Biznis i finansije, dvobroj 92/93 – decembar/januar 2012/2013.
1000 zašto 1000 zato
Mala i srednja preduzeća
Ako dovoljno velika masa preduzetnika i vlasnika malih i srednjih preduzeća bude umela da iskoristi širok spektar instrumenata za finansiranje novih investicija, umesto razmišljanja isključivo o kreditima, da unapredi, uz stručne savete, svoje interne procese, da prepozna tržišne prilike, pre svega u izvozu, i da ih efikasno eksploatiše, onda bismo, u perspektivi, zaista mogli da počnemo da ličimo na kod nas mnogo pominjane uzore, Italiju i Austriju.
PERISKOP
10 Geopolitika: Novo kinesko stoleće
Nova generacija kineskih rukovodilaca suočava se sa izazovom preseljenja 400 miliona ljudi sa sela u gradove. Henri Kisindžer smatra da će ovo izazvati ne samo infrastrukturne probleme u zemlji već i promenu vrednosti ali i uloge koju Komunistička partija Kine ima danas. Iako je on u pravu kad očekuje da će u narednom periodu Kina biti okrenuta samoj sebi, to ovu zemlju neće sprečiti da nastavi da zauzima svoje mesto u onome što je Danijel Drezner nazvao “Novim ‘novim svetskim poretkom’”. Rastuće ambicije Kine to i pokazuju.
13 Smena generacija i novi kurs kineske politike: Kako se kalio Sji
Od događaja na Tjenanmenu Komunistička partija Kine nije bila u težoj situaciji. Novo kinesko rukovodstvo koje će formalno preuzeti funkcije u martu moraće da se bori sa korupcijom u partijskim redovima, nezadovoljstvom radničke klase, teško ugroženom životnom sredinom i narušenim spoljnopolitičkim odnosima sa susedima. “Da bi neko mogao da kuje gvožđe mora biti jak” poručio je delegatima novi lider Sji Đinping, koga je partija kalila od ranog detinjstva.
16 Državne rasprodaje za nevericu: Privatizuje se Deda Mraz
U nedostatku ključnih ideja za izlazak iz krize, državne administracije postaju sve maštovitije u rasprodaji državne imovine. Tako je Finska na prečac privatizovala Deda Mraza “jer je gubitaš”, a ko ima novca može, između ostalog, da kupi ime grada u Japanu, tajnu naseobinu u Letoniji, pa čak i deo britanske policije.
BIZNIS
20 Zašto Srbija nema uslova za privredni rast: Šest razloga za uzbunu
Ni zamazivanjem očiju, ni ognjem i mačem, ni nasumičnim štrpkanjem po šumi nelogičnih propisa Srbija neće moći da se izbori sa odlivom kapitala, dubokom recesijom i kombinovanom fiskalnom, dužničkom i finansijskom krizom. Zemlja koja se približava statusu kandidata za EU je prema listi Svetskog ekonomskog foruma u 12 važnih pokazatelja poslovanja među poslednjih pet država na svetu. Vreme je za uzbunu i sistematski i koncentrisan rad na otklanjanju oštrih ograničenja privrednog rasta.
24 CEFTA nakon ulaska Hrvatske u EU: Komešanje na vrhu
Iako formalno pregovori još nisu počeli, sve strane učesnice – preostale članice CEFTA, države i njihovi regionalni igrači su „kao napete strune“ jer izlazak Hrvatske iz ove grupacije i njen ulazak u EU otvaraju kombinatoriku „velikih brojki“ u preraspodeli tržišta duvana, šećera, i drugih prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda. Od veštine pregovarača da zaštite svoje interese u tom procesu zavisiće budući poredak igrača iz pojedinih grana na regionalnom tržištu.
28 Građevinske dozvole: Skupa vožnja u začaranom krugu
Građevinska industrija u Srbiji doprinosi našem bruto društvenom proizvodu sa samo 4,2%. Kada bi se to učešće povećalo na prosek zemalja OECD-a, to bi značilo povećanje našeg BDP-a za gotovo 2% i otvaranje desetina hiljada radnih mesta. Od 2009. godine, zakonodavac je sproveo niz ozbiljnih intervencija u pravnom okviru i svaki put je rezultat bio razočaravajući. Koliko god da su ovi problemi komplikovani, rešenja su jednostavna i u rukama su države.
30 Dragoljub Damljanović, „Schneider Electric“: Proleće u decembru
Zašto je za energetski efikasne projekte Srbija perspektivno tržište, šta je to pametna energetska mreža u postojećim i gradovima budućnosti, kako će naši potomci koristiti električne automobile i šta je isplativ rizik i u vreme krize? Odgovori na ova i druga pitanja objašnjavaju zašto je za kompaniju „Schneider Electric“ ova poslovna godina bila uspešna i na tržištima na kojima se to ne bi očekivalo, a u Srbiji decembar završen projektima za koje „nema zime“.
34 Da li su direktori u privatnim firmama malo, dovoljno ili previše plaćeni: Jedan prema „otprilike“
Upravo završen projekat istraživanja proseka plata u Srbiji pokazuje da je ukupan procenat učešća varijabilnog nagrađivanja u srpskoj privredi samo 5%. Za ovakav oblik nagrađivanja u Srbiji karakteristično je da se generalni direktori, iako od njihovog rada u najvećem zavisi uspeh preduzeća, nisu na prvom mestu prema varijabilnom nagrađivanju.
FINANSIJE
36 Pozadina povoljnog zaduživanja Srbije: Kad smo se sabrali, mi smo se oduzeli
Glavni razlog smanjene cene našeg nedavnog zaduživanja leži u činjenici da su od septembra globalni tokovi kapitala preplavljeni dolarima iz američke centralne banke. I taj relativan uspeh bledi kada se sagleda sa aspekta mogućnosti njegove otplate. Upitno je da li će gotovo jedni te isti nosioci ekonomske politike moći da ostvare bolje rezultate u narednom periodu, naročito u svetlu mogućeg produbljenja globalne krize i novih kontrakcija glavnih ekonomija sveta.
