„Istočna Evropa bi mogla postati nova Indija za kompanije koje bi deo poslova htele da presele u svoju vremensku zonu i u kulturološki bliži prostor. Na karti svetskog outsorcinga Srbija je još uvek u zapećku, i koristi jedva petinu svojih kapaciteta. Nažalost, još uvek ne posedujemo napredno znanje u ovoj industriji i zbog toga je važno da se strateški opredelimo za razvoj znanja i ulaganje u ljude“, kaže Marko Kovačević, član borda direktora Trizme, pionira outsourcinga u Srbiji.
Indija je tokom svetske ekonomske krize povećala svoje cene, i ostala je suviše udaljena i ograničena na pružanje podrške skoro isključivo na engleskom jeziku. S druge strane, u jugoistočnoj Evropi Srbija ima šansu da u narednih pet godina popuni kapacitete u tehničkoj podršci i BPO (business process outsourcing – ugovorno angažovanje trećeg lica za obavljanje određenih poslovnih procesa), najviše zbog dobrih cena rada, jezičkih sposobnosti, kao i geografske pozicije“, kaže Kovačević. Trizma je specijalizovana za BPO i outsourcing kol-centara i učestvuje kao strateški partner američke korporacije NCR, koja je krajem februara u Srbiji otvorila veliki kol-centar i za sada zaposlila 200 domaćih operatera za pružanje usluga klijentima iz Evrope na devet različitih jezika.
Što se tiče outsourcing-a za velike strane potraživače, Olga Svoboda, direktorka outsorcing kompanije ConsulTeam, smatra da je možda preterano očekivati da će Srbija postati “nova Indija” sa Balkana. “Da bi se situacija popravila potrebno je da se naši nezaposleni stručnjaci u većem broju javljaju na oglase za poslove, kao i da imaju aktivno iskustvo. Osim toga, neophodno je povećati bazu stranih jezika u ponudi, kako bismo dodatno povećali šanse za zapošljavanje kadrova”, smatra Svoboda.
U svojoj analizi istočnoevropskog tržišta, Nataša Starkel, direktorka kompanije i internet portala GoalEurope, koji se bave istraživanjem i savetovanjem u oblasti softverskog „near shore“ outsourcinga (zapošljavanja radne snage u susedstvu), kao adut ovog dela Evrope ističe upravo višejezičnost njenih stanovnika. Cena rada u regionu Balkana jeste skoro tri puta niža od onih u Engleskoj ili Nemačkoj, ali je i do četiri puta veća u odnosu na indijsku ponudu. Iz tog razloga pojedini ponuđači pokušavaju dodatno da snize cenu rada, a država se trudi da privuče strane investitore raznim beneficijama. „Srbija mora da prepozna segment outsourcinga koji može na najadekvatniji način da odgovori potrebama potraživača. U ovom trenutku to je sigurno IT industrija, čiji predstavnici kvalitetno obavljaju poslove za skoro sve najveće svetske kompanije, ali koji imaju i jaku konkurenciju iz komšijskih zemalja. Svakako bi trebalo povećati i svoju ponudu u domenu BPO usluga koje nisu IT prirode, pogotovo jer se očekuje veliki rast njihove potražnje“, ističe Starkelova. U prilog njenim rečima govori i studija analitičke kuće Everest, koja procenjuje da je sadašnje BPO tržište vredno oko 18 milijardi dolara, ali sa potencijalom da dostigne čak 250 milijardi dolara u narednoj deceniji. Everest navodi Istočnu Evropu kao moguće najprijatnije iznenađenje u tom razvoju.
Sa ocenom Starkelove se slaže i Marko Kovačević: ”Po našoj proceni u Srbiji se trenutno koristi negde oko 20 odsto mogućeg kapaciteta u outsorcing industriji, pa još uvek ima prostora za ulaganje i napredak, i to najviše u izvozu usluga i privlačenju operacija stranih kompanija kao što je to primer sa NCR. Nažalost, još uvek ne posedujemo napredno znanje u ovoj industriji i zbog toga je važno da se strateški opredelimo na razvoj znanja i ulaganje u ljude. Dok se to ne desi, bićemo samo destinacija koja je interesantna zbog cene rada, što je kratkoročna strategija.
Analitičari Gartnera, vodeće kompanije za procenu svetskog tržišta informacionih tehnologija, objavili su da će tokom 2012. godine na troškove IT outsourcinga biti potrošeno oko 23 odsto od ukupnog svetskog ulaganja u IT industriju, odnosno približno 875 milijardi dolara.
Prema podacima profesionalnog sajta za istraživanje outsourcinga u IT industriji za tržišta istočne Evrope (ITOnews.eu), pre godinu dana vrednost srpskog outsourcinga u ovoj oblasti procenjena je na 200 miliona dolara. Toliki obim poslovanja ostvarilo je oko 240 domaćih kompanija, odnosno oko 5.200 zaposlenih u pružanju IT usluga. Isti izvor navodi da je prosečna cena rada za srpske informatičare tada iznosila oko 24 dolara po satu, sa maksimumom od čak 40 dolara po satu za menadžere projekata. Među najvećim potraživačima IT usluga nabrojani su svetski giganti kao što su Adobe Inc, Cisco systems, NVidya, EurekaLabs, Globi, iBank, Jonson Controls, Microsoft, PeopleClick Authoria, SIEMENS, SKF Group, SPX Cororation, Web Biz Networks.