„Porast evroskepticizma neće ugroziti napredovanje Srbije ka EU, odluka je na vama“, kaže Hajnc Albert Hutmaher, direktor Fridrih Ebert Štiftung u Srbiji za B&F. Posle lošeg iskustva sa Hrvatskom koja je na kolenima ušla u članstvo, za preostale zemlje kandidate uvedeni su novi ekonomski uslovi, što za Srbiju znači zajednički nadzor Evropske komisije i MMF nad sprovođenjem našeg programa fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi. „Ako ne postignemo sporazum sa MMF odnosno ne napravimo kredibilan program stabilizacije javnih finansija, na to bi se u Briselu veoma neblagonaklono gledalo“, kaže Nikola Ćorsović državni sekretar u Ministarstvu finansija.
„Hrvatska je nova Grčka“, napisao je nedavno Fajnenšl Tajms. Ta tvrdnja neprijatna je za prozvanog, ali daleko veća briga za preostale zemlje kandidate. Svaka frustracija unije novom članicom donosila je i dodatne oštrije uslove za one koji tek čekaju na pridruživanje, a u eri uspona evroskepticizma, i evropskog samopreispitivanja sopstvenog koncepta i svrhe postojanja, po prvi put su acquis communautaire, prirodati i ekonomski uslovi koje su krajem prošle godine sročili ministri finansija i ekonomije zajednice i razlikuju se od zemlje do zemlje kandidata, a cilj im je da se u novim članicama uvede zaokružen tržišni sistem, pre pristupanja. Iako nisu obavezujući, bez njihovog ispunjavanja, zapravo nema ulaska u Uniju.
Ključ je bezbednost
„Ima ljudi koji bi pomislili da posle ovakvog ishoda evropskih izbora postoji rizik da se ceo proces širenja Evrope uspori, i oni se pozivaju na raspoloženje velikog broja glasača u nekim velikim evropskim zemljama u kojima postoji tendencija ka rastu nacionalizma ili evroskepticizma. Ali ako pogledate brojeve, videćete da je i dalje veliki broj evropskih glasača glasao za proevropske partije“, kaže za B&F Hajnc Albert Hutmaher, direktor Fondacije Fridrih Ebert Štiftung u Srbiji. „To ne znači da možemo da potcenimo snažan nacionalizam u Britaniji, Francuskoj i Mađarskoj, ali kad je reč o velikim odlukama o stvarima kao što je proces pridruživanja, postoji razumevanje u Briselu i Nemačkoj da rezultat izbora u tom smislu nije od tolike važnosti kao što to na prvi pogled izgleda“.
Hutmaher, kao uostalom i veliki broj briselskih zvaničnika i dosadašnji komesar za proširenje Štefan File, tvrde da brzina i tempo pristupanja zemalja kandidata evropskoj zajednici zavisi od toga koliko one same budu ozbiljno shvatile ovaj proces. U EU, rekao je File u junu, postoji saglasnost da je ulazak država Zapadnog Balkana u EU jedini način da se obezbede stabilnost i mir u tom delu Evrope, koji je predugo bio zahvaćen sukobima.
Najozbiljniji kandidat za predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junker, izjavio je da ni jedna zemlja sa Zapadnog Balkana neće moći da uđe u EU tokom narednih pet godina, jer za to nije spremna. ““Nisam rekao da proces proširenja treba zaustaviti, nego sam samo bio realan”“, kazao je Junker odgovarajući na kritike i podsetio da postoje jasni kriterijumi kako za dobijanje statusa kandidata, tako i za učlanjenje.“, izjavio je Junker o čijoj će kandidaturi Evropski parlament odlučivati 16. jula. To tempo pridruživanja, kako tvrde mnogi poznavaoci briselske situacije, čini naročito usporenim. „(Ranije) je postojao entuzijazam i osećanje da „nešto ide zajedno“. Danas nemamo taj osećaj. Proširenje je postalo tehnički proces, a sama reč Balkan u evropskoj javnosti ima loš imidž i postoji veća neodlučnost da se napreduje u procesu proširenja“, rekla je Dojče Veleu, Aleksandra Štiglmajer, iz briselskog sedišta Centra za evropsku stabilnost.
„Ispunjavanje finansijskih kriterijuma je uvek bilo bitno u odlučivanju o pridruživanju, ali to je ipak uvek bila i politička odluka. Italija i Grčka su prihvaćene iz političkih razloga a ne ekonomskih, i ti politički razlozi su i dalje bitni bez obzira na činjenicu da su finansijski kriterijumi pooštreni. Politički argument koji je u slučaju Srbije mnogo snažniji nego u slučaju Bugarske i Rumunije, jeste bezbednost. Imajući u vidu ukrajinsku krizu, taj politički argument će postajati sve važniji , jer će imati Srbiju kao članicu evropske familije biti mnogo važnije i za proces pridruživanja i za bilateralne i regionalne odnose. To je posebno važno za Nemačku i to je snažan argument za srpski ulazak u EU“, kaže Hutmaher.
