Privredni rast Srbije mogao bi da ubrza na 3,1 odsto u 2026. godini a na 3,7 odsto u 2027. godini, saopštila je Svetska banka. Očekivani oporavak oslanja se na veću potrošnju, snažniji izvoz i oporavak pojedinih industrijskih aktivnosti, dok su izgledi i dalje opterećeni domaćim i međunarodnim rizicima.
U prvoj polovini 2026. godine potrošnja domaćinstava bila je glavni pokretač rasta, uz usporavanje inflacije i snažno kreditiranje stanovništva. Izvozu je pogodovao oporavak automobilske industrije, dok su usluge dale najveći doprinos rastu sa proizvodne strane. Građevinarstvo je pokazalo prve znake oporavka, ali je doprinos industrijske proizvodnje ukupnom rastu ostao skroman.
Stopa nezaposlenosti smanjena je na 7,2 odsto, ali taj pad delom je posledica prelaska ljudi iz nezaposlenosti u neaktivnost, a ne većeg zapošljavanja. Nezaposlenost mladih i dalje je visoka i iznosi 22 odsto, što ukazuje na nesklad između znanja i veština radnika i potreba tržišta rada, kao i na ograničene mogućnosti zapošljavanja.
Istovremeno, očekuje se da fiskalni deficit u 2026. poraste na 3,5 odsto BDP-a, usled većih izdvajanja za plate, penzije i kapitalne investicije. Javni dug bi, međutim, trebalo da nastavi da opada u odnosu na BDP.
Na srednji rok predviđa se rast srpske privrede od oko tri do četiri odsto godišnje, prvenstveno zahvaljujući potrošnji, a u manjoj meri investicijama. Među glavnim rizicima su problemi velikih državnih preduzeća, spor napredak strukturnih reformi i neizvesnost u međunarodnom i domaćem okruženju.
Rast Zapadnog Balkana i prepreke trgovini
Privredni rast šest ekonomija Zapadnog Balkana trebalo bi da ubrza sa 2,6 odsto u 2025. na 3,1 odsto u 2026. godini, a zatim na 3,4 odsto u 2027. i 2028. godini. Potrošnja i investicije trebalo bi da budu glavni pokretači tog kretanja.
Iako je region pokazao otpornost na ekonomske šokove i nastavio da se približava Evropskoj uniji, za dugoročniji napredak potrebni su produktivniji privatni sektor, kvalitetnija radna mesta i predvidljiviji poslovni uslovi.
Jedna od glavnih prepreka je visoka cena trgovine. Prosečna carinska stopa na uvoz robe iznosi oko šest odsto, dok necarinske mere stvaraju dodatne troškove od približno deset odsto. U pojedinim sektorima poljoprivrede oni prelaze 20 odsto, a ograničenja u prekograničnom pružanju usluga procenjuju se na čak 29 odsto.
Uklanjanje polovine postojećih prepreka uvozu, poput nepotrebnih dozvola, višestrukih kontrola i komplikovanih postupaka sertifikacije, moglo bi da poveća BDP regiona do 12,5 odsto u srednjem roku, pokazuju predstavljene simulacije.
Visoki troškovi otežavaju i izvoz. Samo oko trećine novih izvoznih poduhvata kompanija iz regiona opstane duže od godinu dana, dok pet godina dočeka svega jedan do četiri odsto njih. To je važno i za tržište rada, jer izvoznici zapošljavaju veliki deo radnika u prerađivačkoj industriji, a u proseku su veći i nude bolje zarade od preduzeća koja posluju pretežno na domaćem tržištu.
Zato bi reforme trebalo da obuhvate pojednostavljivanje i digitalizaciju procedura, bolju procenu rizika u inspekcijskom nadzoru i međusobno priznavanje standarda i kvalifikacija, uz očuvanje opravdanih mera zaštite javnog interesa.
Foto: dapor2560, Depositphotos