Građani Srbije sve više kupuju stanove, a oni koji to čine, sve češće nekretnine kupuju za gotov novac. Moglo bi se reći da, kao što se nekad, kao vid štednje, kupovao građevinski materijal i time vrednost uloženog novca najviše čuvala ili se ulaganje i oplodilo, sada oni koji imaju novac, kupovinom stana rade isto i zapravo investiraju.
To potvrđuje i to što u poslednje vreme raste broj onih koji stanove kupuju za gotov novac, a sve manje je onih koji za to koriste pozajmicu od banke, odnosno tek svaki peti kupac stan kupuje na kredit. Razlozi za to su niske kamatne stope na kredite i gotovo nepostojeće kamate na štednju.
Po rečima vlasnika novosadske agencije Bombiks nekretnine Jovice Plavšića, na koji način će neko kupiti stan zavisi od mnogo faktora – od veličine stana, kupovne moći…, ali je izvesno da u poslednje vreme ima mnogo onih koji stan kupuju za gotov novac, kao investiciju – bilo radi rentiranja ili kasnije prodaje.
– U odnosu na raniji period, kada su zbog povoljnih kamatnih stopa mnogi novac polagali na štednju u banke, sada ih sve više, zbog promenjenih uslova, investira u kupovinu stana – kaže Plavšić.
Naime, dodaje, u bankama je u poslednjih nekoliko godina drastično opala kamata na štednju – s oko tri i četiri odsto na daleko ispod jednog procenta – i na tom polju više nema računice i zato su mnogi odlučili da novac ulože u kupovinu stana.
Po njegovim rečima, oni koji kupuju stanove kao investiciju, najčešće se odlučuju za nekrentinu u većim gradovima – Beogradu, Novom Sadu, ili u mestima u njihovoj blizini.
– Cena kvadratnog metra stana u većim gradovima je viša, ali u njima je i veći interes za njihovu kupovinu ili rentiranje. Zbog velike potražnje za stanovima, poslednjih godina na tržištu nekretnina primetan je blagi trend rasta cena, i to pre svega u većim gradovima, a pošto se ne očekuje pad cena nekretnina, sve više onih koji imaju novac spremno je da ulaže u kupovinu stanova u njima. To je i te kako vidljivo jer je potražnja za stanovima u Novom Sadu velika, dobra je i u Zrenjaninu, zbog blizine Novog Sada, kao i u Pančevu, zbog blizine Beograda, dok se veoma malo prodaju stanovi u Kikindi, Vršcu, Somboru, Kuli… – ukazuje Plavšić.
Kako je dodao, cene stanova zavise od lokacije i kvadrature, kao i od vremena izgradnje. U Novom Sadu se više traže stanovi u novogradnji, a cena kvadratnog metra kreće se od oko 1.300 EUR do oko 1.700 EUR. Kvadratni metar starijih stanova na pojedinim lokacijama u Novom Sadu, kao što su Stara Detelinara ili Satelit, košta oko 850 i 900 EUR, dok se cena kvadrata na limanima retko kad spušta ispod 1.000 EUR. Sagovornik Dnevnika ističe i da se, i pored različitih promena na tržištu nekretnina, malo toga promenilo kad su u pitanju najtraženji stanovi.
– Najtraženiji su stanovi manje kvadrature – garsonjere, jednosobni i jednoiposobni stanovi od oko 40 m2, posebno oni koji su bliže centra grada, a veoma se dobro prodaju i stanovi čija površina prelazi 100 m2. Uvek su traženi elitni i visokokavlitetni stanovi na atraktivnim lokacijama, a najslabije se prodaju stanovi površine od 70 do 80 kvadrata – kaže Plavšić.
Povoljniji i stambeni krediti
Stanovi se, naravno, prodaju i na kredit, a prilikom odluke da se stambeno pitanje reši uz pomoć pozajmice od banke, izuzetno je važna visina kamatne stope, koja je sada daleko povoljnije nego ranije.
– Kamatna stopa na stambene kredite sada je niža nego ranije i umesto sedam i više procenata, sada je oko dva odsto. To je značajno manje opterećenje i razlog da se mnogi, pre svega mladi bračni parovi, odluče da na taj način kupe stan – kaže Jovica Plavšić.
Izvor Dnevnik/Ekapija