Biznis i finansije broj 84, februar 2012.
Rast ekstremizma
Desnica, levica, frontalno
Da li je zaokupljena revolucijama u tuđem dvorištu, zapadna demokratija, uverena da je dosegla idealan model ekonomskog i društvenog prosperiteta, previdela rizik da joj se desi kontrarevolucija u sopstvenom? Deceniju nakon što je čuveni britanski intelektualac Edvard Bond, autor drame „Zločin 21. veka“ upozorio „postali smo nečovečni jer smo kao društvo poludeli“, svedoci smo da se pitanje šta će biti sa svetom kakav smo poznavali pretvara u dramu na ulicama, čiji su glavni protagonisti mladi, koji su uz siromašne i stare, najveće žrtve ekonomske, političke i moralne krize. Strahovi koji su u donedavno uzornim društvima novost, u Srbiji traju već decenijama i obeležili su odrastanje celih generacija, koje svoju zemlju vide kao zamku, iz koje se kao izlaz ne potencira pamet, vec pravo jačeg.
Sadržaj broja:
PERISKOP
6 Šta su danas prvoklasne hartije od vrednosti: Kad svoj svome ne veruje
To što je S&P početkom januara smanjio kreditni rejting za devet zemalja Evropske unije daleko manje svedoči o padu evropskog ugleda nego činjenica da su mnoge nacionalne centralne banke u prvih nekoliko nedelja ove godine zaobišle evropske obveznice i počele da investiraju u zemlje u razvoju. Kertis Moburn, portfolio manager iz PIMCO-a, najvećeg svetskog ulagača u obveznice, kaže da smo svedoci istorijske promene u kojoj se ekonomska snaga seli iz razvijenih zemalja i prelazi u one u razvoju
8 Borba za sirovine: Moja sirovinica, moja slobodica
Kada su u pitanju sirovine, u svetu u kome se za proizvodnju jednog litra flaširane potroše tri litre obične vode, izreka „sve što možeš danas ne ostavljaj za sutra“ poprima savim drugi smisao
10 Madarska: Uznemireni ljudi hodaju
Turiste u Budimpešti zaprepašćuju gomile starih ljudi u pohabanim kaputima koji lutaju ulicama, hodajuće svedočanstvo da trećina Mađara živi ispod linije siromaštva. Najvažniji domaći poslovni magazin HVG osvanuo je krajem decembra sa crnom naslovnom stranom na kojoj je ispisana jedna reč “Vége” (kraj).
12 Španska svakodnevica: Tamna je noć
Barovi i restorani u živopisnom Burgosu i dalje su puni, jer tapas i čaša vina ovde čine suštinski deo života, ali su kafanske priče sve sumornije i svode se na prebrojavanje – ko još uvek ima posao. Inženjeri intenzivno uče nemački, portugalski ili kineski u nadi da će uspeti da nađu posao u Hamburgu, Riju ili Šangaju, a mladi brže-bolje skidaju tetovaže da bi bar kratkoročno mogli da se zaposle kao policajci ili vatrogasci.
BIZNIS
16 Industrijski sistem Srbije (III): Formula za oporavak
Formula oporavka i transformacije domaće industrije zasnovana je na tri strateška instrumenta: revitalizacija, reinženjering i razvojna ekspanzija. Početni korak je revitalizacija velikih kompanija i industrijskih sistema, u čemu država može i treba da odigra značajnu ulogu kroz nove modele partnerstva javnog i privatnog sektora. Kao primer može da posluži inicijativa revitalizacije automobilske industrije u trouglu Zastava – FIAT – MERR i nova inicijativa vezana za Železaru Smederevo, ali uz značajna poboljšanja.
20 Fabrika „Milan Blagojević”: Druga mladost „smederevca”
Modernizovani „smederevac” najviše se prodaje u Srbiji i regionu, dok su ekološke peći, pre svega one na pelet, najtraženije u najrazvijenijim zemljama. Kada bi državne mere bile podsticajnije, kao što je to slučaj u mnogim evropskim zemljama, njihova prodaja mogla bi da se poveća i kod nas, ističu u fabrici „Milan Blagojević”
22 Nebojša Matić, „MikroElektronika“: Učinimo stvari jednostavnim
Beogradska firima „MikroElektronika“ izvozi svoje proizvode po celom svetu, a na tržištu je posebno postala prepoznatljiva po poslovnoj filozofiji „učinimo stvari jednostavnim“. Iako se ubraja u takozvane „pametne firme“, njen direktor Nebojša Matić tvrdi da se uspešna firma ne pravi „na pamet“, već isključivo upornošću i ogromnim radom. „Sedam godina sam spavao četiri sata, deset godina nisam išao na godišnji odmor, a prvi auto sam kupio u 38. godini. Sa ogromnim radom možete da napravite firmu koja će biti uspešna u bilo kojoj oblasti“.
