Srećom po siromašnije zemlje poput Srbije, promocije na specijalizovanim turističkim sajtovima ili provizije svetskim tur operaterima za masovnije dovođenje gostiju, samo su neki od modela za povećanje broja inostranih turista uz manje troškove. Srbija, da bi koristila ovakve mogućnosti, prvo mora da definiše plan turističke promocije. Pošto ga nema, i najprestižniji beogradski hoteli su popunjeni samo od ponedeljka do četvrtka, nakon čega se poslovni ljudi iz inostranstva, koji čine više od tri četvrtine stranih gostiju, vraćaju kući.
„Akaba u Jordanu je do pre dve godine bila potpuno nepoznata destinacija za srpske turiste. Zato nam je jordanska turistička organizacija ponudila podsticaje za masovnije dovođenje gostiju iz Srbije: dali su nam sredstva za promociju, subvencionisali prazna mesta na čarter letovima i ponudili procenat po ostvarenom noćenju. Naravno da smo pod takvim uslovima bili zainteresovani da i mi kao agencija investiramo u tu destinaciju. Prve godine smo imali 1.000 putnika, prošle godine 1.500, a ove godine imamo u planu 2.000 putnika. Eto, to je jedan od vrlo konkretnih odgovora kako da Srbija privuče strane tur operatore kroz prodajni marketing. Nas i dalje nema na turističkoj mapi najvećih tur operatora, dok je Makedonija zahvaljujući subvencijama za inostrane goste prošle godine ostvarila rast od skoro 18%, a isto su radili Hrvati, Irci…Takve vrste podsticaja se dugoročno veoma isplate, jer je turizam jedna od retkih grana koja na jedan uložen evro generiše 3 u svim drugim delatnostima“, predlaže Zoran Arsenović, generalni direktor turističke agencije Kontiki.
Kontiki je u najširoj javnosti poznat kao izvoznik turista, ali ne i kao uvoznik, odnosno kao jedna od malobrojnih agencija koja se bavi i dovođenjem stranih turista u Srbiju. Na žalost, taj segment usluga čini svega 3% ukupnog portfolia agencije, i samo 2% ukupnih godišnjih prihoda. Razlog je jednostavan, objašnjava Arsenović. „Ne postoji isplativ model za tu vrstu ulaganja, ako ste primorani da se ponašate kao slobodan strelac. Skoro sam službeno boravio u Pekingu, jer je Kina izuzetno rastuće tržište koje danas generiše 75 miliona turista i ostvaruje najveću stopu potrošnje po putniku u globalnim razmerama. Ali šta jedna kompanija sama može da uradi na tom tržištu na promociji zemlje? Jako malo. Nedostaje nam sistem i sinhronizovana akcija svih koji po prirodi svog posla treba da učestvuju u pozicioniranju naše turističke ponude – od države, preko avio saobraćaja i ukupne putne infrastrukture, do hotelske i restoranske ponude. Tek onda dolaze na red turističke agencije koje segmentiraju tržište i prave određene proizvode u ponudi“.
Država alergična na planiranje
Inostrani turizam u Srbiji već drugu godinu za redom beleži rast, koji je prošle godine iznosio 11%, a prihodi ostvareni po ovom osnovu procenjuju se na oko milijardu dolara. Stopa rasta ovog segmenta turističke privrede deluje ohrabrujuće ako se ima u vidu da celokupna svetska privreda u 2013. nije ostvarila rast veći od 2%. Arsenović, međutim, skreće pažnju na činjenicu da je najveći broj stranaca evidentiran u Beogradu, i kada se taj podatak uporedi sa pokazateljem da 87% inostranih gostiju čine poslovni ljudi, jasno je da je Srbija jako daleko od cilja da bude ozbiljno prepoznata kao turistička destinacija, pa i kao poželjna vikend destinacija. „Tržišta u razvoju beleže stopu rasta u turizmu od 4,3% godišnje, što je više nego u razvijenim zemljama, prošle godine je u svetu prvi put dostignuta cifra od milijardu putnika i evidentirano 43 miliona novih turista. Kada bi od broja novih putnika Srbija uspela da privuče samo 1%, dobili bismo 4,3 miliona turista. Ali, neophodno je da definišemo plan kako da dođemo do tih 1%“, ističe generalni direktor Kontikija, „a mi već na tom prvom koraku svi zatajimo. Pomenuo sam Kinu, pa oni su sada u šestoj godini realizacije osamnaestogodišnjeg plana za razvoj turizma, a za nas je problem da razmišljamo deceniju unapred. Kada bismo napravili plan za narednih 10 godina kako da unovčimo svoje turističke potencijale, tek za nekoliko godina mogli bismo da ostvarimo rast za oko 10%. Ali ako to ne uradimo odmah, provešćemo još 10 godina u prazno, pričajući uvek jedne te iste priče.“
