Beogradski festival igre će svim ljubiteljima plesne umetnosti 9. i 10. aprila predstaviti nemački Balet Augzburg i njihov komad „Igra senki“. Osim nastupa u zemunskom Madlenijanumu u sredu, ova svetski poznata nemačka trupa igraće i u četvrtak uveče, i to u vršačkom Narodnom pozorištu „Sterija“.
“Igra senki” je omaž posebnoj vezi između Baleta Augzburg teatra i poznatog izraelskog koreografa, Itzika (Jicaka) Galilija. Galili poredi početak svake nove predstave sa sastankom na neviđeno. „Na početku uvek postoji ideja, a onda, kada uletite u posao, shvatite da se atmosfera razlikuje od one koju ste očekivali, stavovi i razmišljanja su drugačiji“… Fokusiran na upotrebu umetničke individualnosti i posebnog korišćenja rasvete, njegov rad poprima patinu koja je postala nadaleko prepoznatljiva. „Svetlost je poezija. Ona može definisati ličnost, napraviti razliku između hladnoće i toplote, istovremeno određujući prostor.“
svetska premijera u martu 2014.
Ballet Augsburg je neo-klasična/savremena trupa, koja deluje kao stalni ansambl Augzburg Teatra iz Nemačke. Internacionalni sastav savremenih, a klasično obučenih igrača, poznat je po izvornom atleticizmu i raznovrsnosti stilova, čime inspiriše koreografe za nova dela. U prethodnih šest godina, Rober Kon je, kao umetnički direktor, uvrstio u repertoar više celovečernjih programa, odnosno radove preko 40 koreografa među kojima su Icik Galili, Kristijan Špuk, Mauro Bigonceti, Edvard Klug, Vilijam Forsajt, kao i neki od najpoznatijih stvaralaca nove generacije, sa posebnim fokusom na originalne kreacije.
Ovaj „vizuelno zadivljujući balet je referentno delo za bilo koju trupu“, prenosi svoje utiske o Baletu Augzburg strana štampa. „Nerazdvojni izazovi akrobatske i nemilosrdne fizikalnosti, vođeni bombastičnom numerom perkusionističke grupe, impresivno su opipljivi i privlače publiku prema svetlosti pozornice, kako bi iskustvo podelila sa umetnicima“.
Itzik (Jicak) Galili, koji je proveo dvadeset godina radeći u Holandiji, kasno se susreo sa igrom. Nakon završetka vojnog roka u Izraelu, razmišljao je da studira psihologiju, ali mu je igra privukla pažnju. Godine 1991. preselio se u Holandiju, gde je osnovao sopstvenu kompaniju. Holandsko Ministarstvo kulture ga je 1997. godine nominovalo za umetničkog direktora nove trupe NND/Galili Dance, sa sedištem u Groningenu. Godine 2009, preselio se u Amsterdam, na poziv novoimenovane gradske kompanije za savremenu igru: Dansgroep Amsterdam (DGA), deleći poziciju umetničkog direktora sa Kristinom de Šatel. Njegov opus podrazumeva preko 60 naslova, a kreirao je za mnoge kompanije kao što su Balet Sao Paola, Balet Monte Karla, Kompanija Batševa, Balet Minhena, trupa Cisne Negro, Diversions Dance Company, Holandski nacionalni balet, Balet Gulbenkian, Veliki kanadski Balet, Holandski plesni teatar II, Kraljevski balet Finske, Balet Vinipeg, Skapino balet i Štutgart balet. Dobitnik je mnogih važnih koreografskih nagrada i priznanja, dok je 2006. godine zavredeo titulu Viteza Kraljevskog reda Doma Oranž-Naso u Holandiji.
Ovo delo sastavljeno je iz pet celina: Ili, Mona Liza, Kauč, Ke Lo Ya, i Roze kao Višnja i Belo kao cvet jabuke. Koreografiju je Galilijeva a kostime je osmislila Natasja Jansen. Muzika je, takođe, po Galilijevom izboru, a njeni originalni autori su Tom Vejts, Perez Prado, Tomas Hefs i tandem ‘Percossa’ (Nils van Horn/Janvilem van der Pol)