Raiffeisen Bank International (RBI) je ostvarila profit pre oporezivanja od 835 miliona evra u 2013. godini. Pad u odnosu na prošlu godinu od 203 miliona evra prvenstveno se može pripisati jednokratnim efektima u 2012. godini, kao što su prodaja obveznica i ponovna kupovina hibridnog kapitala prvog reda u ukupnom iznosu od 276 miliona evra.
Operativni rezultat značajno je poboljšan za 17% ili 351 miliona evra. Ovaj dobar rezultat u suprotnosti je sa većim neto rezervisanjima za gubitke po plasmanima (više za 140 miliona evra), povećanim bankarskim taksama i negativnim rezultatom od derivata i obaveza.
Profit nakon oporezivanja za period izveštavanja iznosio je 20%, ili 149 miliona evra, ispod prošlogodišnje vrednosti. Kao rezultat pada profita nakon oporezivanja, stopa povraćaja uloženog kapitala nakon oporezivanja opala je za 1,3 procentna poena na 5,7%. Nakon odbitka profita od nekontrolišućih udela, koji je uvećan za 23 miliona evra na minus 46 miliona evra, konsolidovani profit iznosio je 557 miliona evra. Rezultat ovoga je zarada po deonici od 1,83 evra (2012: 2,72 evra) zasnovana na prosečno 194,9 miliona deonica u opticaju.
Izvršni odbor će na godišnjoj skupštini predložiti da se za 2013. finansijsku godinu isplati dividenda od 1,02 evra.
Operativni prihod je uvećan za 8% ili 432 miliona evra na 5.729 miliona evra godina na godinu.
Opšti administrativni troškovi RBI-a veći su za 2,5% ili 81 miliona evra na 3.340 miliona u periodu izveštavanja, uglavnom zbog uvećanja u Rusiji, Češkoj Republici i Poljskoj (kao rezultat konsolidacije i integracije Polbanke u maju 2012. godine). Međutim, odnos troškovi/prihodi poboljšan je za 3,2 procentna poena na 58,3% zbog uvećanog operativnog prihoda.
Troškovi zaposlenih, sa 49% najveća stavka u okviru opštih administrativnih troškova, uvećani su za 2%, ili 31 milion evra, na 1.632 miliona evra u 2013. godini.
Na dan 31.12.2013. godine, RBI je imala 57.901 zaposlenih (ekvivalenti puno radno vreme), što je za 4% manje u odnosu na kraj 2012. godine.
Neto rezervisanja za gubitke po plasmanima uvećana su za 14% ili za 140 miliona evra, na 1.149 miliona evra godina na godinu. Pojedinačna rezervisanja uvećana su za 33 miliona na 1.215 miliona evra, dok su neto otpuštanja rezervisanja baziranih na portfelju opala za 112 miliona evra. U 2013. godini, neto otpuštanja rezervisanja baziranih na portfelju iznosila su 52 miliona evra, nakon 164 miliona evra u prethodnoj godini. Neto rezervisanja za gubitke po plasmanima uključuju prihod od prodaje spornih kredita u iznosu od 14 miliona evra (2012: 9 miliona evra).
Racio loših kredita – tj. racio loših kredita prema ukupnim kreditima klijentima – iznosio je 10,7% u godini za koju se izveštava, nakon 9,8% u prethodnoj godini.
Ukupna aktiva RBI-a opala je za 4%, ili za 5,5 milijardi evra, na 130,6 milijardi evra godina na godinu. Veliki deo ovog umanjenja (oko 3,4 milijarde evra) rezultat je valutnih efekata, koji je mahom obuhvatio slabljenje američkog dolara, ruske rublje, češke krune i ukrajinske hrivnije prema evru.
Plasmani klijentima (pre odbitka rezervisanja) opali su za tri posto, ili 2,7 milijarde evra, na 80,6 milijarde evra. Osim pomenutih valutnih efekata, osnovni razlog umanjenja bila je slaba kreditna tražnja klijenata iz privrede.
Racio krediti/depoziti (plasmani klijentima u odnosu na depozite klijenata) opao je za 1 procentni poen u poređenju sa krajem 2011. godine na 120,7%.
Broj poslovnica opao je za 81 na 3.025 godina na godinu, uglavnom zbog optimizacije mreže poslovnica nakon pripajanja Polbanke.