Biznis i finansije, broj 86 april 2012.
Globalizacija radne snage
Sa sindikatom na Biro
Ono što je danas zajedničko radnicima širom sveta, istovremeno ih i razjedinjuje – strah da će već sutra posao dobiti neko drugi, ko će prihvatiti da radi više za manje novca. Internacionalizacija kapitala, reorganizacija radnih procesa u kojoj se jedan proizvod “šrafi” u više zemalja i fleksibilnost kao okosnica politike zapošljavanja, kapitalu su podredili sve: države i njihove nacionalne politike, poslodavce da u bespoštednoj konkurenciji neprekidno snižavaju troškove, i zaposlene da u ime opstanka preduzeća prihvataju sve gore radne uslove.
Uporedo sa rastakanjem tradicionalnog radništva u korist široke upotrebe nomadske radne snage – jeftine, privremene, priučene i neorganizovane, atrofirala je i moć sindikata, koji nisu na vreme prepoznali da na stari način ne mogu da pariraju vodećoj mantri neoliberalizmu.
PERISKOP
8 Svetska banka: Nova banka za nova vremena
Kao nikada do sada vode se žučne diskusije o kandidatu za novog, dvanaestog po redu, predsednika Svetske banke. Iako će 20. aprila, suprotno želji zemalja u razvoju, za taj posao najverovatnije ponovo biti odabran jedan Amerikanac, ključni problem nije ni u osobi, pa čak ni u naciji, već u samom konceptu banke koji, ovakav kakav jeste, više nema smisla, smatraju mnogi analitičari koji tu ustanovu poznaju kao izvrnutu rukavicu
10 Nova ekonomija: Svi putevi vode na Istok
Do 2020. godine, centar svetske trgovine pomeriće se ka istoku, i ostaće tamo. Kina i Indija će same pokrivati jednu petinu svetske trgovine. Izvoz iz Kine u Evropu premašiće 1 bilion dolara što je dvostruko više od izvoza iz SAD u Evropu. Izvoz iz Evrope u Afriku i na Bliski Istok biće 50% veći od izvoza u SAD. Američka ekonomija će doživeti uspon zahvaljujući „azijskoj karti“, a Evropa zahvaljujući samoj sebi. Unutar kontinenta, tokom narednih deset godina, trgovina će doživeti ubedljivo najveći rast meren ukupnom vrednošću roba.
12 Crkva i finansijske afere: Iz svetovnih kasa, bliže Bogu
Najnovije afere vezane za optužbe oko finansijskih zloupotreba u Vatikanu i na Svetoj Gori, pobuđuju nadu da i crkveni novac ima dušu, jer mu je toliko teško ući u trag. Kao da se sa ovoga preselio na onaj svet.
BIZNIS
16 Šta podstiče rast izvoza čarapa iz Srbije: Stranci „pletu“ za dolare
Izraz „čarapani“ u Srbiji se vezuje za Kruševljane jer su, prema jednoj od verzija u narodnim predanjima, u bitke sa Turcima išli samo u vunenim čarapama, kako bi im se bolje prikrali. Danas čarape predstavljaju vodeći izvozni proizvod domaćih tekstilaca, čemu su značajno doprineli strani investitori. Privučeni pogodnošću da Srbija, zahvaljujući statusu najpovlašćenije nacije koji su joj dodelile SAD, na ovo tržište plasira čarape po daleko nižoj carinskoj stopi od one po kojoj se izvozi ista roba proizvedena u Evropskoj uniji.
18 Kako proveriti bonitet firme u Srbiji? Teško
S obzirom da segment finansijskog tržišta koji se bavi proverom boniteta u Srbiji nije regulisan ni na koji način, i da o kvalitetu mnoštva ponuđača ove usluge presuđuje jedino tržište – koliko zaista vrede stručne konsultacije koje ćete skupo platiti saznaćete tek po obavljenom poslu.
20 Javni radovi u Srbiji: Ženska posla
Kad se pomenu javni radovi, većina ljudi u sebi stvori sliku radnika s krampom u ruci i vizijom autoputa u daljini. U Srbiji, pokazuje pola decenije iskustva, najkorisnijim se pokazao brižni rad gerontodomaćica u staračkim domaćinstvima u unutrašnjosti zemlje. I korisnici i nezaposlene žene koje su dobile priliku da se radno angažuju nezadovoljni su jedino činjenicom da se njihove potrebe tek kratkotrajno rešavaju jer je novac za ovu uslugu ograničen. Iskustva sa ovakvim angažovanjem radne snage u zemljama u tranziciji u najmanju ruku su šarolika, pokazuju studije.
