Umesto da zabranjuju abortus, biskupi bi mogli da doniraju bubreg i tako spasu mnoge dečje živote. Ovo je samo jedna od žestokih kritika časne sestre Tereze Forkade, koju je izraziti politički aktivizam za pravednije i humanije društvo učinio ne samo najpoznatijom opaticom u Španiji, već i jednom od liderki nove evropske levice.
Papa Francisko nije jedini koji je pažnju medija preusmerio sa korupcionaških afera u okrilju Vatikana na levičarske ideje i njihove pobornike među katoličkim sveštenstvom. Jedna od medijskih zvezda u mantiji u poslednjih nekoliko godina, posebno na Zapadu, potvrđuje da se drugačije ideje o pravednijem društvu „na ovome svetu“ mogu roditi i promovisati na mestima gde ih najmanje očekujemo – među „ženskim krilom“ zavetovanih Bogu. Reč je o časnoj sestri Terezi Forkadi, za koju Radio NPR Berlin navodi da je zbog svog političkog delovanja u poslednjih nekoliko godina postala najpoznatija opatica u Španiji. Forkada je po obrazovanju lekarka sa diplomom Harvarda, koja iznosi vrlo konkretne političke predloge o preuređenju društva u Španiji, kritikuje krupni kapital, piše knjige u kojima se obračunava sa „farmaceutskom mafijom“ i zalaže se za unapređenje položaja žena, uključujući i njihovo pravo na abortus. Pritom, sestra Tereza pripada redu Benediktanaca, najstarijem monaškom redu u Katoličkoj crkvi.
Rođena je 1966. godine u jednoj katalonskoj ateističkoj porodici, školovala se za medicinskog radnika, odradila je stažiranje u jednoj njujorškoj bolnici, a potom je i doktorirala na Harvardu na temi javnog zdravlja. Sve se, međutim, promenilo kada je u leto 1995. godine tražila neko mirno mesto kako bi mogla da se pripremi za ispite koji bi joj omogućili da dobije licencu za rad u Sjedinjenim Državama.
Idealne uslove za učenje je pronašla u katalonskom manastiru Sent Benedet, gde je prvi put pročitala Bibliju i upoznala se sa katoličanstvom. To je i mesto gde je došlo do preokreta u njenom životu, ističe nemački radio. Dotadašnja ambiciozna naučnica i perspektivna lekarka, odlučila je da ostatak svog života provede u manastiru. Doduše, na svoj način. U manastiru je nastavila da se bavi medicinom, a svoju ljubav prema Bogu je spojila sa strašću za socijalnom pravdom i političkim delovanjem. Svojim aktivizmom, sa izrazitim humanističkim ciljevima u preobražaju aktuelne političke i ekonomske situacije u svetu, ali i u rodnoj Španiji, postala je jedna od liderki nove evropske levice.
Na vrhuncu ekonomske krize u Španiji pokrenula je novi politički pokret Procés Constituent, čiji su pobornici tražili od tamošnjih vlasti da zemlja napusti evrozonu, nacionalizuje sve banke i garantuje slobodu Kataloniji, bogatoj španskoj regiji koja se već godinama bori za sopstvenu državu. Od tada, ova četrdesetosmogodišnja časna sestra je neprekidno politički aktivna, uključujući i promovisanje svojih ideja na putovanjima širom Evrope.
Feministička teologija
Tako je prošle godine boravila i u susednoj Hrvatskoj, gde je, takođe, izazvala ogromno interesovanje medija. Najopširniji intervju sa njom objavili su autori radijske emisije „K’o žena“ (Korčulanska žena), u kojem je govorila o svojoj knjizi „Feministička teologija kroz istoriju“. Forkada, naime, tvrdi da feminizam postoji od kada postoji i patrijarhalno društvo i osporava sveštenicima pravo da abortus nazivaju „ubistvom“ i da ga brane ženama, zbog čega je dobila „pismene kritike“ iz Vatikana. Na njih je odgovorila argumentacijom da svake godine u svetu umire na hiljadu dece zbog gladi i bolesti, uključujući i nedostatak organa za transplantaciju. Pri tom, kako ističe, u slučaju kada je, na primer, neophodna transplantacija bubrega, Katolička crkva prepušta roditeljima da sami odluče da li će se sa takvim zahvatom saglasiti ili ne. U čemu je onda razlika u odnosu na odluku o abortusu, pitala je Forkada, ali odgovor iz Vatikana nije dobila. Neobična sagovornica hrvatskog radija je istakla da bubreg danas mogu da doniraju i ljudi od sedamdeset godina, što znači da bi tako nešto mogao da uradi svaki biskup i spasi jedan dečji život. Umesto toga, o deci jedino brinu tako što ženama brane pravo na abortus, „što je vrhunsko licemerje“.
