Povlačenjem Energoprojekta sa Beogradske berze stavljena je tačka na postupak preuzimanja nekadašnjeg građevinskog giganta, čija imovina uključuje i vredno zemljište na atraktivnim lokacijama.
Beogradska berza objavila je odluke Indeksnog komiteta o vanrednoj reviziji svojih vodećih indeksa Belex15 i BelexLine, na osnovu kojih su akcije Energoprojekt holdinga a.d. Beograd (ENHL) isključene iz oba indeksa.
„To nije velika vest. Velika vest je bila kada je država pre tri meseca prodala onih svojih 33,8% akcija i omogućila Bojoviću da pređe prag od 90% vlasništva, čime je stekao pravo da pokrene prinudni otkup akcija“, kaže za B&F Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum Securities.
Put do stoprocentnog vlasništva
Da podsetimo, u junu ove godine država je prodala svojih 33,8% udela u Energoprojektu po ceni od 452,25 dinara po akciji većinskom vlasniku kompanije, građevinskom preduzeću Napred razvoj, iza kojeg stoji Dobroslav Bojović.
Nakon ove kupovine, Napred razvoj i sa njim povezana lica dostigli su oko 90,2% vlasništva, čime su stekli uslov da pokrenu prinudni otkup preostalih akcija od manjinskih akcionara.
Skupština akcionara donela je 30. jula odluku o prinudnom otkupu, po ceni od 452,25 dinara. Međutim, Komisija za hartije od vrednosti je 5. avgusta naložila Centralnom registru hartija od vrednosti da obustavi evidentiranje promena vlasništva po osnovu prinudnog otkupa. Povod je bila presuda Upravnog suda od 26. juna, kojom je poništeno rešenje Komisije iz 2017. godine o odobravanju tadašnje ponude za preuzimanje Energoprojekta.
Komisija je potom pokrenula ponovni postupak po zahtevu iz 2017. godine. Ipak, presuda nije poništila ranije transakcije kojima je Bojović stekao kontrolu nad Energoprojektom, već je osporila zakonitost rešenja kojim je odobrena tadašnja ponuda za preuzimanje. Nakon privremene obustave, prinudni otkup je sproveden 28. septembra. Napred razvoj je preuzeo preostalih 1.060.273 akcije, odnosno oko 9,8% kapitala, po ceni od 452,25 dinara po akciji.
Već 27. oktobra Skupština akcionara Energoprojekta donela je odluku o isključenju akcija sa Beogradske berze. Drugim rečima, kompanija je odlučila da više neće biti javno akcionarsko društvo i da će biti izbrisana iz Registra javnih društava.
Kako je fiktivno trgovanje oborilo cenu Energoprojekta
Međutim, završetak preuzimanja ne znači da su otklonjene sve sumnje u njegovu zakonitost. Gujaničić ukazuje na to da je sporan bio i način na koji je utvrđena cena akcija u ponudi za preuzimanje iz 2026. godine, kao i za preuzimanje iz 2024.
„Na primer, za te ponude se iz aviona videlo da su sumnjive, ali Komisija za hartije od vrednosti je progledala kroz prste i omogućila utvrđivanje cene akcija na osnovu fiktivnog trgovanja“, smatra Gujaničić.
Naime, jedan od zakonskih načina za utvrđivanje najniže cene akcija jeste računanje prosečne ponderisane cene po kojoj se njima trgovalo na berzi tokom određenog perioda. Ali taj način može da se primeni samo ako akcije ispunjavaju zakonske kriterijume likvidnosti, odnosno ako se njima trguje dovoljno često i u dovoljnom obimu. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, cena se utvrđuje na drugi način, prema zakonskim pravilima.
Kod Energoprojekta je sporno bilo upravo to što su većinski vlasnik, Napred razvoj, i sa njim povezana lica, prema tvrdnjama manjinskih akcionara, veštački stvarali privid da se akcijama trguje dovoljno često i u dovoljnom obimu. Time su stvarani uslovi za primenu berzanske cene prilikom utvrđivanja iznosa koji treba isplatiti za njihove akcije.
Gujaničić se nada da će ovo biti poslednja berzanska manipulacija koja je bila dopuštena sa najviših instanci.
Kompanija kao plen, zemljište kao nagrada
Pitanje cene po kojoj su manjinski akcionari ostali bez svojih akcija otvara i šire pitanje – šta je zapravo vredelo u Energoprojektu i šta je novi većinski vlasnik dobio preuzimanjem kompanije?
Razvoj poslovanja očigledno nije bio motiv novog vlasnika, imajući u vidu da Energoprojekt beleži sve slabije rezultate. U prvih šest meseci ove godine ostvario je neto dobit od 432 miliona dinara, što je skoro 70 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je profit ove građevinske grupe iznosio 1,4 milijarde dinara.
Na prvi pogled može da deluje nelogično da neko kupuje kompaniju koju će potom sistematski da urušava. Ali ta računica izgleda drugačije kada se uzme u obzir da Energoprojekt poseduje vredno zemljište na izuzetno atraktivnim lokacijama.
Prema poslednjem detaljnom konsolidovanom izveštaju Energoprojekta, knjigovodstvena vrednost zemljišta u celom sistemu kompanije iznosila je 1,82 milijarde dinara, odnosno približno 15,5 miliona evra. Pritom, knjigovodstvena i tržišna vrednost nekretnina nisu isto. Štaviše, tržišna cena može biti višestruko veća od iznosa po kojem se zemljište vodi u poslovnim knjigama.
Na ovu činjenicu ukazuje i Gujaničić, koji postavlja pitanje zašto je država prodala svoj udeo za desetak miliona evra ako samo parcela Energoprojekta preko puta nekadašnjeg SIV-a vredi višestruko više.
Građevinski gigant propada usred građevinskog buma
Energoprojekt je nekada bio među najznačajnijim međunarodnim građevinskim kompanijama iz ovog dela Evrope. Na vrhuncu međunarodnog uspona, 1980. godine, zauzimao je šesto mesto među konsultantskim i 27. mesto među međunarodnim izvođačkim kompanijama u svetu. Preživeo je krizne devedesete i tranziciju, ali nije i domaći model preuzimanja kompanija u kojem, čini se, zemljište može biti važnije od poslovanja.
„Neverovatno mi je da je neko uspeo takvo preduzeće da uništi i to usred građevinskog buma“, zaključuje Gujaničić.
Foto: Glenn van de wiel, Unsplash