FINANSIJE
24 Poreska reforma i mala i srednja preduzeća: Kroz pustinju i prašumu
Današnji pretendenti na mesto premijera, a sutrašnji pobednici, morali bi da se oberučke prihvate SRP-a (sveobuhvatne reforme propisa) i da raščešljaju šumu od 250 različitih taksi, naknada i drugih nameta koje preduzetnici i preduzeća moraju da plaćaju mimo poreza. U junu će ih za reč držati MMF, a za četiri godine mladi nezaposleni birači koji su ove godine po prvi put našli pred glasačkim listićem.
26 Novi porezi u EU: Oreži i beži
Nakon buržoaske revolucije, mladoj francuskoj republici očajnički su bila potrebna sredstva za finansiranje ratova koje je vodila. Jedan domišljati poslanik Konventa predložio je uvođenje poreza na pamet. Šaljivi opozicionar mu je odgovorio: „Vi ćete, dragi kolega, prvi biti izuzeti!“ Ova anegdota koja ilustruje neutoljivu glad državnih budžeta za sredstvima na čudan način se proteže i na današnjicu, doduše – nešto manje drastično.
28 Tri i po godine od eskalacije finansijske krize: Šta je ostalo od Braće Liman?
Kada je sredinom septembra 2008. godine investiciona banka Liman Braders (Lehman Brothers) podnela zahtev za zaštitu od poverilaca po čuvenom američkom zakonu o bankrotstvu, činilo se da je nastupila prekretnica u funkcionisanju američkog finansijskog sistema. Tri i po godine kasnije ova kompanija je izašla iz bankrotstva u vidu senke nekadašnjeg finansijskog džina, dok nad Volstritom i dalje lebde isti problemi podsećajući na stara vremena.
30 Pet finalista Volfsonove ekonomske nagrade za izlazak iz evra: Bolujem ja, boluješ ti
Uporedo sa novim upozorenjem američkog ekonomiste Nurijela Rubinija da evropske zemlje „žive u disfunkcionalnom braku“ i da „periferne zemlje“ Grčka, Italija i Portugal treba da prihvate razvod od evrozone, objavljena su imena pet najboljih autora radova u kojima se sugeriše najbezbolniji izlazak iz monetarne unije.
TEMAT – Globalizacija radne snage: Sa sindikatom na Biro
33 Prekarijat: Nova opasna klasa?
Pre 40 godina bilo je rašireno verovanje da će početkom 21. veka zaposleni raditi 20 sati nedeljno, živeti u sigurnosti i uživati određeni profesionalni status. Umesto toga, svedoci smo rasta nove i opasno gnevne klase – prekariata. Ovako započinje jedan od svojih intervjua Gaj Stending, autor važne i izazovne knjige „PRECARIAT – New Dangerous Class” (2011). Šta se krije iza ovog neprevodivog koncepta?
36 Sindikati u Srbiji: Samo kad zagusti
Krucijalno pitanje i za sindikate u svetu i kod nas je mogućnost zajedničkog delovanja ali u Srbiji pre toga moraju da se razreše pitanja sindikalne imovine i reprezentativnosti sindikata, kaže sociolog Srećko Mihailović, jedan od osnivača Centra za razvoj sindikalizma.
38 Vali Korbaneze, ekspert za zapošljavanje mladih: Da je znanja, bilo bi i radnih mesta
„Sa kompanijama koje privlače niske nadnice sada dobijate, ali za deset godina ćete izgubiti jer će takva preduzeća nastaviti da tragaju za nižim troškovima proizvodnje. Ako žele dugotrajnije dobitke, zemlje treba da pokušavaju da privuku kompanije koje traže obučenu radnu snagu, a to znači obrazovanu, inovativnu i fleksibilnu. Obrazovanje i inovacija su aduti, ne plate”, kaže sagovornica B&F.
40 Tržište radničkih zanimanja: Majstori, majstori
Masovno propadanje fabrika u Srbiji i pre globalne krize, i nedostatak jasne industrijske politike, učinili su kvalitetne zanatlije prvo viškom, a potom primerom zanimanja za koja se ne vredi školovati. Tako smo došli u situaciju da sa jedne strane na birou rada skoro 209 hiljada KV i VKV radnika prosečne starosti preko 48 godina čeka na posao ili penziju, a sa druge – nedostaje kvalitetnih radničkih profila u proizvodnim segmentima koji se sporadično oporavljaju, najčešće u zavisnosti od globalnih kretanja i pojedinačnih stranih investicija.
42 Kriza sindikata na Zapadu: Ofanziva poslodavaca
Ne prepoznavši na vreme izazove neoliberalizma, severnoamerički, ali i sindikati u drugim razvijenim kapitalističkim zemljama izgubili su članstvo i moć pregovaranja. U uslovima kada je sve podređeno internacionalizaciji kapitala, uključujući čak same poslodavce i države, sindikalna kontraofanziva je moguća jedino u međusobnom i povezivanju sa širom zajednicom, u čemu presudnu ulogu mogu da odigraju sindikati u javnom sektoru.
