Pad ovogodišnjeg privrednog rasta u Srbiji je najviše bio uzrokovan spoljnim faktorima, pa se malo toga može učiniti do kraja godine. Svetska banka je saglasna sa prioritetima srpske vlade u novoj strategiji rasta, uz preporuku da se ubrza implementacija infrastrukturnih projekata, budući da je ova vrsta ulaganja u Srbiji daleko najniža u regionu, a dodatno se smanjila u 2017. Preporuka je i da se sklopi novi aranžman sa MMF-om iako trenutno postoji veliki suficit u budžetu, ali se situacija može brzo promeniti jer i srpska i globalna ekonomija mogu biti nestabilne, skreće pažnju direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.
BIF: Kakve su poruke poslate Srbiji na jesenjoj Godišnjoj skupštini MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu?
Stiven Ndegva: Na Godišnjoj skupštini je Svetska banka imala uspešne razgovore sa srpskom delegacijom na čelu sa ministrom finansija Dušanom Vujovićem. Banka je čestitala srpskoj vladi na uspesima u fiskalnoj konsolidaciji i pozvala je da te rezultate upotrebi korisno i održivo. Banka podržava vladinu strategiju reformi i deli njen prioritet u razvoju nove strategije rasta. Reforme u državnim finansijskim institucijama i generalno sektoru državnih preduzeća i dalje su hitne i važne. Na primer, pružamo budžetsku i tehničku podršku za rešavanje zastarelih problema, uglavnom vezanih za nereformisana državna preduzeća i uspostavljanje uslova za konkurentniju srpsku ekonomiju koja stvara poslove.
BiF: Kako Svetska banka ocenjuje podatak da je rast BDP-a niži od očekivanog?
Stiven Ndegva: Svetska banka je snizila projektovani rast BDP-a za 2017. sa tri na oko 2,3 procenta. Iako je srpska privreda ostvarila rast od 2,8 procenta u 2016. godini, on je značajno usporio u prvoj polovini 2017. U tom periodu rast se procenjuje na samo 1,2 odsto u odnosu na prvu polovinu 2016. godine. Teška i duga zima uticala je na energetski i građevinski sektor, a nedavna suša dovela je do značajnog pada poljoprivredne proizvodnje, za najmanje 10 procenata u odnosu na 2016. godinu. Teška zima i kašnjenja u implementaciji javnih infrastrukturnih projekata doveli su do daljeg smanjenja ulaganja i njihovog doprinosa rastu u prvoj polovini 2017. godine. Osim toga, uvoz je u 2017. godini ubrzano porastao, uglavnom zbog povećanog uvoza intermedijarnih proizvoda i energije, što je dalje dovelo do usporavanja rasta BDP-a.
Sa pozitivne strane, vlada je uspela u velikoj fiskalnoj konsolidaciji 2017. godine, što je dovelo do veoma potrebnog smanjenja javnog duga. Visoki i skupi javni dug iz prošlosti doveo je do situacije u kojoj je Srbija trošila oko 1,1 milijardu evra godišnje na kamate. Nadamo se da će mudra fiskalna politika biti održavana 2018. godine i dalje, tako da se javni dug može smanjiti još više, a štedne kamate produktivno koristiti. Da bi se osigurala makrofiskalna stabilnost i dobar napredak u strukturnim reformama, preporučujemo vladi da razmotri novi program sa MMF-om. Takva potreba možda nije očigledna sada, pošto postoji veliki suficit u budžetu, ali se situacija može brzo promeniti jer i srpska i globalna ekonomija mogu biti nestabilne.
BiF: Kakva je Vaša procena rezultata Vlade Srbije u prvih 100 dana rada?
Stiven Ndegva: Nova vlada je na početku imala neke nezavidne izazove – štrajk u Fijatu, kriza u Agrokoru, uticaj duge zime na privredu, i to treba uzeti u obzir u bilo kojoj proceni. Ali bilo je i dobrih vesti. Najvažnija je ocena predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera da je Srbija među vodećim kandidatima u trci za prijem u Evropsku uniju i da je postavio datum za njen eventualni ulazak u EU. Ovo je jak signal i odlična prilika koja se ne sme propustiti. Svi napori i mere vlade treba da idu u tom pravcu. Svetska banka želi da podrži vladinu strategiju i akcije u tom pogledu.
BiF: Može li Srbija da nadoknadi niži rast do kraja kalendarske godine?
