U toku 2015. srpskim železnicama prevezeno je 11.887.600 tona robe, dok od početka 2016. godine promet beleži cifru od 11.599.200 tona. Imajući u vidu predviđene radove na javnoj železničkoj infrastrutkuri (Koridor 10 i „barska pruga“) zbog čega će biti povremenih zatvora saobraćaja, prognoze za 2017. godinu su da će železnicom biti prevezeno 11.975.100 tona. U narednim godinama, prema predviđanjima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, maksimalna količina robe koja bi mogla da se preveze postojećim prugama, biće do 15 miliona tona robe godišnje. Tek kada budu završeni neki od ključnih infrastrukturnih projekata statistika će premašiti cifru od 20 miliona tona.
Učešće železničkog transporta u ukupnim robnim tokovima na srpskom tržištu je između 10 i 15%, što je malo, kaže za eKapiju Milorad Kilibarda, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.
„Realni potencijal je dva do tri puta veći – ističe naš sagovornik, a spisak razloga zašto Železnice nisu koristile svoje mogućnosti je poprilično dug, dodaje. Počev od loše infrastrukture, nedostatka železničkih kola i vučnih sredstava, loše organizacije železničkog transporta, niskog kvaliteta usluge, lošeg marketinga i prodaje usluga, slabe tržišne orijentacije naših železnica…“
Šta je onda potrebno za veću iskorišćenost i bolju tržišnu poziciju srpske železnice?
Na svilenom putu…
U državnim strukturama velike nade polažu u obnovu infrastrukture. U rekonstrukciju železnica u Srbiji biće uloženo oko 3 mlrd EUR, brzina vozova na pojedinim pravcima dostići će i 200 km/h, a primenom evropskih standarda efikasnost saobraćaja i nivo bezbednosti biće podignuti na viši nivo.
Za Ministarstvo saobraćaja, najvažniji su projekti rekonstrukcije i modernizacije infrastrukture koji se nalaze na Koridoru 10 i koji povezuju Srbiju sa Mađarskom, Bugarskom, Makedonijom i Hrvatskom. Takođe, to su i projekti vezani za tzv. rutu 4, tj. magistralnu prugu Beograd-Vrbnica-granica sa Crnom Gorom i magistralnu prugu Beograd – Vršac – granica sa Rumunijom. Ministarka Zorana Mihajlović potpisala je početkom novembra na Samitu u Rigi dugoočekivani komercijalni ugovor za izgradnju prve deonice brze pruge Beograd-Budimpešta koji će raditi kineska firma, a očekuje se da radovi krenu u drugoj polovini 2017. godine.
Zašto je ovo važno? Kina je naime, zainteresovana za ovu rutu zbog transporta robe iz Pirejske luke ka centralnoj Evropi – kopneni „Novi put svile“ proteže se kroz Bosfor i region Balkana, a istovremeno, njegova pomorska varijanta se završava u Grčkoj, u luci Pirej. Imajući u vidu položaj Srbije, naša zemlja svakako ima veliku šansu da postane ozbiljno regionalno trgovinsko i saobraćajno čvorište, naglašavaju u Ministarstvu.
„Modernizacija, rekonstrukcija i izgradnja železničke pruge Beograd – Budimpešta imaće izuzetan značaj kada je reč o učešću železničkog transporta u robnim tokovima u Srbiji, jer će kvalitetnija infrastruktura doprineti da zahtevi za prevozom robe budu veći, naročito uzimajući u obzir izvesne najave da se može očekivati povećan obim prevoza robe iz luke Pirej ka severu Evrope“, kaže za eKapiju Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja.
„Po završetku radova, maksimalna količina prevezene robe na ovoj pruzi mogla bi iznositi čak i do 20 miliona tona. Takođe, prema dosadašnjim istraživanjima i prognozama, obim preraspodele sa druma na železnicu bi nakon realizacije projekta iznosio od 10 do 15%, u zavisnosti od regiona u Srbiji.“
Ništa od intermodalnog terminala u Batajnici pre 2018.
Međutim, iako su robni tokovi povoljni za Srbiju, a infrastruktura je jedan od preduslova koji zahteva najveća ulaganja, za razvoj železničkog transporta i povećanje učešća u robnim tokovima, potrebno je ispuniti još čitav niz preduslova i uslova, smatra profesor Kilibarda. Neki od njih, objašnjava, zahtevaju značajna ulaganja, poput nabavke teretnog voznog parka, železničkih kola i voznih sredstava, razvoja informacionog i komunikacionog sistema na železnici, dok druga grupa ne zahteva preterano velika ulaganja – ona se uglavnom odnose na efikasnu organizaciju železničkog transporta, kvalitet transportne usluge, praćenje pošiljki i kola u realnom vremenu, tržišni aspekt poslovanja, razvoj i negovanje odnosa sa korisnicima, veću brzinu, fleksibilnost i elastičnost na tržištu.
„Uvođenjem maršrutnih i linijskih vozova na glavnim transportnim pravcima, posebno prema vodećim pomorskim lukama u regionu u velikoj meri bi se povećalo učešće železničkog transporta. Ako se ovi preduslovi ne ispune naša infrastruktura, ukoliko se izgradi, uglavnom će služiti tranzitnim tokovima na „na novom putu svile“, a naša privreda ponovo neće imati potrebnu podršku u železničkom transportu“, naglašava naš sagovornik.