Hotelijeri, takođe, potvrđuju da trend povećanog ulaganja u hotelsku industriju, pre svega u Beogradu, ne prati odgovarajuća strategija za privlačenje većeg broja stranih gostiju. Hoteli Crowne Plaza, Majdan, Nobel, Zepter, Radisson Blu Old Mill, Gradski hotel, 88 Rooms, Jump Inn , Argo, Constantine the Great, Marriott – samo su neki sa spiska već otvorenih i najavljenih novih objekata u Beogradu, a ukoliko se gradnja novih hotela bude odvijala po planu, samo u ovoj godini bi trebalo da se otvori 5.000 novih radnih mesta. Investitori se rukovode činjenicom da Beogradu nedostaju hoteli visoke kategorije, kao i hoteli specijalizovani za određene standardizovane kategorije usluga, a interes im je pre svega u brzorastućem kongresnom turizmu, koji je Beograd za samo nekoliko godina svrstao sa 130. na 42. mesto najpoželjnijih destinacija u svetu. U Kongresnom birou Beograda tvrde da je srpska prestonica u ovom segmentu turizma postala neprikosnovena na Balkanu, a u konkurenciji najprestižnijih metropola doživljava se kao „sveže odredište“ , koje nudi dobre uslove za kongresne aktivnosti, ali i izuzetan provod po mnogo nižim cenama u poređenju sa drugima. Kongresi koji se održavaju u Beogradu u proseku traju po tri dana, okupljaju od 500 do 3.000 učesnika, prosečna zarada po učesniku je oko 450 evra, odnosno Beograd godišnje zaradi u proseku oko pet miliona evra. Takođe, istraživanja u svetu pokazuju da se svaki deseti učesnik kongresa vrati sa porodicom kao turista.
Još gore kad država nešto isplanira
Zašto su, onda, beogradski hoteli vikendom prazni, kako priznaje Živorad Vasić, generalni direktor hotela Crowne Plaza. „Tek što smo počeli sa radom, a ja već šaljem svoje menadžere prodaje u Tursku i Rusiju da promovišu Beograd kao destinaciju, jer to ne radi država. U unutrašnjosti Srbije situacija je još gora, jer beogradski hoteli su bar puni od ponedeljka do četvrtka, zahvaljujući poslovnim ljudima. Ali vikendom smo svi prazni i uzalud je što Njujork tajms piše da smo najbolja destinacija, da imamo najbolje restorane, kafiće, diskoteke… Znate šta stranci kažu? Ja da bih došao za vikend u Beograd moram da dođem jedan dan ranije i da odem jedan dan kasnije, jer nema povoljnih avionskih letova. Stranci su počeli više da dolaze od kada je Air Srbija uvela nove linije, ali potreban nam je veći broj low cost kompanija, kao i putna infrastruktura, jer šta je sa drugim hotelima u Srbiji? Logično je da je i državi u interesu da povećamo prihod jer će tako i ona uvećati svoje prihode u budžetu, ali za to je potrebno da se i država potrudi da organizuje više kulturnih i sportskih događaja koji će privući veliki broj ljudi. Mi jednom godišnje imamo takve događaje kada su svi hoteli rasprodati“.
Primera radi, procenjuje se da ukoliko bi FSS uspeo da izdejstvuje da bude domaćin jedne grupne faze i jedne četvrtfinalne utakmice za EURO 2020, samo u jednoj tranši na sedam međunarodnih fudbalskih utakmica u Srbiju bi se slilo preko 50 hiljada stranih gostiju. Oni bi ovde boravili najmanje deset dana, pa bi se samo po ovom osnovu neto prihodi hotelijera u Beogradu merili desetinama miliona evra. No, država ne samo da ne pomaže, nego odmaže, ocenjuje Tomislav Momirović, generalni direktor kompanije Mona hotel management i predsednik Udruženja hotelijera i restoratera (HORES), podsećajući na prošlogodišnju višemesečnu „bitku“ hotelijera sa Ministarstvom finansija oko odluke da se PDV na hotelske usluge poveća sa 8% na 20%, uprkos činjenici da je preporuka EU da se ovaj porez kreće u okvirima proseka, koji je 10,8%. Mada se došlo do rešenja da PDV bude 10%, teško je odoleti utisku da država i dalje ne doživljava turizam i hotelijerstvo kao prosperitetne industrije, koje trenutno zapošljavaju ukupno oko 170.000 ljudi, i to pretežno mladih, ističe Momirović. Osim što ova industrija nema nadležno ministarstvo, uočljivo je i ignorisanje struke u telima koja donose odluke, poput Upravnog odbora Turističke organizacije Srbije, u kojem nema nijednog eksperta iz turističke delatnosti.
broj 107, maj 2014.