26 Stanogradnja: Može i jeftinije
Uređenje pitanja gradskog građevinskog zemljišta i veća ponuda slobodnih parcela na tržištu, naročito u periodu izlaska iz krize, bili bi pravi stimulansi daljeg razvoja tržišta nekretnina, ovoga puta na održivim osnovama. Pod takvim uslovima cena kvadrata bila bi niža i od onih koje sada nudi država
30 Uloga procenitelja štetanu medunarodnoj arbitraži: Na apotekarskoj vagi
Kad se nađu pred međunarodnom arbitražom, mnoga preduzeća koja nisu ni očekivala da će biti u ovakvoj situaciji otkrivaju da ovakvi procesi traže izuzetno delikatan pristup i uvek više znanja i iskustva nego što ga imaju. Najdelikatnije od svih pitanja je, najčešće, procena štete
FINANSIJE
34 Besplatne akcije i penzije: Moj golube
Dok se građani Srbije pripremaju na podelu pojedinačno malo vrednih besplatnih akcija Telekoma, vredi se podsetiti da je jedna ideja – o kapitalizaciji penzionog fonda prenosom dela vlasništva velikih državnih kompanija – ekspresno potrošena. Da je iskorišćena, verovatno bi na duži rok bili rešeni problemi finansiranja penzija, a prihodi budžeta bi bili korišćeni za investicije
35 Nagrada za najbolji „izlazak“ iz Evrozone: Napusti me nežno
Na adresu desno orijentisanog instituta „Policy Exchange“ pristiglo je više od 200 radova za sada nepoznatih svetskih ekonomista koji su ušli u trku za nagradu Lorda Volfsona od 285.400 evra. Tu, drugu najveću sumu posle Nobela, dobiće autor koji predstavi najbolji način za “uredan izlaz” jedne ili više zemalja članica iz Evropske monetarne unije.
36 Preuzimanje Mercatora: Evropa – zdaj, Agrokor – jutri
Svako ko je pomislio da je spor između Hrvatske i Slovenije oko komada mora u Piranskom zalivu vrhunac komšijske zavade, sagom oko preuzimanja Mercatora bio je žestoko demantovan. I dok oba slučaja nose crtu nacionalnog nadgornjavanja, kupovina Mercatora od strane Agrokora za Slovence sadrži još jednu, mnogo bitniju dimenziju – opasnost od mogućeg prekida dominacije slovenačke ekonomije u regionu bivše Jugoslavije.
38 Ulaganje u čiste energije: Daj nam sunca
Da li je, u doba krize, „solarni sektor“ utočište za gladne investitore? Voren Bafet misli da jeste. Da li je to dovoljno da počne solarna groznica? Oni koji nemaju Bafetov decenijama treniran njuh za posao i milione dolara za bacanje veoma su oprezni u prognozama.
TEMAT
41 Svetska ekonomija: Dobro došli u Ekstremistan
U pokušaju da se nađe rešenje za globalnu krizu, od zime 1930. godine do proleća 1931. godine održano je 16 međunarodnih konferencija, ali bez uspeha. Posle još jednog besplodnog Davosa i gomile prethodno održanih konferencija o rešenju krize evra kao mogućeg, barem trenutnog, ključa za ublažavanje svetske krize, čini se da je pristigao još jedan razlog za uverenje da smo, kako je to rekao Džordž Soroš, pred novim „dobom zla”. Ili je to pomanjkanje vizije, jer – istorija se malo kada ponavlja
44 Nova evropska desnica: Plinska svetlost
Zaokupljena islamom i njegovom potencijalnom ili stvarnom pretnjom, Evropa je propustila da identifikuje tihu kontrarevoluciju u vlastitom dvorištu. Tek zločin Andersa Brejvika iznenada je otkrio aktere koji prete da temeljno promene evropski kulturni prostor. Retorika nove desnice počinje da dominira u masovnoj kulturi, i doprinosi bujanju populizma. Otuda i strah mlade nemačke književnice Juli Zeh: „Ne bojim se neonacista, već razmišljanja običnih ljudi.”