Neophodno je, kaže Kilibarda, da se na području Srbije razviju logistički centri, robni terminali i intermodalni sistemi transporta preko kojih će se naša privreda i naše tržište povezati sa evropskom transportnom mrežom i pomorskim lukama u Jadranskom, Egejskom i Crnom moru.
Koristi od intermodalnog transporta svesni su i u Ministarstvu. Ipak, iako je izgradnja prvog intermodalnog terminala sa logističkim centrom u Srbiji, planiranog u Batajnici, trebalo da startuje u ovoj godini, radovi su, kako saznajemo, izvesni tek u drugoj polovini 2017.
„To prvenstveno zavisi od odobrenja bespovratnih sredstava za ovaj projekat iz programa IPA 2015 – kaže nam državni sekretar Poledica, i dodaje da je postojeći terminal „ŽIT“ u funkciji, a sredinom godine je preseljen sa Savskog amfiteatra na novu privremenu lokaciju u okviru Beograd Ranžirne stanice – Makiš. Tako izmešten železnički intermodalni terminal je potpuno u mogućnosti da opsluži uvozne i izvozne kontejnerske tokove“, dodaje Poledica.
Zakočilo s privatnim prevoznicima
Kvalitet transportne usluge u Srbiji, dodatno bi trebalo da podigne uvođenje privatnih prevoznika i operatora u organizaciju železničkog transporta na srpskim prugama. Licencu za prevoz u železničkom saobraćaju Srbije poseduje 11 železničkih prevoznika (uključujući i dva društva čiji je osnivač Vlada Srbije), a od pre pola godine na srpskim prugama posluje i prvi privatni operater, kompanija Kombinovani prevoz. No, iako je njihov angažman pompezno najavljivan, do danas ova kompanija nije obavila nijedan komercijalni transport.
„Juna ove godine organizovali smo samo vožnju jednom lokomotivom od Kragujevca do Lapova i nazad kako bismo se posle 9 godina uzaludnih pokušaja uverili da je zaista moguće zakupiti železničku infrastrukturu. Kada smo to obavili, od juna do sada radimo na uspostavljanju uslova za vuču vozova i na ugovaranju prevoza, te do sada još nismo obavili niti jednu vuču bilo kakvog voza u Srbiji“, kaže za eKapiju Branko Petković, generalni direktor ovog preduzeća.
Razlozi su, kako dodaje, od administrativne prirode, nejasnih procedura do komercijalnih ograničenja, pa očekivanja nikako nisu ispunjena.
„Verovali smo da će pristup i rad na mreži pruga Srbije biti daleko pristupačniji i lakši, pogotovo domaćim pravnim licima. Saradnje sa državom, međutim, skoro da i nema. Jedini poziv iz nadležnog ministarstva primili smo tog juna kada je zbog posete MMF-a bilo potrebno da se obavi bilo kakva vožnja kako bi se pokazalo da je tržište železničkih usluga otvoreno – od tada muk, niko da pita kako napredujemo, koji su problemi, i sl.“, ističe Petković.
Liberalizacija tržišta tako, nije dovela do većeg otvaranja za privatne prevoznike. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kažu da su stvorili sve uslove za to „ali da ne mogu da utiču koliko će prevoznika izraziti interes da se bavi prevozom na mreži pruga Srbije“. Ništa konkretniji nisu ni u Infrastrukturama Železnice. Kako je tržište železničkih usluga otvoreno, svi zainteresovani železnički prevoznici, koji ispunjavaju uslove u skladu sa Zakonom, mogu podneti zahtev za dodelu trase, odnosno za korišćenje javne železničke infrastrukture, navode, i dodaju da bi uvođenje većeg broja prevoznika u segment železničkog transportnog tržišta, trebalo da dovede do konkurentnijih cena prevoza, što bi se na najbolji način odrazilo na celokupnu privredu Srbije.
Sa ovim je saglasan i profesor Kilibarda, koji međutim ističe, da su veći broj privatnih železničkih prevoznika koji su tržišno orjentisani i dalje otvaranje tržišta neophodni, kako bi srpske pruge postale konkurentnije.
„Nadam se da će se na našim prugama pojaviti špediterske i logističke kompanije koje će svojim znanjem i iskustvom doprineti bržem uvođenju i razvoju savremenih tehnologija i principa organizacije železničkog transporta. To može da doprinese uvođenju i razvoju kontejnerskog i intermodalnog transporta, što ima značajne tržišne, privredne i društvene efekte. Naša železnica, odnosno preduzeće Kargo Srbija, moraće da postane tržišno konkurentnije, ne samo da bi zadržali postojeće, već osvojili nova tržišta i povećali svoje tržišno učešće.“
Reforma železničkog sektora u Srbiji jedan je od zahteva Međunarodnog monetarnog fonda, ali i pretpostavka otvaranja novih poglavlja u pregovorima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
Izvor: Ivana Bezarević, eKapija