Objavljivanje dugoočekivanog spiska od sto najvećih poreskih dužnika pretvorilo se u fijasko Poreske uprave Srbije. Pošto je posle žalbe mnogih i brisanja grada Beograda sa liste dužnika Poreska uprava obećala da će se izviniti svima koji su pogrešno na nju dospeli, a njen direktor rekao da će “podneti ostavku ako je loše objavljao svoj posao” postavlja se i pitanje da li oštećeni imaju pravo na žalbu i po kom osnovu.
Milica Bisić, direktor u KPMG-u, profesor javnih finansija i fiskalne politike na FEFA, nekadašnji direktor Poreske uprave Republike Srpske i zamenik ministra finansija Republike Srbije izjavila je da je ceo debakl sa objavljivanjem ovog spiska dužnika imao i pozitivnu stranu jer je “sada svima potpuno jasno koliko je u lošem stanju Poreska uprava. Ono što godinama muči savesne poreske obveznike, do kojih izgleda nikome nije stalo – neoprostivo netačne, neažurne i nepovezane poreske evidencije – sada su postale svima očigledne”.
Iako je nesumnjivo da je suma koju prema podacima PU poreski obveznici duguju državi značajna – oko 317 milijardi dinara, odnosno više od celog jednog Telekoma – ispostavilo se da je sa spiska odmah morao da bude skinut Grad Beograd koji je dokazao da su netačni podaci Poreske uprave o dugovanju od 1,9 milijardi dinara. Mnoge firme koje su se našle na spisku najvećih dužnika demantovale su da duguju navedene iznose (većina je u sporu u kojem se dokazuje visina dugovanja), ali do trenutka pisanja ovog teksta nijedna Poreskoj nije priložila dokumentaciju koja to potvrđuje. Na sudu takođe mogu pravdu da traže i preduzeća koja su u stečaju, a sudeći prema spisku od 100 najvećih dužnika 87 su preduzeća koja su u stečaju ili brisana iz registra.
Međutim, da Grad Beograd nije jedina “greška u kucanju” potvrđuje i primer Novice Jovanovića, misterioznog Leskovčanina koji je prema podacima PU čovek sa najviše duga prema državi. Iz Poreske uprave Leskovac novinari su saznali da je Jovanović devedesetih imao firmu Mance koja već odavno nije njegova, ali je ova institucija greškom prebacila sav dug te firme na njega kao fizičko lice, pri tom ga ne obavestivši o prenosu duga. Sada je sa kamatama njegov dug narastao na 307,9 miliona dinara.
Da li je jedno “izvinite” dovoljno i da li nepravedno prozvani dužnici imaju pravo na obeštećenje? Preduzeća i pojedinci koji smatraju da im je ovakvim postupkom PU narušen ugled morali bi da svoje (eventualno) pravo na obeštećenje na sudu.
Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave smatra da se greške dešavaju, a da ovog puta zbog toga „nikome nije načinjena šteta“. Međutim, “Zakonom o poreskom postupku je predviđeno da novčanom kaznom može biti kažnjeno lice u Poreskoj upravi ako se u poreskom postupku ne ophodi prema poreskom obvezniku sa poštovanjem i uvažavanjem. Po meni je Poreska uprava postupila sa nepoštovanjem prema preduzećima koja su bespredmetno oglašena kao dužnici”, kaže poreski stručnjak Dragan Obradović, tehnički direktor u EFG Business Services. Isto kao što lice koje duguje porez može biti predmet sankcija, i PU u slučaju u kom stavlja kompanije na stub srama na osnovu podataka za koje posle prizna da su pogrešni mora odgovarati za nepoštovanje poreskih činjenica, smatra sagovornik B&F.
Poreska uprava je u međuvremenu izdala gomilu saoštenja u kojima objašnjava kako to da je objavljeni spisak u najmanju ruku neprecizan. Jedno od njih je da “veliki broj obveznika svoj dug „vuče“ iz davnih dana, a u PU objašnjavaju da zastarelost nastupa posle pet godina, a opšta posle 10 godina s tim što se prekida svaki put kada se donese neki novi akt. Poreska uprava, međutim, nije nadležna da sama briše dužnike zbog zastarelosti već oni sami moraju da podnesu zahtev za to.
To što je među 100 najvećih dužnika svega 16 aktivnih preduzeća, a većina u stečaju ili restrukturiranju, za PU nije problem. „Ta preduzeća jesu u stečaju, ali postoji stečajna masa i iz toga će se namirivati svi poverioci, među njima i država Srbija“, kažu u PU.
To što se među dužnicima našao i čovek koji je već deset godina mrtav, Radosavljević je objasnio mogućom “krađom identiteta” – „Postoje ‘fantom’ firme koje se registruju sa ukradenom ličnom kartom, a da to niko ne prijavi, pa se u Agenciji za privredne registre evidentira neki takav subjekat“, objasnio je Radosavljević dodajući da ne može on biti kriv što u Srbiji može da se registruje firma za 250 evra, da se naprave dugovi, a zatim se otvori nova firma.
Radosavljević je negirao postojanje korupcije u slučajevima dužnika sa spiska koji je PU objavila, mada, podsetio je, Uprava je 2011. godine protiv 17 lica pokrenula disciplinski postupak i oni su ostali bez posla zbog umešanosti u korupciju.
On je Tanjugu rekao da ako Ministarstvo finansija i Vlada Srbije smatraju da svoj posao nije obavljao na zadovoljavajući način, i da je to proizvelo loše posledice po Poresku upravu, on će “naravno podneti ostavku“.
“Poreska uprava je pogazila osnovna načela poreskog postupka, predviđena u članu 4 tog zakona, načelo zakonitosti, jer nije utvrdila činjenice koje su bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući pažnju činjenicama koji idu na štetu poreskom obvezniku, te time pogazila načelo postupanja u dobroj veri utvrđeno u članu 8 istog zakona”, kaže Obradović.
Tokom celog incidenta mediji su pisali o izbegavanju sankcionisanja javnih preduzeća koja su dužnici, poput GSP Beograd koje duguje 1,6 milijardi dinara, a čije bi blokiranje paralisalo prestonicu. Izvor Blica iz Poreske uprave je tom listu izjavio da ova institucija zaobilazi i neka privatna preduzeća koja zapošljavaju veliki broj građana, kako bi se izbegla nova otpuštanja.
“Članom 171 Zakona o poreskom postupku predviđena je politička neutralnost poreske uprave, te je svaki pritisak na nju u tom smislu nedopušten i u suprotnosti sa ovim načelom.”, kaže Obradović.
Poreska uprava je zbog izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i administraciji obavezna da kvartalno „izbacuje“ spisak najvećih dužnika, pa će novu listu objaviti početkom aprila kada bi kako je rečeno u Poreskoj upravi “mogli da očekujemo nešto drugačiji, detaljniji spisak.”
Marija Dukić