46 Ekstremna levica: Plodovi gneva
Nemačka policija je prošlu godinu označila kao “renesansu grupe Bader-Majnhof”, nekadašnje terorističke frakcije Crvene armije, koja je izvodila bombaške napade, otmice i ubistva 70-ih i 80-ih. Europol tvrdi da su levičari danas mnogo nasilniji nego ranije, bolje organizovani i dobro povezani sa istomišljenicima iz celog sveta.
48 Zašto su mladi u Srbiji besni? Život je negde daleko
Mladi vide Srbiju kao zamku u kojoj su vrednosti šuplje kao švajcarski sir, odrasli se ponašaju kao zbunjena gomila, u kome generacije povezuje jedino beznađe, a nasilje je najisplativiji oblik ponašanja. Lepši deo priče je da ima i onih kojima su uzori obični ljudi – sposobni da u borbi sa problemima ostanu pozitivni.
INTERVJU
52 Čarls Simić, pesnik: Uteha književnosti
Iz ugla modernog pesnika i analitičara društvenih prilika koji beleži sećanja na Drugi svetski rat, bauke pogrešnih ideologija, disidentske godine i emigraciju u Ameriku, današnji svet ne izgleda kao da je u međuvremenu mnogo napredovao. U sumornim vremenima kao što je naše, čitalac u književnosti uvek može da pronađe razum, saosećanje, lepotu i nadu. Sve drugo može da propadne, ali kada je književnost u pitanju, moji snovi su mirni, kaže Čarls Simić, proslavljeni američki poeta srpskog porekla.
SKENER
56 Lukino Selo: Ukrotitelji bičeva
Bilo je pokušaja da se bič izrađuje industrijski. Nemci su čak konstruisali mašinu za serijsko pletenje, ali to nije to. Bič se pravi ručno, i treba da nosi pečat svog vlasnika, kaže Ištvan Ladvanski iz Lukinog Sela u kome se bičevi pletu odvajkada i u kome svako dete ume da ga napravi i njime – umetnički puca.
58 Banke biljnog semena: Jagodica Bobica
Nalik svetu i u Srbiji su, usled posledica klimatskih promena i potiskivanja tradicionalne poljoprivredne proizvodnje, pojedine biljne vrste sve ugroženije a neke od njih neumitno iščezavaju. Zato ih je neophodno sakupiti, naučno istražiti i definisati njihovu sličnost sa gajenim biljkama, sačiniti banke gena i time povećati prinos.
IT
60 Visoko obrazovanje IKT kadrova: Diplomci prerasli tržište?
Srpska IKT industrija je ostvarila izvoz informatičkih i računarskih usluga vredan više od 150 miliona evra u 2011. godini, što je skoro tri puta više nego 2007. godine, a za dalji rast biće važan svaki novi IKT stručnjak.
NAUKA
64 Eksperimenti na primatima: Smrt u laboratoriji
Uprkos sve strožijim propisima, naročito u EU, o uslovima pod kojima mogu da se vrše eksperimenti na primatima, potražnja zapadnih laboratorija neprekidno raste, a sa njom i profitabilnost trgovine majmunima, naročito ilegalne. Pored istraga o švercu životinja, pravosudni organi se pod pritiskom javnosti sve više bave i opravdanošću pojedinih naučnih istraživanja.
KOKTEL
66 Drugačiji izbor: „BookBar“, Sremska Mitrovica: Zabranjeno zvocanje
U vremenu u kome se teži sticanju novca od jeftinog razmišljanja, posao može biti i to da sugrađanima ponudite mogućnost drugačijeg izbora: da u njemu uživaju i da ga sami grade. Prihodi su skromni, ali je zadovoljstvo veliko, kaže Aleksandra Krtinić, vlasnica „BookBara“ u Sremskoj Mitrovici.
68 Kultura u Srbiji: Duša u mašini
Ako danas prošetate starim Valjevom i zastanete pored apoteke, čućete nežnu klasičnu muziku, kakvu je u svom lokalu, iščekujući mušterije, izvodio prvi valjevski apotekar. To je, istovremeno, i jedna od nekoliko tačaka na kojoj počinje multimedijalna čarolija Narodnog muzeja iz Valjeva. Zahvaljujući radnom elanu, mašti i modernom marketinškom pristupu, zaposleni u ovom muzeju uspeli su da pokažu kako je, usred krize, moguće da za samo dve godine broj posetilaca povećaju sa 17 na 27 hiljada. U moru srpske kulturne apatije oni su jedan od retkih primera, ali ne i jedini.
