Predložene zakonske izmene kojima se propisuje privremeno oslobađanje poslodavaca od plaćanja dela poreza i doprinosa na zarade novozaposlenih radnika – nisu u skladu sa dobrom poreskom praksom, niti će te poreske olakšice moći osetnije da pomognu rešavanju problema visoke nezaposlenosti. poručuju u Fiskalnom savetu Srbije.
Nacrti predloženih izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o porezu na dohodak građana propisuju oslobađanje poslodavaca od obaveze uplate dela poreza i doprinosa na zarade (od 65% do 75%) za novozaposlene radnike u periodu od juna 2014. do juna 2016. godine. (Poslodavci koji zaposle do 10 radnika bivaju oslobođeni 65% poreza i doprinosa na zarade, 70% do 100 novozaposlenih radnika i 75% oslobođenja za preko 100 novozaposlenih radnika.)
Ideja zakonodavca je da pomenute olakšice za novozaposlene radnike stimulišu legalizovanje postojećih radnika koji rade u sivoj zoni i podstaknu povećanje stranih investicija u Srbiji. Međutim, izabrani mehanizam za ostvarivanje ovih ciljeva nije u skladu sa dobrom poreskom praksom jer će stvoriti distorzije između poreskog tretmana trenutno zaposlenih radnika i novozaposlenih radnika u naredne dve godine.
U kontekstu predloženih poreskih olakšica dragoceno je iskustvo iz maja 2011. godina kada je Vlada Srbije takođe propisala diskriminatorne poreske olakšice za novozaposlene radnike, pri čemu je dejstvo olakšica oročeno na 12 meseci. Fiskalni savet je i tada upozoravao da su predložene poreske olakšice diskriminatorne prirode, da nisu u skladu sa dobrom i predvidivom poreskom politikom i da neće rezultovati osetnijim povećanjem zaposlenosti.
Odsustvo pozitivnih trendova kod dinamike broja zaposlenih radnika, kao i stope nezaposlenosti, u periodu nakon usvajanja poreskih olakšica maja 2011. godine potvrđuje utemeljenost negativnog stava prema ovakvom vidu poreskih olakšica. (Pozitivno je što se predloženim izmenama zakona ukidaju postojeće diskriminatorne poreske olakšice za zapošljavanje novih radnika, poput olakšica za zapošljavanje radnika mlađih od 30 ili starijih od 45 godina.)
Visoka stope nezaposlenosti u Srbiji, kao i u većini zemalja regiona, strukturne je prirode i zahteva adekvatne mere strukturnih reformi poput unapređenja radnog zakonodavstva, poboljšanja uslova poslovanja i povećanja konkuretnosti domaće privrede. Sa stanovišta poreske politike eventualno smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje za sve radnike (i postojeće i novozaposlene) bi moglo delotvorno uticati na novo zapošljavanje u narednom periodu, ali bi ovakva mera zahtevala uštede ekvivalentnog obima na preostalim uporedivim stavkama javnih finansija – rashodima za penzije, rashodima za plate i prihodima od poreza na dodatu vrednost.
Siva ekonomija, koja se u Srbiji procenjuje na preko 30% BDP, predstavlja ne samo izvor budžetskih problema već i ozbiljno ugrožava održivi privredni razvoj jer firme koje posluju legalno bivaju istisnute od strane firmi koje nelegalno posluju u sivoj zoni. Važno je naglasiti da prilikom suzbijanja sive ekonomije, efikasno delovanje poreskih vlasti i represivne mere poput pravovremenog otkrivanja i adekvatnog kažnjavanja poreskih utaja – nemaju alternativu. U ovom kontekstu, apsolutno je ključno unaprediti i osnažiti kapacitete Poreske uprave u narednom periodu.
Predložene poreske olakšice za novozaposlene radnike proizvešće marginalno smanjenje javnih prihoda. Kao što smo pomenuli, nije realistično očekivati da će predložene poreske olakšice (same po sebi) dovesti do osetnijeg prelaska radnika iz sive zone u legalne tokove niti do osetnijeg povećanja stope zaposlenosti. Otuda nije realistično očekivati ni povećanje javnih prihoda po ovom osnovu. Međutim, budući da i tokom nepromenjenog nivoa ukupne zaposlenosti tržište rada prolazi kroz regularne fluktuacije (uspešne firme zapošljavaju nove radnike dok neuspešne firme otpuštaju radnika), može se očekivati marginalan gubitak javnih prihoda – jer će pojedine uspešne firme koje su inače planirale da zaposle nove radnike u naredne dve godina sada ostvariti dodatne poreske benificije. Veoma je važno adekvatno pratiti primenu predloženih poreskih olakšica kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe i osetniji gubici javnih prihoda. (Do sada nisu evidentirani osetniji pokušaji zloupotreba sličnih poreskih olakšica za novozaposlene radnika iz maja meseca 2011. godine.)
U ovom kontekstu pozitivno je što zakonske izmene propisuju da poreske olakšice nije moguće koristiti za lica koja nisu bila prijavljena kod Nacionalne službe za zapošljavanje ili su ostvarivala oporezive prihode u poslednjih šest meseci, jer će ovo odredbe u najvećoj meri sprečiti mogućnosti za zloupotrebe.
Predloženo smanjenje doprinosa za zdravstveno osiguranje i ekvivalentno povećanje doprinosa za penzijsko osiguranje predstavlja iznuđeno kratkoročno rešenje koje će omogućiti smanjenje deficita na Republičkom nivou. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznim doprinosima za socijalno osiguranje propisuje povećanje stope penzijskih doprinosa sa 24 na 26% i ekvivalentno smanjenje stope doprinosa za zdravstvo sa 12,3 na 10,3%. Predložene izmene neće promeneniti postojeći nivo fiskalnog opterećenja zarada i samim tim neće uticati na privrednu aktivnost. Ovim izmenama se propisuje povećanje izvornih sredstava Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i ekvivalentno smanjenje izvornih sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje.
Budući da su finansije Fonda za zdravstveno osiguranje bile izbalansirane ili u blagom suficitu u proteklom periodu, smanjenje izvornih prihoda Fonda će omogućiti da se potencijalne uštede i racionalizacije budućeg poslovanja Fonda, pre svega u vidu planirano smanjenje zarada od 10%, direktno preslikaju u smanjenje deficita na Republičkom nivou i samim tim na smanjenje deficita opšte države. Fiskalni savet sugeriše da se problem finansiranja zdravstvene zaštite, kao i organizacije sistema zdravstvenog osgiuranja u celini, reši na sistemski i predvidiv način u narednom periodu, umesto ad-hok promena stopa doprinosa.
Izveštaj preuzet sa zvaničnog sajta Fiskalnog saveta Srbije.