I pre poslednjeg masakra u Las Vegasu, u kojem je poginulo 59 ljudi a 527 je ranjeno, bilo je jasno da američka opsesija oružjem ne ide u dobrom smeru. Istraživači sa Džon Hopkins univerziteta nedavno su objavili studiju o tome koliko američki zdravstveni sistem koštaju sve učestaliji obračuni sa vatrenim oružjem.
Oni su naime pregledali 150.930 zdravstvenih izveštaja pacijenata koji su ranjeni između 2006. i 2014. godine. Izračunali su da prosečan godišnji trošak zbrinjavanja ovih ranjenika košta 2,8 ilijarde dolara a ako se tu uračuna i odlazak na bolovanje onda se šteta penje na 45 milijardi dolara godišnje.
Prema podacima Centra za kontrolu bolesti samo u 2015. godini je 36.252 osobe izgubilo život od vatrenog oružja a 84.997 je ranjeno. Po ovoj računici, u periodu između 2006. i 2014. je milion ljudi u SAD ustreljeno.
Pomenuti istraživači ukazuju na činjenicu da su povrede nanete oružjem veoma skupe za lečenje. Odlazak, odnosno odvoženje u ambulantu prilikom ranjavanja, košta više od pet hiljada dolara, a celodnevna briga o upucanom pacijentu stoji 95.887 dolara. Trećini ustreljenih pacijenata potrebna je i postoperativna nega, čiji trošak se penje na 179.565 dolara.
Da podsetimo, vatreno oružje je treći uzročnik smrtnih povreda u Americi, odmah posle trovanja i saobraćajnih nesreća.