Predstojeći vanredni parlamentarni izbori četvrti su izbori u nizu pred koje vlast deli novčanu pomoć građanima.
Prema pisanju BBC-ja na srpskom, novac je deljen i pred parlamentarne izbore 2020, predsedničke i parlamentarne izbore 2022, kao i godinu dana kasnije, pred parlamentarne i beogradske izbore.
Ministar finansija Siniša Mali, međutim, ističe da je pomoć isplaćivana i u godinama kada nije bilo izbora, poput 2021, kao i da su pojedine isplate 2016. i 2017. usledile nekoliko meseci nakon glasanja.
Najnoviju (predizbornu) tranšu pomoći Mali objasnio je viškom prihoda posle rebalansa budžeta, koji država zato „deli sa građanima“. Analiza Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), međutim, pokazuje da se iza rebalansa ne krije samo veći prihod već i promena načina na koji država raspoređuje novac.
Rebalans menja budžetske prioritete
Naime, rebalansom je planirani budžetski deficit povećan sa tri na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), odnosno sa oko 2,9 na 3,4 milijarde evra. Istovremeno, država računa na veće neporeske prihode, uključujući uplate dobiti i dividendi.
Prema analizi CEVES-a, ukupni budžetski rashodi i izdaci povećani su za oko 1,45 milijardi evra, odnosno 1,5 odsto BDP-a. Oko 1,2 milijarde evra dodatnog fiskalnog prostora usmereno je na transfere, subvencije i jednokratne mere. To je približno četiri petine ukupnog neto povećanja rashoda, dok su kapitalni rashodi povećani za oko 170 miliona evra. Važno je, pritom, da kategorija transfera, subvencija i jednokratnih mera obuhvata i druge izdatke, a ne samo neposrednu novčanu pomoć građanima.
CEVES ocenjuje da takva struktura budžeta ima pretežno distributivni i kratkoročno potrošački karakter, dok je razvojno-investicioni efekat slabiji. Drugim rečima, veći deo dodatnih sredstava usmeren je na transfere i tekuću potrošnju, a manje na ulaganja koja bi dugoročno mogla da povećaju proizvodne kapacitete i produktivnost privrede.
To ne znači da su jednokratne isplate same po sebi ekonomski neopravdane. One mogu biti značajna pomoć domaćinstvima koja teško podnose rast troškova života, posebno penzionerima i socijalno ugroženim građanima. Ključno pitanje je, međutim, da li su takve mere usmerene ka onima kojima je pomoć najpotrebnija, koliko su fiskalno održive i šta država zbog njih odlaže ili smanjuje na drugim rashodnim stavkama.
Takođe, budžetski račun podrazumeva i pitanje šta će država u narednim godinama moći da finansira, koliko će je koštati veći deficit i da li će zbog današnjih prioriteta biti manje prostora za ulaganja koja donose dugoročnu korist.
Izvor: BBC na srpskom, CEVES
Foto: RichardsDrawings, Pixabay