Standardni prikazi nivoa siromaštva u nekoj zemlji uglavnom variraju između manje ili više preciznih statističkih pokazatelja i manje ili više uverljivih “ljudskih priča”, kako glasi uobičajena novinarska fraza za reportaže o siromašnim i socijalno ugroženim ljudima. Ipak, kako se može videti prema nedavnoj odluci vlasti u Novom Sadu, postoje precizniji, uverljiviji, ali i puno groteskniji prikazi.
Naime, tamošnja Gradska čistoća je potpisala ugovore sa dve privatne bezbednosne kompanije maštovitih i modernih imena – Ipon Security i G4S Secure Solutions. Prema ugovorima vrednim oko 50.000 evra te kompanije su dobile u zadatak da čuvaju kontejnere za smeće. Pri tom su im data i poprilična ovlašćenja: ako nekoga uhvate pri krađi sadržaja kontejnera mogu ga zadržati do dolaska policije. Takođe, zaposlenici tih kompanija neće naprosto stajati ispred kontejnera sa pištoljem na reveru, kao na primer ispred banke, već će patrolirati gradom u nastojanju da izvrše prevenciju ilegalnih radnji.
Iz Gradske čistoće su poručili da je razlog za angažovanje privatnih kompanija taj što komunalni radnici nisu u stanji sami da pokriju teren, a krađe otpada naprosto bujaju. Prema njihovim “statistikama”, od svih krivičnih dela u tretmanu otpada, najzastupljenije su krađe sekundarnih sirovina. No, paziće patrole i na druge opasne delatnosti poput lepljenja plakata i pisanja grafita po kontejnerima. Navodno su u Gradskoj čistoći izračunali da će uspeh u prevenciji krađa otpada itekako kompenzovati troškove angažmana ovih kompanija i tako doprineti višestrukim uštedama u gradskom budžetu.
Svaka čast na računici, ali nije li sama činjenica da su ljudi prisiljeni da pregledaju sadržaj kontejnera kako bi preživeli dovoljno jasan znak da bi se te kalkulacije trebale odvijati na mnogo višem nivou? Ovako preostaje samo zaplet loše humorističke serije: privatna policija čuva kontejnere za smeće.
Izvor: Bilten