Prilično oštrim rečima sestra Tereza već godinama govori i o stavu crkve prema homoseksualizmu. Ona se, prema pisanju medija, zalaže da homoseksualci vernici imaju pravo na ljubav kao i svi ostali, ali da ljubav nije samo trenutni seksualni užitak, već pre svega poštovanje prema voljenoj osobi. ”Primoravanje ljudi drugog seksualnog opredeljenja na apstinenciju je potpuno pogrešno”, kaže Forkada i priznaje da ni opaticama, koje su taj put svesno odabrale, celibat ne pada lako. „Mislim da nam homoseksualna ljubav može pokazati šta ljubav zapravo jeste. Nije reč o rađanju, jer mnogi heteroseksualni parovi ne mogu imati decu, a i dalje su blagoslov za društvo“. Prema njenom mišljenu, odobravanje homoseksualnih brakova je čin kojim se svima, bez razlike, omogućava da javno pokažu da su spremni da sa nekom osobom podele svoj život i da se na to dugoročno obavežu.
U njenoj rodnoj zemlji, deo sunarodnika joj zamera što propagira otcepljenje Katalonije. Njeno obrazloženje glasi da se za nezavisnost zalaže jer veruje da je istinska demokratija moguća jedino u manjim političkim zajednicama. Prema njenom mišljenju, prevelika birokratizacija uništava demokratiju, za šta navodi špansku svakodnevnicu u kojoj se „katalonske vlasti za sve odluke koje izazivaju negodovanje građana pravdaju odlukama iz Madrida, u Madridu se pravdaju odlukama iz Brisela, pa na kraju građani, praktično, nemaju načina da zaista odlučuju o stvarima koje itekako utiču na njihov život“.
Pobunjenica na društvenim mrežama
Sestra Tereza Forkada je interesantna i po tome što za svoju političku borbu koristi najmoderniju tehnologiju. Veoma je aktivna na društvenim mrežama, gde se istakla i kroz formiranje “Pokreta ogorčenih” (Occupy), koji je organizovao proteste protiv načina na koji posluju međunarodni kreditori i protiv finansijskih manipulacija. Forkada taksativno kritikuje ne samo finansijske mere, već i propise koji po njenom mišljenju favorizuju finansijske institucije na račun građana, sa željom da i najširim masama objasni na koji način se svet podređuje interesima krupnog kapitala i zašto je u takvim uslovima demokratija nemoguća.
Stoga, njen politički program podrazumeva nacionalizaciju banaka i bolju državnu regulaciju finansijskih špekulacija, ukidanje hipoteka na stambene objekte, obezbeđivanje korektnih zarada i penzija, skraćivanje radnog vremena i obezbeđivanje dohotka za roditelje koji ostaju kod kuće da čuvaju decu. Zalaže se i za uspostavljanje istinske participativne demokratije i redukovanje političke korupcije, povećanje javne potrošnje i donacionalizaciju javnih usluga, “ozelenjavanje” kapitala i nacionalizaciju energetskih kompanija. Sestra Tereza se bori za iskorenjavanje ksenofobije i ukidanje zakona o imigraciji, poziva Španiju da napusti NATO, da se u nezavisnoj Kataloniji ukinu oružane snage a nad medijima konačno uspostavi građanska kontrola. Trenutno radi i na kompletiranju zahteva građana koji će imati svoje kandidate na katalonskim izborima zakazanim za 2016. godinu.
Tereza Forkada tvrdi da njen aktivizam ne znači da će veru napustiti zbog politike, jer je duboko uverena da hrišćanstvo samo u sprezi sa političkim aktivizmom može da ostvari cilj da se živi u humanijem i pravednijem društvu.
broj 116, april 2015.