70 Silvester Levaji, kompozitor: Publici trebaju idoli
Van Subotice malo ko zna da je Levaji komponovao neke od najvećih hitova Done Samer, kraljice diska, pisao muziku za filmove „Flešdens“ i „Kobra“, sarađivao sa Lukasom i Spilbergom, i da se njegovi mjuzikli danas izvode na pozornicama širom sveta. U rodnom gradu će zvanično ponovo biti viđen iduće godine na drugom međunarodnom takmičenju pevača koji izvode hitove iz njegovih mjuzikala
KOMUNIKACIJE
72 Društvene mreže i politika: Digitalni populisti
Internet sledbenici nove desnice su mladi ljudi: 63 odsto njih ima manje od 30 godina a tri četvrtine članova su muškarci, pokazuje istraživanje britanskog instituta Demos. Društveni, finansijski i istorijski kontekst ove današnje recesije drugačiji je od Velike depresije, pa je teško poverovati da će se naći politička skupina koja će (jednako uspešno kao Hitler) kapitalizovati sve veće javno nezadovoljstvo, smatraju istraživači.
75 .СРБ ćirilicni domen: Linkuj kao što govoriš
Na Savindan RNIDS (Registar nacionalnog Internet domena Srbije) omogućio je registraciju nacionalnih domena na ćirilici. Ovo je drugi nacionalni domen, paralelno sa latiničnim .rs, a zapravo treći ako se računa i blaženopočivši .yu. Srpski ćirilični domen je drugi domen na ćirilici u svetu, posle ruskog .рф.
76 Kako iskoristiti „otvoreni kod”: Misli, pevaj, delaj
Zamislimo, na primer, nekoga ko se ovog jutra bacio u potragu za još neobjavljenom engleskom verzijom knjige eseja o nemačkom idealizmu, Desislava Valakova, filozofa i predavača iz Plovdiva, ili bi hteo da presluša muziku srpskog didžej sastava „Hyde and Sick” ili traži aplikaciju za zaključavanje SMS poruka na Androidu. Do svakog od ovih sadržaja baziranih na otvorenom kodu (Open Source), moguće je doći besplatno. Vlasnici portala koji su ih postavili uspeli su da pomire kulturu slobodnog deljenja sadržaja i (donekle) održivog biznis modela.
REPRINT
78 Šta je danas radikalno? Tiranija banalnosti
Savremena ideologija u poslednje dve decenije ne postavlja ni temeljna, ni radikalna pitanja, dok istovremeno caruju prosek, banalnost, glupost i opscenost. Da li ste levi ili desni više nije važno, jer gotovo sve političke stranke teže centru, osim ekstremista. Ali paradoks je da time profitiraju baš populizmi i ekstremizmi, jer sveopšte razočarenje („svi su isti“), kao rezultat te političke tendencije da se više ne zna za šta se ko zaista zalaže, vodi u sveopštu krizu politike i u sve veću mržnju prema demokratiji.
VREMEPLOV
80 Istorija glasina: Velika pijaca ogovaranja
Već antičko doba sasvim jasno ukazuje na ono sa čime se suočavaju i savremena društva: da centri moći kreiraju glasine radi manipulacije javnošću i istovremeno ih se boje kada one dolaze sa „periferije“, kao nagoveštaji moguće pobune i destrukcije postojeće raspodele snaga.
OTISAK MESECA
82 Bez biznisa nema rata
Da li je „oduševljenje“ ratovanjem u svetu naglo opalo, kako to sugerišu analize čuvenog švedskog instituta SIPRI, specijalizovanog za ovu problematiku? Otkako je američki predsednik Obama rešio da po prvi put u poslednjih 150 godina smanji izdatke za vojsku SAD, a to znači i za industriju koja proizvodi oružje i ratove, takozvani vojnoindutrijski kompleks naglo traži odstupnicu u mirnodopskim poslovima. Ako se takav trend pokaže dugoročnijim, onda bismo bili svedoci jedne od najhumanijih kontrarevolucija u istoriji.
