Evropska komisija je juče predložila mere kojima bi EU trebalo da se pripremi za buduće proširenje, uključujući mehanizme za zaštitu demokratskih standarda u zemljama kandidatima.
Pored navedenih mera, predložila je i širu primenu glasanja kvalifikovanom većinom i strukturiraniji put za zemlje kandidate da se, i pre članstva, uključe u pojedine politike EU.
Mere će se odnositi sve zemlje kandidate, ali je juče naglašeno da „EU nastoji da unapredi perspektivu članstva zemalja poput Crne Gore, Albanije, Moldavije i Ukrajine“, dok se istovremeno interno priprema za mogućnost da Unija u budućnosti bude znatno veća.
Ove godine Komisija će objaviti i paket o proširenju sa okvirnim mapama puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, pod uslovom da nastave da sprovode reforme predviđenom dinamikom. Srbija se, za sada, ne pominje u ovim najavama.
Jače garancije i posle članstva
Komisija je navela da bi budući pristupni ugovori trebalo da sadrže snažnije mehanizme zaštite kako bi se osiguralo da zemlje i nakon ulaska u EU nastave da ispunjavaju obaveze preuzete tokom pregovora.
Postojeći zaštitni mehanizmi u oblastima kao što su ekonomija, jedinstveno tržište, pravosuđe i unutrašnji poslovi mogli bi da se primenjuju znatno duže nakon pristupanja. Novi institucionalni mehanizam odnosio bi se na ozbiljna kršenja osnovnih vrednosti EU i načela iskrene saradnje.
U najtežim slučajevima, mere bi mogle da obuhvate i suspenziju prava države članice da glasa u Savetu EU. Prelazni periodi mogli bi da se primenjuju i u oblastima kao što su slobodno kretanje radnika i usluga, poljoprivreda, osetljivi proizvodi i pristup fondovima EU.
Manje prostora za nazadovanje
Marta Kos, komesarka EU za proširenje, rekla je da Uniji trebaju snažniji mehanizmi za sprečavanje nazadovanja u sprovođenju reformi.
„Jedan od njih odnosi se na vladavinu prava i iskrenu saradnju, gde predlažemo veće mogućnosti za sprečavanje nazadovanja, uključujući smanjenje finansiranja ili ograničavanje glasačkih prava“, rekla je Kos.
Komisija takođe želi da ubrza donošenje odluka u EU kako se broj članica bude povećavao. Zato će nastaviti da zagovara korišćenje takozvanih klauzula passerelle iz ugovora EU, koje omogućavaju prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na glasanje kvalifikovanom većinom u oblastima kao što su sankcije, poreske prevare i određene fiskalne mere povezane sa energetskom politikom.
Članstvo pre članstva
Pored institucionalnih reformi, paket mera predviđa i postepeno približavanje zemalja kandidata EU i pre formalnog članstva. Komisija će utvrditi mogućnosti za njihovo ranije uključivanje u strateške sektore kao što su energetika, saobraćaj, digitalne usluge i odbrana, pod uslovom da ispune određene kriterijume.
Takvo učešće bilo bi zasnovano na ispunjavanju uslova, uslovno i reverzibilno, uz godišnje dijaloge kojima bi se pratio napredak i utvrđivali nedostaci.
Komisija navodi da bi ranija integracija mogla da donese konkretne koristi građanima i privredi, ali i da pomogne zemljama kandidatima da izgrade administrativne kapacitete potrebne za članstvo.
Više članica, isti budžetski prioriteti
Kada je reč o budžetu EU, Komisija je saopštila da je analiza pokazala da se proširenje može finansirati uz očuvanje postojećih prioriteta. Zemlje kandidati bi u početku dobijale podršku kroz instrument Globalna Evropa u okviru predloženog budžetskog okvira EU za period 2028–2034. godine, dok bi se nakon njihovog pristupanja sredstva preusmeravala u nacionalne i regionalne partnerske planove.
Dodatna podrška potom bi bila dostupna za oblasti kao što su kohezija, poljoprivreda, unutrašnji poslovi i prekogranična saradnja.
Izvor: Intellinews
Foto: Denzel, Pixabay