Nemački kancelar Angela Merkel, koja želi da pokaže da Nemačka nije izgubila interes na Balkanu, organizovaće konferenciju zemalja zapadnog Balkana 28. avgusta u Berlinu. Premijeri, ministri inostranih poslova i ekonomije Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine (BiH), Crne Gore, Makedonije , Kosova i Albanije pozvani su da prisustvuju konferenciji.
Hladni rat i njegova predgrađa
Iako su Moldavija, Gruzija i Ukrajina krajem juna sklopile partnerski savez sa Unijom, to nije umanjilo osećanje o vraćanju atmosfere drugog hladnog rata u kojem, s pravom ili ne, Srbija sebe vidi kao predgrađe u borbi velikih sila, ako ništa drugo a ono oko Južnog toka i zauzimanja stava u vezi sa sukobom u Ukrajini.
„Danas postoji veći rizik nego u poslednjih 25 godina da se vratimo hladnom ratu. Duboko osećanje straha od vraćanja hladnom ratu posebno je izraženo u Nemačkoj i mislim da u Berlinu nema nikoga na političkoj sceni ko bi voleo da prenaglašeno reaguje u vezi sa novom strategijom Rusije“, kaže Hutmaher za B&F. „Naprotiv, političari su oprezni i realistični, i okrenuti jačanju dijaloga sa Rusijom. Možda su shvatili da je u godinama neposredno pre ukrajinske krize bilo nekih poteza, grešaka sa strane Evropske unije, možda Nemačke, da Rusiju nisu dovoljno uključili u svoje politike. U Nemačkoj imamo strateško partnerstvo sa Rusijom koja je razvijena na političkom, ekonomskom i kulturnom nivou, imamo evropsku politiku dobrosusedstva, i postoji rastuće osećanje da ne bi trebalo da imamo manje, nego više dijaloga sa Rusijom“. U tom kontekstu kaže Hutmaher, „mislim da u velikim zemljama postoji razumevanje srpske pozicije i odnosa Rusijom.“
Sve se, dakle, vraća na domaći teren na kojem je, ističe direktor FES, Vlada Srbije obećala da će ubrzati proces reformi do 2020. Ostaje, naravno, pitanje da li će premijer moći da sprovede ambiciozne reforme koje ne uključuju samo ekonomske i društvene, već sveobuhvatne reforme, uključujući i mentalitet ljudi, podseća Hutmaher.
Posao ispunjavanja uslova oko pridruživanja je od uvođenja ekonomskih uslova postavljen na dva koloseka. Jedan je proces zatvaranja poglavlja koji bi verovatno trebalo da počne u oktobru otvaranjem poglavlja 32 o finansijskoj kontroli, a drugi je ispunjavanje preporuka Evropske komisije koji su već saopšteni ministru finansija i guverneru Narodne banke. Srbija, kako je to javnosti u Beogradu saopštio šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji, Frejk Janmat, treba da ubrza mere fiskalne konsolidacije, reformiše penzioni sistem, reši problem nenaplativih dugova i završi restrukturiranje državnih preduzeća i reformiše javni sektor. Brisel će nadzirati primenu mera i dati prvu ocenu u oktobru u Izveštaju o napretku.
Dokument u kojem Srbija precizira kakve će politike voditi u narednom periodu zove se Predpristupni ekonomski program (PEP) i jedan je od najznačajnijih dokumenata koji država kandidat za ulazak u Evropsku uniju izrađuje u okviru multilateralnog fiskalnog nadzora, objašnjava Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Cilj PEP-a je da utvrdi odgovarajuću ekonomsku politiku i strukturne reforme i da razvije institucionalne i analitičke kapacitete za učestvovanje u procedurama multilateralnog nadzora Ekonomske i monetarne unije (EMU).
U ovom dokumentu se detaljno razrađuje smer ekonomske i strukturne politike zemlje kandidata u predstojećem srednjoročnom razdoblju. Naša fiskalna strategija je već napravljena po ugledu na PEP, a kada on bude usvojen na vladi, činiće jedinstven dokument u kojem su objedinjeni zadaci različitih ministarstava. „U njemu će biti sadržane fiskalne projekcije, projekcije javnog duga i deficita, i plan strukturnih reformi penzionog sistema, socijalnih davanja što su sve reformski strukturni zakoni“, kaže Ćorsović. „Na tom dokumentu sada radi Ministarstvo državne i lokalne samouprave, a kada se izrade institucionalni kapaciteti na nivou vlade, odnosno generalnog sekretarijata, oni će preuzeti da administriraju taj dokument kao strategiju vlade, dok će ministarstvo finansija davati svoj doprinos koji se tiče fiskalnih projekcija gde se sve te predložene politike pretaču u brojeve i davaće predlog strukturnih reformi u domenu ministarstava, odnosno plan organizacije poreskog sistema i praćenja sprovođenja zakona.“
Evropi ne treba još jedan bolesnik
Evropa, kaže Ćorsović, ne želi još jednog ekonomskog bolesnika. „Oni su nas sada politički okružili i mi nemamo alternativu. Dokle god ne ispunimo te kriterijume, oni će probati da odlože naš prijem“.