44 Radna snaga u zemljama u razvoju: Da nam živi, živi rad
Članice BRIK, Kina, Indija i Brazil spadaju u malobrojnu grupu zemalja koje danas čine tvrdu „ciglu“ razvoja (“brik“ na engleskom znači „cigla“ ali kolokvijalno i „sjajan momak“) i imaju jasnu ekonomsku perspektivu. Kina i Indija, svoj nagli napredak postigle su prvenstveno zahvaljujući nižoj ceni rada, dok su uzletu Brazila doprinele visoke cene sirovina. Bez obzira na međusobne razlike standard u ovim zemljama je generalno nizak u odnosu na svetska merila, ali treba imati u vidu da su donedavno tamošnji uslovi rada i nagrađivanja bili mnogo lošiji nego danas.
INTERVJU
48 Stanko Crnobrnja, režiser: Nastupa doba medijskog izobilja
Seljenje TV na mobilni telefon označava dosad nepoznatu situaciju u istoriji kulture i istoriji komunikacija. Nalazimo se u vremenu u kome vam ista ‘sprava’ – kompjuter, laptop, ili mobilni telefon – omogućava da obavite sve korake proizvodnje, promovišete i distribuirate stvoreni program milionima korisnika i da i naplatite gledanost tog programa. To znači da će se na tržištu pojaviti milioni novih producenata, sa milionima novih medijskih proizvoda. I, naravno, sa mnogo različitih pristupa ideji o tome šta je komunikacija, zabava, informacija, interakcija, kaže Stanko Crnobrnja, producent, režiser i još mnogo toga što staje u definiciju izvođača medijskih radova.
SKENER
52 Kućni saveti kao preduzetnici: Moja zgrada, moj posao
Prljavi ulazi, oronule fasade, pokvareni liftovi, mračni ulazi i loši međususedski odnosi – tako izgleda gotovo svaka zgrada u Srbiji u kojoj vlasnici nisu shvatili da skupština stanara može da bude opštekoristan i profitabilan način organizovanja. U retkim izuzecima, legitimno izabrani kućni saveti ponose se besprekorno sređenim ulazima i zajedničkim prostorijama, tekućim računima u plusu i novim standardima transparentnog poslovanja. Šta drugi mogu da nauče iz njihovih primera?
54 Od ribara do hotelijera: San o zlatnoj ribici
Turistička groznica seli se i u siromašna ribarska sela na jugu Indije, gde sve više stanovnika svoju zlatnu ribicu umesto na pučini traži u razvoju ugostiteljstva na obali. Ovo je priča o jednom takvom selu i njegovim stanovnicima, koji su pred odlukom kako da želju za boljim životom pomire sa očuvanjem svoje tradicije i kulture.
56 Outsourcing u Srbiji: Kancelarija na sred puta
„Istočna Evropa bi mogla postati nova Indija za kompanije koje bi deo poslova htele da presele u svoju vremensku zonu i u kulturološki bliži prostor. Na karti svetskog outsorcinga Srbija je još uvek u zapećku, i koristi jedva petinu svojih kapaciteta. Nažalost, srpsko tržište još uvek ne poseduje napredno znanje u ovoj industriji i zbog toga je važno strateški se opredeliti za razvoj znanja i ulaganje u ljude“, kaže Marko Kovačević, član borda direktora Trizme, pionira outsourcinga u Srbiji.
IT
58 Upravljanje velikim bazama podataka: Forenzičari globalnog sela
Paradoks tehnološkog društva da sve manje kvalitetno koristimo sve veći broj informacija mogu da razreše nove tehnologije za obradu velikih količina podataka. Big Data sistem koristan je ne samo za kompanije i državnu administraciju, već se efikasno primenjuje i u humane svrhe.
60 Majkrosoftov Razvojni centar u Srbiji: Svaki dan olimpijada
Najnoviji Majkrosoftov paket SQL Server 2012, koji se na tržištu očekuje polovinom ove godine, razvio je tim od ukupno 2.500 ljudi, među kojima i 35 mladih stručnjaka iz Microsoftovog Razvojnog centra u Beogradu. To je samo jedan u nizu najvažnijih proizvoda ove čuvene svetske kompanije za koji su programske kodove napisali informatičari iz Srbije, mahom matematički i informatički olimpijci, u proseku stari samo 27 godina.
NAUKA
64 Kafena plevica kao gorivo: Ona te budi, ona te greje
Kako se plevica, uobičajeni otpad u procesu obrade kafe, može korisno upotrebiti? Jedinstvena tehnička inovacija inženjera Nemanje Mašića kojom je omogućeno da se ona koristi kao gorivo, štedi kompaniji u kojoj je zaposlen između 65 i 90 hiljada evra godišnje, a okolini 361 tonu ugljen dioksida manje.
