Turizam može da donese milijarde prihoda, ali teško da može stvoriti bogatu ekonomiju, tvrdi Marko Jukić, analitičar kompanije Bismarck Analysis, u svom tekstu u Paladium magazinu.
Prema njegovim rečima, mnoge države koje se gotovo isključivo oslanjaju na turizam – poput Jamajke, Maldiva ili Balija – su siromašne. Čak ni naizgled uspešni primeri, kao što su Monako ili Andora, nisu pravi dokazi da turizam donosi bogatstvo. Njihov prosperitet počiva na posebnim poreskim i finansijskim uslovima.
Nemoguć slučaj Hrvatske
Jukić kao upečatljiv primer navodi Hrvatsku. Da bi dostigla švajcarski BDP po stanovniku od 100.000 dolara, ona bi morala da ostvari neverovatnih 1,93 milijarde turističkih noćenja godišnje. A strani turisti su u Hrvatskoj ostvarili oko 85 miliona noćenja 2024. godine i 85,6 miliona 2025. godine.
Ako pak želi da dostigne nešto realniji nemački BDP po stanovniku od 56.000 dolara, Hrvatska bi morala da poveća sadašnji turistički promet pet puta, uz pretpostavku da turisti troše dvostruko više novca. To nije samo teško ostvarivo, već je matematički i logistički praktično nemoguće.
Jukić naglašava da je nemoguće i podići celu ekonomiju jedne države samo zahvaljujući turizmu, a čak i kada bi se to desilo ta ekonomija bi stvorila društvo sa malom elitom koja kontroliše nekretnine i velikim brojem niskokvalifikovanih radnika. A pomenuti model niti stvara produktivni kapital niti razvija ljudske resurse potrebne za prilagođavanje novim tehnologijama.
Zašto turizam nije dovoljan da bude pokretač ekonomije
Nizak plafon produktivnosti: Za razliku od proizvodnje ili tehnološkog sektora, ključne turističke usluge, poput posluživanja pića, čišćenja soba ili vođenja turističkih tura, nude malo prostora za automatizaciju i značajna tehnološka unapređenja. Reč je o industriji čija je produktivnost vekovima uglavnom stagnirala.
Model koji troši ograničene resurse: Dok se drugi sektori mogu širiti na globalnom tržištu, turizam zavisi od ograničenih prirodnih i lokalnih resursa – plaža, gradova i radne snage. Kako turizam raste, tako troši te resurse, stvarajući pritisak na sve, od tržišta nekretnina do društvene kohezije.
Izuzetna ranjivost: Turizam je veoma osetljiv na međunarodne krize – od pandemija i ratova do ekonomskih recesija. Nasuprot tome, sektori poput tehnologije i proizvodnje mogu da inoviraju i prilagođavaju se, stvarajući vrednost i u teškim vremenima. Zato su zemlje poput Tajvana, koji se oslanja na proizvodnju poluprovodnika, Danske sa farmaceutskom industrijom i Katara sa prirodnim gasom, svoje bogatstvo izgradile na izvozu proizvoda i usluga visoke vrednosti.
Rešenje je u razvoju industrije
Zbog svega navedenog Jukić zaključuje da rešenje za zemlje južne Evrope, koje u poslednje vreme polažu velike nade u turizam, nije oslanjanje samo na ovu granu privrede.
Umesto toga, one bi trebalo da se usredsrede na jačanje domaće proizvodnje, podsticanje novih preduzetnika, smanjenje poreskog opterećenja mladih i motivisanje obrazovanih stručnjaka da se vrate iz inostranstva.
Povratak proizvodnji i inovacijama jedini je održiv put da se jug Evrope od regiona poznatog pre svega kao turistička destinacija pretvori u značajnog ekonomskog igrača.
Izvor: Paladium magazin
Foto: Idat, Pixabay