Formalno gledano proces izgleda ovako: „prvo se sastajemo na tehničkom nivou da prođemo kroz projekcije i brojeve, potom sledi sastanak na nivou državnih sekretara kao priprema ministarske konferencije gde evropski ministri finansija i ekonomije nama izlažu svoje preporuke, što se ove godine složilo u potpunosti sa našom fiskalnom strategijom. Ono što nam oni preporučuju biće i deo sporazuma sa MMF, a tiče se strukturnih reformi. U poslednjoj fazi sledi sastanak ministra finansija gde se nama te preporuke formalno uručuju i raspravlja se o tome šta mi nameravamo da uradimo i u pogledu izgradnje institucija i u pogledu fiskalne stabilizacije,“ objašnjava Ćorsović.
Ključni partner Evropske komisije u ovom poslu je MMF, s kojim je komisija već stekla blisko (i ne uvek sasvim srećno) partnerstvo, tokom sprovođenja stabilizacionih programa za Irsku, Portugal, Španiju i Grčku. „MMF ima veće institucionalne kapacitete da proveri da li su naše brojke u redu i EK ih koristi kao eksternog revizora koji treba da kaže da li ono što smo stavili u naše dokumente, ima smisla“, kaže Ćorsović.
Nama se, podseća državni sekretar, već 2013. dogodilo da projektujemo budžet sa deficitom od 4,5 odsto, a da je MMF rekao da će biti 8,8%. Mi smo se tu igrali dvostrukog
knjigovodstva. „U novoj fiskalnoj strategiji rekli smo da hoćemo da priznamo gde jesmo, jer ako priznamo šta je problem, možda krenemo i da ga rešavamo.“
Komisija je, kako je to rekao Janmat, već preporučila Srbiji da neke mere štednje predviđene u fiskalnoj strategiji za 2015. i 2016. prebaci u ovu godinu. S obzirom da rebalans budžeta tek sledi sredinom septembra, čini se da je malo verovatno da ćemo ove prve preporuke i ispuniti. „Naš cilj je da fiskalnu politiku vodimo na takav način da stabilizujemo dug u naredne tri godine odnosno da zaustavimo dalji rast duga. Da li će se sa merama krenuti u julu ili u septembru neće ništa značajno promeniti, već će se stabilizacija duga dogoditi na kojem procentnom poenu više u odnosu na BDP. U EK insistiraju na modelu gde će veći deo mera biti sproveden odmah, jer sa svakim odlaganjem problem postoje sve veći, potrebni su veći rezovi i teže ih je sprovesti u delo“, kaže Ćorsović. „Znači najteži deo mera mora sproveden u septembru zaključno sa usvajanjem nove fiskalne strategije za tri godine jer je to platforma za dogovor sa MMF.“
Taj dogovor odlaže se već godinama, šta ako ne bude postignut? „U Briselu ne bi na to gledali blagonaklono i smatrali bi da mi pokušavamo da izbegnemo reforme. Mi smo na žalost doveli sebe u situaciju da su potrebni ozbiljni rezovi na rashodnoj strani i nije mnogo toga ostalo što može da se sreže. Ostale su kategorije koje su ozbiljan politički problem, plate i penzije, a današnji rezovi su posledica izuzetno neracionalnih odluka iz 2008. i 2009. godine kad je svako znao da je podizanje penzija neodrživo i da će nas uskoro dovesti u ovu situaciju“, kaže Ćorsović. „Sada sve što smo odlagali, moramo da rešimo do kraja godine“.
Kriza je, kaže državni sekretar, na neki način bila srećna okolnost za nas jer je promenila definiciju zaduženosti. „Da je ostao na snazi mastrihtski kriterijum o maksimumu zaduženosti od 60% BDP, morali bi smo davno da proglasimo bankrot.“
Mnogi ekonomisti smatraju da se Srbija, odlaganjem reformi, vrlo brzo tome i približava. „To bi bio katastrofalan scenario i trebalo bi nam ko zna koliko vremena da povratimo kredibilitet, a o članstvu u EU bi bilo iluzorno i govoriti“, kaže Ćorsović.
Piše: Tanja Jakobi, iz julsko avgustovskog broja Biznisa i Finansija koji će se ove nedelje naći u prodaji