi veliku promenu“, ističe Miloš Pešić koji se posvetio podršci mladim talentovanim ljudima kako bi mogli da razvijaju ono najbolje u sebi i društvu oko sebe.
Miloš Pešić kaže da se nesvesno ceo život pripremao upravo za ono što mu je danas glavna preokupacija – podrška mladim talentima. Još kao srednjoškolac bio je angažovan na društveno korisnim projektima, a dok je studirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu osnovao je i vodio udruženje koje je organizovalo besplatna edukativna predavanja za studente. Upravo tada se zainteresovao za oblast profesionalnog razvoja. Neko vreme je radio u Školi intelektualnih veština i IQ Centru, a 2018. osnovao je Centar za razvoj potencijala i Fondaciju 1%.
B&F: Zašto ste odlučili da osnujete fondaciju i da je nazovete ovakvim imenom?
Miloš Pešić: Ideju za fondaciju dobio sam nakon čitanja teksta jednog italijanskog novinara u kom je pisalo da uspešni ljudi izdvajaju do 10% svojih prihoda za filantropiju. Poželeo sam da i ja doniram toliko, ali ubrzo sam shvatio da je to preveliki zalogaj. Razmišljajući koji bi procenat bio realan za većinu ljudi, došao sam do zaključka da bi svako mogao da izdvoji 1% zarade a da to ne ugrozi njegov budžet. Uveren sam da najveći broj ljudi želi da doprinese zajednici, ali često misle da kao pojedinci ne mogu mnogo da učine i zato taj posao prepuštaju državi ili velikim kompanijama.
B&F: Kako su na Vašu odluku reagovali ljudi koji su Vam bliski?
Miloš Pešić: Kada sam ideju predstavio prijateljima, reakcije su bile podeljene. Neki su bili skeptični, a drugi su mi odmah pružili podršku. Dvoje mojih prijatelja, Milica Zarić i Bogdan Drešević, postali su i suosnivači fondacije. Moja porodica je takođe imala zebnje zbog moje odluke. Razumeo sam tu bojazan, jer smo se svi nagledali kako ovde mogu da se zloupotrebe i izmanipulišu i najbolje namere. Neki su me upozoravali i na administrativne prepreke, što sam kasnije i sam iskusio u praksi.
B&F: Zašto ste se opredelili upravo za podršku mladim talentima?
Miloš Pešić: Slušao sam intervju profesora Miodraga Zeca koji je rekao: „Ova zemlja neće stići nigde sve dok nastavnička veća raspravljaju šta da rade sa tri najgora učenika, a ne sa tri najbolja.“ To me je podstaklo da se dublje pozabavim ovom temom.
Shvatio sam da imamo mnoštvo talentovane dece koja postižu izuzetne rezultate, a da bi uz odgovarajuću podršku mogla biti još bolja. Problem je, međutim, što naš obrazovni sistem često ne prepoznaje njihove potrebe i, bez dodatne podrške, ona završavaju „uprosečena“.
Ja duboko verujem da svako dete ima potencijal, ali da su za njegov razvoj neophodni samopouzdanje i podrška. Za mlade talente potrebno je još više – roditelji koji ih ohrabruju, nastavnici koji ih usmeravaju i društvo koje će im omogućiti da učestvuju na takmičenjima i upišu prestižne fakultete.
B&F: Kako Fondacija 1% konkretno pomaže mladim talentima?
Miloš Pešić: Kada su u pitanju mladi naučnici, najčešće finansiramo njihov odlazak na međunarodna takmičenja i i dodeljujemo im nagrade za postignute rezultate na tim takmičenjima. Umetnicima pružamo podršku za učešće na međunarodnim takmičenjima i masterklasovima.
Zašto je to bitno biće vam jasno ako vam kažem da je jednom talentovanom detetu koje se bavi naukom potrebno između 2.000 i 10.000 evra godišnje samo za učešće na najvećim međunarodnim takmičenjima. To je ogroman teret za roditelje, ali ne i za zajednicu ako svako izdvoji po malo. Kada bi stotinak ljudi odvajalo 1% prosečne plate, to bi bilo dovoljno da se jednom detetu finansiraju sva takmičenja tokom godine.
Znam da bi ovakvu podršku deca trebalo da dobiju kroz sistem, ali dok to nije slučaj želim da se zapitamo šta svako od nas može da uradi. Jer mnogo malih doprinosa zajedno može da napravi veliku promenu.
B&F: Koje starosne grupe podržavate?
Miloš Pešić: Do sada smo podržali više od 600 osnovaca, srednjoškolaca i studenata, koji su na međunarodnim takmičenjima osvojili preko 700 medalja. Usmereni smo na takmičenja, jer su ona prvi korak u razvoju njihovih talenata.
Osnovcima najčešće finansiramo kotizacije i put na takmičenja, srednjoškolcima pored toga i razvoj istraživačkih projekata, dok studenti uglavnom žele da razvijaju inovacije. Najviše ulažemo u srednjoškolce, jer u tim godinama njihovi talenti dolaze najviše do izražaja, pa je oko 80% prikupljenih sredstava namenjeno upravo njima.
Sarađujemo sa školama kao što su Matematička gimnazija, Prva kragujevačka gimnazija, Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj i Gimnazija Svetozar Marković, kao i sa Regionalnim centrom za mlade talente Nikola Tesla i Regionalnim centrom za talente Mihajlo Pupin, ali odgovaramo i na pojedinačne zahteve za podršku.
B&F: Sa kakvim idejama ti mladi ljudi izlaze na takmičenja?
