Ulaganje u podizanje plantaže oraha su oko 1.400 evra po hektaru, orah donosi dobru zaradu, lak je za uzgoj i održavanje, ali na prihod mora da se sačeka nekoliko godina.
Podizanje plantaža oraha je posao na duge staze, a stručnjaci su izračunali da godišnje ulaganje iznosi sumu koja je tek 16 odsto od prihoda koji plantaža donese. Plantaža oraha ne zahteva veliki rad, ima svoje tržište na teritoriji Srbije, poslednjih godina postiže visoku cenu i daje dobre prinose.
Lani je u Srbiji posađeno preko 100 hektara najisplativije američke sorte oraha čendler, ali zemljište širom Srbije, čak i u brdovitijim predelima, može biti dobar izbor za gajenje oraha.
– Orah je lak za proizvodnju, potrebno je relativno malo radne snage, a postiže visoku tržišnu vrednost. Osim toga, plodovi oraha se dugo čuvaju i imaju veliku upotrebnu vrednost. Orah može da se koristi za stonu upotrebu, ali i u industriji, što je veoma bitno. Orah se lako održava. Nema problema sa mrazom i ne napada ga mnogo bolesti. Mnogo je lakši za gajenje od lešnika, a zarada je približna. Mana je dug period ulaska u punu rodnost. Orah počinje da rađa u trećoj godini, ali komercijalni prinosi mogu se očekivati tek od sedme do desete godine, a pun rod od dvanaeste do četrnaeste godine. U našim klimatskim uslovima najbolje su se pokazale sorte oraha šejnovo, rasna, gazenhajm 139 i šampion – objašnjava Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac.
Za podizanje plantaže oraha nije potrebno veliko ulaganje. Takođe, svaka naredna godina ne zahteva mnogo tretmana i rada. Idealno vreme za podizanje plantaže oraha je novembar ili decembar.
– Obično se uzimaju dvogodišnje kalemljene sadnice čija cena je negde oko 1.500 dinara. Prosek je, zapravo, od 12 do 15 evra. Dakle, u startu je potrebno između 1.100 i 1.400 evra. Sistem za zalivanje nije potreban jer orah ima jak korenov sistem. Proizvodnja je veoma jeftina jer iziskuje mali broj zaštitnih prskanja i orah nije probirač po pitanju zemljišta. Tome treba dodati troškove sadnje. Još jedna od prednosti jeste to što država subvencioniše ovu proizvodnju, a povraćaj je 50 odsto na sadni materijal – objašnjava ovaj stručnjak za voće.
Jedina mana je što se nekoliko godina čeka na rod. Komercijalni prinosi (kada su prihodi veći od rashoda) očekuju se tek od sedme do desete godine podizanja zasada, a pun rod još tri-četiri godine nakon toga.
– Orah daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje 45 do 55 odsto jezgra, odnosno oko dve tone. Cene su različite i kreću se od 5 do 10 evra, tako da se može zaraditi optimalno godišnje oko 11.000 evra, ali treba imati u vidu da su godišnji rashodi koji podrazumevaju održavanje i ubiranje plodova samo 16 odsto što je povoljno u odnosu na drugo voće – objašnjava inženjer Pavlović.
Kombinovanje sa drugim voćem
Da bi se skratio period čekanja do prvog prihoda, predlog stručnjaka je da se podižu kombinovani zasadi oraha sa kajsijom, breskvom, šljivom ili višnjom. U tom slučaju, voće koje je između sadnica oraha počinje da daje rod ranije, te se ostvaruje zarada i u periodu dok orah ne počne da rađa. U poslednje vreme sade se kombinovani zasadi sa drugim voćnim vrstama koje rano počinju da rađaju, a eksploatacioni period im traje dok orah ne počne da daje pun rod.
Kajsija brzo dođe na rod. Slično je i sa ostalim voćem, poput breskve, šljive, višnje. Kod kajsije je dodatna prednost to što ona može da se eksploatiše u periodu razvijanja stabala oraha, jer posle 12. godine počinje da se suši zbog apopleksije. Kajsija ne zahteva navodnjavanje kao ni orah. Otporna je na sušu, nema mnogo prskanja i ne zahteva poseban kvalitet zemljišta. Na jednom hektaru pod orahom može se zasaditi 340 sadnica kajsije. Cena je dva evra po sadnici. To znači da na 1.400 evra za sadnice oraha treba dodati još 680 evra za kajsije. U trećoj godini počinje da se otplaćuje ulaganje. Prosečan rod kajsija je od 20 do 30 tona, a cena od 50 evrocenti do jednog evra za kilogram – objašnjava Pavlović.
Izvor Blic