Tehnička škola Železnik osvojila je prvo mesto na takmičenju “Zavarivač 2017” održanom u subotu 20. maja 2017. godine u pogonima preduzeća “Kolubara Metal” u Lazarevcu. Drugo i treće mesto zauzele su domaćin Tehnička škola “Kolubara” Lazarevac i Tehnička škola iz Mladenovca, no u ovoj konkurenciji ne treba nijednu školu posebno izdvajati – sve su pokazale zavidno umeće poslavši svoje najbolje učenike na takmičenje u tri kategorije: elektrolučnom zavarivanju, MAG i MIG zavarivanju ali i gasnom TIG postupku.
Lazarevac je po drugi put ugostio 14 škola iz Srbije i ukupno 42 takmičara koji su se za nadmetanje kvalifikovali na osnovu rezultata pokazanih na praktičnoj nastavi. Radoslav Sretković, direktor Tehničke škole “Kolubara”, zahvalio se svima koji godinama rade na promovisanju ove profesije, počev od Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, preko Društva za unapređivanje zavarivanja u Srbiji, do kompanija koje su aktivne u obrazovanju novih generacija zavarivača, bravara-zavarivača i mašinskih tehničara za reparaturu, jer “ovaj zanat se ne može ispeći bez dobre prakse u realnom radnom okruženju”.
Tu praksu učenici Tehničke škole iz Lazarevca stiču u kompaniji “Kolubara Metal”, jednom od najvećih proizvođača i održavaoca rudarske opreme na ovim prostorima, odgovornom za funkcionisanje mašina koje iskopavaju više od polovine uglja potrebnog za proizvodnju struje u našoj zemlji.
Ivan Gajić, profesor stručnih predmeta za zavarivače u ovoj školi, tvrdi da ona nikada nije napuštala princip rada “škole učenika u privredi”. Ona već decenijama đake šalje na praktičnu nastavu u “Kolubaru Metal”, u kojoj se potom veliki broj njih i zapošljava. Takva vrsta saradnje sa kompanijama, prema Gajićevim rečima, omogućava školama praćenje razvoja savremene tehnologije: “Ovo je kompleksno zanimanje koje sve više iz manuelnog rada prelazi u nauku. Zavarivanje zahteva znanja iz tehnologije, mašinstva i elektrotehnike, zato što su novi aparati sve zahtevniji i složeniji. Nekada je bilo jednostavno naučiti da varite, a sada vam treba veoma ozbiljna obuka za to, koja podrazumeva rad na savremenim mašinama. Mi to uspevamo da obezbedimo kroz saradnju sa privredom”.
Da je ovaj pristup efikasan pokazali su prošlogodišnji rezultati Tehničke škole “Kolubara” na međunarodnim takmičenjima. Naime, dvoje njenih učenika, Jelena Aćimović i Nenad Aćimović, kao deo reprezentacije Srbije, osvojili su treće mesto na Svetskom prvenstvu u zavarivanju metala u Pekingu, pobravši simpatije i zbog činjenice da su bili najmlađi tim na takmičenju na kojem je starosna granica bila 35 godina. Nenad Aćimović je u međuvremenu završio školu i upisao Mašinski fakultet ali mu je cilj da se posle okončanja studija vrati svojoj prvoj ljubavi – zavarivanju. Ove subote došao je u “Kolubaru Metal” da bodri novu generaciju takmičara, među kojima se i ovaj put nalazila jedna devojčica.
Sedamnestogodišnja Ivana Lazović takmičila se u zahtevnom TIG postupku, međutim trema je uticala na njen konačni rezultat. Ipak, kaže, neće odustati od ovog posla i usavršavanja jer trenutno ne može da se zamisli u drugoj struci. A kako se Lazović uopšte našla u masci za zavarivanje i tamno plavoj uniformi?
„Otac mi je autoprevoznik i često sam sa njim gledala zavarivanje pojedinih delova vozila. Te varnice su me oduvek privlačile i zato sam upisala ovu školu, iako nisam mnogo znala o samom zanimanju. U međuvremenu sam ga pak zavolela, pogotovu kada se ispostavilo da imam mirniju ruku od mnogih dečaka iz odeljenja i kada su me kandidovali za takmičenje. Ovaj posao nije fizički težak, samo traži strpljenje i koncentraciju, i baš zato mislim da žene mogu sasvim dobro da ga obavljaju“, kaže Ivana i dodaje da njoj odgovara princip učenja kroz praksu mnogo više od učenja iz knjiga. Na pitanje šta je toliko zanimljivo u zavarivanju kaže da je ono, posle nekoliko godina vežbe, i dalje fascinira: „Nikad neće prestati da mi bude zanimljiva brzina kojom se metal topi i prelazi u lep var“.
U njenom odeljenju od 18 učenika ima tri devojčice, međutim u većini tehničkih škola taj broj je mnogo manji. Na pitanje zašto u ovom zanimanju nema više žena jedan od najmlađih učesnika ovog takmičenja, šesnaestogodišnji Marko Milošević iz Tehničke škole Obrenovac, šeretski odgovara – zbog frizure. “Znate, one imaju dužu kosu pa se brinu da je ne zapale… Šalim se, zaista ne znam razlog za to. Imali smo nedavno u školi vežbu iz zavarivanja na simulatoru u kojoj su učestvovale i devojčice iz drugih škola i smerova i pokazale su se veoma dobro. Mislim da bi većina njih bila odlična u ovom poslu”. Marku je ljubav prema zavarivanju usadio deda a odluku o upisu u Tehničku školu doneo je kada je saznao da se u njoj uči po dualnom sistemu, uz mnogo prakse u kompanijama. Dodatni motiv bila mu je činjenica da kao zavarivač lako može naći posao, i to dobro plaćen. Na pitanje šta je potrebno da biste postali dobar zavarivač poput njega, ovaj raspoloženi šesnaestogodišnjak odgovara: “Morate dolaziti na posao veseli i koncentrisani. Brige ostavite kod kuće”.
On nije jedini među takmičarima koji dolazi iz obrazovnog profila bravar-zavarivač. Miroslav Simović i Nikola Božanić iz Politehničke škole Kragujevac su ovaj smer upisali jer su čuli da će kao zavarivači lako naći zaposlenje, što se obistinilo i pre završetka škole. Obojici su firme u kojima obavljaju praksu već ponudile ugovore za posao na nekoliko godina, koje će potpisati odmah po izlasku iz školskih klupa. “Zamislite kakav je osećaj kad sa 17 godina pravite kvalitetan proizvod koji je opipljiv i vidljiv golim okom, odnosno kada sami, sopstvenim radom, zaslužite posao”, kaže Simović, koga čeka radno mesto u kompaniji Unior Components.
Profesor Gajić sa početka ove priče je najzadovoljniji kada je okružen ovakvim učenicima koji, iako su se neki sasvim slučajno našli u ovom poslu, zaista vole da se bave zavarivanjem. Bio bi srećniji kada bi interesovanje bilo još veće, jer privreda vapi za dobrim zavarivačima, i zato stalno skreće pažnju na to koliko je uznapredovao razvoj zaštitne opreme i koliko se konstantno radi na unapređivanju uslova za bavljenje ovom delatnošću.
“Oprema se sve više automatizuje i robotizuje kako bi se variocima olakšao rad, ali to nipošto ne znači da će mašine istisnuti stručnjake sa njihovih radnih mesta. Automati mogu da odrade neke pozicije ali ne sve, i zato će potreba za dobrim zavarivačima postojati još mnogo, mnogo godina”, poručuje on.