Miloš Pešić: Meni su najzanimljivije ideje koje se predstavljaju na takmičenjima istraživačkih radova. Na primer, srednjoškolka Dunja Arsenijević je 2019. na Međunarodnom hemijskom turniru u Moskvi predstavila foliju za pakovanje hrane koja menja boju kada se hrana pokvari i osvojila je bronzanu medalju. Nažalost, u Srbiji nije dobila odgovarajuću podršku za razvoj ovog izuma, pa danas studira u Španiji.
Prošle godine je Tara Koldžić, učenica Pete beogradske gimnazije, osvojila zlato na Konferenciji mladih naučnika na Tajlandu zato što je razvila metodu za bolju apsorpciju vitamina B12. Za taj rad dobila je i nagradu svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
Takvih primera nije malo. Već šest godina nagrađujemo đake iz cele Srbije za uspehe na međunarodnim takmičenjima. Samo tokom 2025. priznanja su dobila 162 učenika koja su osvojila ukupno 330 medalja. Iako mediji retko prate ovakve događaje, nama je važno da mladi znaju da njihov trud i uspesi nisu prošli nezapaženo.
B&F: Pomenuli ste odlazak perspektivne učenice u Španiju. Da li je to čest slučaj?
Miloš Pešić: Povremeno nas pitaju zašto podržavamo mlade koji će otići iz zemlje. Mi to radimo zato što oni u Srbiji mogu da steknu dobro ali ne i vrhunsko obrazovanje, pa je prirodno da žele da studiraju na najboljim univerzitetima u svetu. Ali, važno je sa kakvim će osećajem otići iz zemlje. Ako odu razočarani jer njihov talenat niko nije prepoznao, teško da će poželeti da se vrate ili doprinesu Srbiji. Ako osete da je zajednica verovala u njih, veća je verovatnoća da će joj jednog dana tu podršku uzvratiti.
To nije samo ideja, već nešto što se uveliko dešava. Navešću primer Milana Mirčića, čije smo odlaske na međunarodna takmičenja godinama finansirali. Kada je osvojio novčanu nagradu donirao je celokupan iznos Fondaciji 1%, kako bismo podržali novu generaciju mladih talenata.
B&F: Vi u fondaciji radite bez ikakve naknade. Zašto?
Miloš Pešić: Zato što verujem u mlade. Ja živim od rada u Centru za razvoj potencijala, koji sam osnovao kako bih imao dovoljno vremena da se bavim fondacijom. Kroz Centar realizujem edukativne i konsultantske programe za razvoj ljudi i timova. Radimo na unapređenju komunikacije i timskih odnosa u kompanijama, ali i sa mladima na savladavanju tehnika učenja i životnih veština, poput razvoja samopouzdanja, emocionalne inteligencije, komunikacije, postavljanja ciljeva i javnog nastupa.
Ove poslovne obaveze usklađujem sa radom u Fondaciji 1%, kojoj sam posvećen tokom cele godine. Najintenzivniji period je od decembra do februara, kada smo najangažovaniji oko prikupljanja donacija i kada fondaciji posvećujem najveći deo radnog dana. U ostatku godine moj angažman je nešto manji, što mi omogućava da ga uskladim sa ostalim poslovnim obavezama.
B&F: Da li i drugi toliko veruju u talentovane mlade ljude ili je teško obezbediti donacije?
Miloš Pešić: Jedan od najvećih izazova je to što iza nas ne stoji poznato lice ili neka velika kompanija. Za razliku od fondacija koje pokreću javne ličnosti, mi smo ulagali ogromne napore da bismo izgradili poverenje u javnosti i privukli donatore.
Mislim da smo u tome uspeli zato što se razlikujemo od drugih fondacija –nemamo zaposlene već volontere, pa skoro sav prikupljeni novac usmeravamo mladim talentima. Međutim, takav model ima i slabosti, zbog čega sada razmišljamo o profesionalizaciji. Verujem da bismo prikupili više sredstava kada bismo imali zaposlene koji mogu u potpunosti da se posvete radu u fondaciji.
B&F: Koliko donatora podržava fondaciju?
Miloš Pešić: I dalje smo daleko od moje vizije da svaki stoti građanin, odnosno 1% stanovništva, donira 1% svojih prihoda. Svakog meseca nam fizička lica uplaćuju donacije koje se po osobi uglavnom kreću od 500 do 2.000 dinara, a najveći deo sredstava dobijamo od desetak do dvadesetak kompanija.
Do vlasnika firmi je teško doći, a kada uspete, često smatraju da nemaju vremena ili dovoljno novca za filantropiju, iako je nama ponekad potrebno od nekoliko stotina do 1.000 evra da pošaljemo talentovano dete na međunarodno takmičenje. Na primer, kotizacija za Evropsku olimpijadu iz geografije ove godine iznosi 350 evra po učeniku, što je iznos koji za jednu kompaniju nije veliki.
Naravno, svestan sam da fondacije poput naše teško mogu imati više donatora od onih koje pomažu u lečenju ili ljudima u teškoj materijalnoj situaciji. Ipak, mislim da je važno da postoje organizacije koje ulažu u talentovane mlade ljude, jer oni mogu da stvore novu vrednost u društvu.
Srećom, takvih organizacija danas ima sve više. Kada smo osnivali Fondaciju 1%, bili smo tek druga fondacija u Srbiji koja podržava mlade talente, a danas ih ima više od deset. Verujem da je to dobra vest, jer što je više onih koji ulažu u mlade ljude, veće su šanse da njihov rad i uspesi dobiju pažnju i podršku koju zaslužuju.
Marija Dukić
Biznis i finansije 247/248, jul/avgust 2026.
Foto: Matija Jevtić