Stiven Ndegva: Kao što sam već rekao, pad privrednog rasta je najviše bio uzrokovan spoljnim faktorima. Stoga, nažalost, malo je toga što vlada može da učini ove godine. Ona, eventualno, može ubrzati implementaciju infrastrukturnih projekata. Potrošnja na infrastrukturu u Srbiji je daleko najniža u regionu, a dodatno se smanjila u 2017. Ulaganje u infrastrukturu ima neposredan uticaj na rast tako što uključuje lokalne biznise u građevinskim radovima i kupovini materijala, ali stvara i preduslove za brz rast u budućnosti. Takođe, potrebno je dodatno osnažiti privredu kako bi se ublažili šokovi.
BiF: Da li je Svetska banka zadovoljna reformama u sektorima koje direktno pomaže?
Stiven Ndegva: Svetska banka je sarađivala sa svim vladama od 2000. godine na širokom spektru reformi. Neke reforme bile su izvanredne i Srbija je dobila međunarodno priznanje za to. Trenutno podržavamo vladu u dva paralelna toka reformi. Prvo, bavimo se preostalim nasleđem iz prošlosti – ogromnim i neodriživim prisustvom države kroz državna preduzeća u ekonomiji i finansijskom sektoru. Drugo, mi pomažemo vladi da Srbija postane moderna, tržišna, evropska ekonomija. Obe reforme su teške i zahtevaju dosta napora, a ponekad su i bolne. Stoga, razumemo neka odlaganja. S druge strane, teško je shvatiti zašto je učinjen tako mali napredak sa nekim osnovnim reformama i merama koje mnogo koštaju poreske obveznike. Dozvolite da pomenem Srbijagas ili grupu od tri velika državna preduzeća – MSK, Petrohemiju i Azotaru, koja koštaju državu više stotina miliona evra da bi se održala, ali vlada plaća cenu i nema rešenja na vidiku. Srbija bi dosta postigla ako bi te resurse iskoristila na drugim mestima kako bi pospešila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta. To će morati da se učini u jednom trenutku, a najbolje je da se to uradi sada.
BiF: Kako vidite reforme EPS-a, Železnice i Srbijagasa?
Stiven Ndegva: Idu u pravom smeru, ali različitim brzinama. Ako ih reformišemo, dobitak za Srbiju je veliki.
BiF: Da li Srbija koristi prema planu pozajmice Svetske banke za određene projekte?
Stiven Ndegva: Portfolio Svetske banke u Srbiji trenutno ima dvanaest projekata sa ukupnim obavezama od 1,7 milijardi dolara za IBRD zajmove. Ukupni rezultati portfolija su na zadovoljavajućem nivou u poslednje tri godine. U 2016. godini imali smo odlične rezultate sa isplatom od 237 miliona dolara, što je znatno iznad proseka drugih zemalja Zapadnog Balkana i šireg regiona. U 2017. godini zabeležili smo usporeni obrazac isplata sa isplaćenih 180 miliona dolara. U ovom trenutku imamo kašnjenja za korišćenje 120 miliona dolara, jer već više od četiri meseca čekamo da srpski parlament ratifikuje dva sporazuma o kreditu. Potrebno je uložiti dodatne napore kako bi zadržali zamah i osigurali dostizanje ciljanih 292 miliona američkih dolara isplate krajem juna 2018. godine.
BiF: Kako Banka namerava da podrži Srbiju u budućnosti?
Stiven Ndegva: Mi smo uvek u velikoj meri usklađeni sa vladinom strategijom, podržavamo oblasti koje su za vladu prioritetne. Nastavićemo da radimo sa vladom na novoj strategiji rasta. Takođe ćemo nastaviti sa podrškom investicija u infrastrukturu i ljudski kapital, uključujući načine koji će pripremiti Srbiju da bude konkurentna u digitalnoj ekonomiji i, naravno, sa podrškom za ključne reforme u državnim preduzećima, porezima i pružanju usluga.
BiF: Šta Srbija treba da uradi kako bi unapredila proces evropskih integracija?
Stiven Ndegva: U merama koje Srbija preduzima u procesu pristupanja EU ima mnogo napretka. U narednim godinama Srbija treba da preduzme dalje reforme i ulaže u ključne oblasti kako bi ušla u EU kao konkurentna ekonomija koja može da maksimizira svoje dobitke na tom tržištu. Reforme javne uprave ključne su za osiguranje efikasnih i efektivnih javnih usluga. Bolja koordinacija javnih politika – od strateškog planiranja do implementacije, i nastavak ulaganja u infrastrukturu koja povezuje puteve, železnice, energetske mreže i omogućava učešće privatnog sektora, stvoriće poslove i prosperitet za Srbiju.
Marica Vuković