KOKTEL
66 Umetnička radionica „Stare mape“: U potrazi za nepoznatom zemljom
Dok u svetu interesovanje za istoriju kartografije neprestano raste i nastavlja se potraga za još nepoznatim činjenicama o tome kako su naši preci otkrivali i ucrtavali prvi put viđene predele, ta vrsta znanja u Srbiji je postala gotovo nepoznata, kako zbog izostanka izučavanja ove oblasti na fakultetima, tako i zbog nestajanja negovanja veština i umeća u reprodukovanju starih geografskih karata.
68 Kultura i turizam: Igraj sa mnom
Kad ovaj broj Biznisa & Finansija uđe u štampu, na devetom Beogradskom festivalu igre će se za igračima 15 najznačajnijih plesnih produkcija već spustiti zavesa. Publika u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu razići će se zadovoljno kućama pošto je pogledala predstave za koje se u svetu mesecima, pa i godinama čeka ulaznica više, a u vazduhu će ostati da lebdi pitanje, može li Beograd da postane prestonica kulture?
70 Najbolje kuglašice na svetu su žene iz komšiluka: Krunisane, a anonimne
Jedan fabrički tim – Ženski kuglaški klub „Pionir“ – izrastao je u prvake i državnog prvenstva i kupa, osvajaju prva tri mesta u Evropi, a njegove članice su svetski prvaci. Međutim, javnost za njih gotovo da ne zna.
72 Sportsko pregovaranje: Više od mišića
Prošlogodišnji NBA „lokaut“, treći u istoriji ovog košarkaškog takmičenja, a drugi koji je rezultovao otkazivanjem utakmica regularne sezone, trajao je 161 dan i jasno demonstrirao moć sindikata košarkaša NBPA (National Basketball Player Association). I udruženi španski i italijanski fudbaleri uspeli su da se izbore za svoje zahteve. Ono što sportske sindikate čini tako uticajnim je svakako unikatna radna snaga.
KOMUNIKACIJE
76 Ekonomija svakodnevice: Sreća stiže u 5
Sva istraživanja potrošnje slobodnog vremena u Srbiji pokazuju da nas tehnologija još nije otuđila i da je “kafica kod prijatelja” i dalje omiljen način komunikacije u Srbiji. Poražavajuće je međutim da na posete kafanama, kafićima i kladionicama trošimo više vremena nego na sve kulturne događaje, posete sportskim priredbama, sport i rekreaciju, čitanje i šetnju. Iako bi zbog napretka tehnologije trebalo da imamo više slobodnog vremena, nekima ono ipak manjka – pre svega siromašnim penzionerima koji moraju da rade dodatne poslove da bi preživeli.
REPRINT
78 Zašto najbolji kadrovi napuštaju američku vojsku: Zastavnik Džemo
Iako je američka vojska i dalje najveći svetski poslodavac i prvi izbor zaposlenja za mlade ljude, najbolji kadrovi i dalje konstantno odlaze. U autorskom tekstu za „The Atlantic” Tim Kejn predstavlja rezultate istraživanja stavova diplomaca Vest Pointa i zaključuje da najtalentovaniji oficiri ne napuštaju službu zbog novca već zbog okoštalog sistema, u kome vojska nagrađuje konformizam a ignoriše požrtvovanost.
VREMEPLOV
80 Neobična radna snaga viktorijanske Engleske: Sveštenici koji su uživali da ne rade svoj posao
U zamenu za deo porodičnog bogatstva, plemićki sinovi su postajali parosi sa unosnim prihodima i bez utvrđenih obaveza u duhovnom pregalaštvu. Mnogi od njih zapamćeni su kao beznadežni propovednici i nadareni naučnici, ali i kao pisci lakih romana, masnih viceva i hronika proždrljivosti, od kojih su neke vek kasnije postale svetski bestseler.
OTISAK MESECA
82 Zlatna tempirana bomba
Ako je verovati „EU Times-u“, predsednik Putin je početkom maja prošle godine zahtevao od direktora MMF Dominika Stros- Kana da proveri šta je sa zlatnim rezervama MMF deponovanim u Fort Noksu, završavajući ovako: „Ne mogu da verujem, ali ako je istina to bi bila eksplozija od koje ni ja ne bih ostao na svojoj funkciji“. Reč je o kolanju vrlo dokumentovane sumnje da malverzacije nisu mimolišle ni zlato iz Fort Noksa u kojem, pored Amerike, svoje rezerve čuvaju Britanija, Nemačka, Francuska, mnoge manje zemlje kao i razne međunarodne organizacije. Stros-Kan nije izvršio Putinov nalog: 18. maja je smenjen zbog seksualnog skandala. Koincidencija?