39 Porezi i MSP: Pravda za Kalimera
Iz teksta Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama vidi se da je država voljna da nakon niza godina osnažavanja trgovinskih imperija na račun države i malih i srednjih preduzeća, teret krize dobrim delom prevali (i) na najveće trgovinske lance.
TEMAT
43 Mala i srednja preduzeća: Hiljadu zašto, hiljadu zato
Ako dovoljno velika masa preduzetnika i vlasnika malih i srednjih preduzeća bude umela da iskoristi širok spektar instrumenata za finansiranje novih investicija, umesto razmišljanja isključivo o kreditima, da unapredi, uz stručne savete, svoje interne procese, da prepozna tržišne prilike, pre svega u izvozu, i da ih efikasno eksploatiše, onda bismo, u perspektivi, zaista mogli da počnemo da ličimo na kod nas mnogo pominjane uzore, Italiju i Austriju.
43 Konkurentnost malih i srednjih preduzeća: Ako…
Ako dovoljno velika masa preduzetnika i vlasnika malih i srednjih preduzeća bude umela da iskoristi širok spektar instrumenata za finansiranje novih investicija, umesto razmišljanja isključivo o kreditima, da unapredi, uz stručne savete, svoje interne procese, da prepozna tržišne prilike, pre svega u izvozu, i da ih efikasno eksploatiše – onda bismo, u perspektivi, zaista mogli da počnemo da ličimo na tako često isticane Italiju i Austriju.
46 Kako mala i srednja preduzeća koriste Internet: Puno na netu, malo u svetu
Strane kompanije i kompanije koje su otkupili stranci vode mnogo više računa o svojim korporativnim i proizvodnim brendovima nego što je to slučaj sa domaćim kompanijama. I to nije problem samo malih preduzeća. Postoje i naše velike, stare kompanije koje štite svoj korporativni brend i, eventualno, još jedan proizvodni, iako imaju i po nekoliko „superbrendova“ – desetak proizvoda koji se mogu deklarisati kao brendovi i još stotinak drugih proizvoda, kažu u RNIDS-u.
48 Anketa B&F
52 Mentoring preduzeća: Male tajne japanske poslovne kuhinje
Domaći preduzetnici lako i brzo usvajaju nova znanja ali često ne mogu da uvide trenutne prepreke koje ih sputavaju da razvijaju svoje poslovanje na adekvatan način. U tome im može pomoći prenošenje iskustava i ostvarivanje korisnog dijaloga kroz mentorstvo. Japanski stručnjaci su u poslednjih pet godina učestvovali u projektu mentoringa srpskih preduzeća i, vođeni dosadašnjim uspesima, planiraju i dalju međunarodnu saradnju.
54 Nemački eksperti pomažu srpskoj privredi: Džeparac za seniora savetnika
U vreme kad je sve skupo, a znanje najskuplje, teško je poverovati da je moguće dobiti pomoć ekonomskog eksperta za dnevnicu od pet evra. Tu uslugu Delegacija nemačke privrede u Srbiji od pre sedam godina nudi domaćim preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, privrednim udruženjima i klasterima, kao i lokalnim samoupravama, pri čemu se izuzetno vodi računa o zaštiti poslovnih tajni.
56 Kreativna radinost: Moja leva cipela
Šta je zajedničko jednoj modnoj dizajnerki, opančaru i izdavaču elektronske literature? Oni su predstavnici kreativne industrije koja se u svetu smatra svežim generatorom radnih mesta, razvoja novih tržišta i tržišnih potreba, a kod nas napreduje najviše zahvaljujući ličnom entuzijazmu njenih poslenika.
60 Rang po dobiti
63 Rang po poslovnom prihodu
66 Rang po kapitalu
INTERVJU
70 Uroš Đurić, umetnik: Kada sistem ne funkcioniše, funkcionišu ljudi
U zemlji u kojoj je demokratija samo bilbord, ne možete očekivati društveno priznanje ni za jednu istinsku vrednost, pa tako ni u umetnosti. Za bezvredne ljude svi drugi su protivnici, ali i kada sistem ne funkcioniše, funkcionišu ljudi koji imaju prave ideje, kaže umetnik Uroš Đurić.
SKENER
74 Šta otkrivaju informatori o radu javnih organa i državnih preduzeća: Pitajte insajdera
Pristup informacijama od javnog značaja sve češće traže učesnici na tenderima, radnici velikih državnih preduzeća, pa i sami zaposleni u državnim organima. Jedan mali uvid u to ko, šta i zašto pita, pruža prelistavanje informatora Ministarstva za poljoprivredu, koji na žalost ne pruža i odgovore. Uprkos tome, informatori koje je svako ministarstvo dužno da stavi na uvid građanima – državna ustanova, fond, privredni sistem sa javnim ovlašćenjima, grad i opština – predstavljaju sve zanimljivije štivo.
76 Izdavaštvo za decu: Koja je vaša bajka?
U zemlji u kojoj dve petine stanovništva prošle godine nije kupilo nijednu knjigu, a jedna petina porodica sa decom ne poseduje nijedno štampano dečje štivo, “Čarobna knjiga” se upustila u potragu za mladim čitaocima temeljno vizuelno i sadržinski reformišući srpske bajke, a “Kreativni centar” u avanturu podučavanja kroz igru. Uprkos krizi, u dečjem izdavaštvu se pojavljuju novi autori i uzbudljive ideje koje prepoznaje Evropa, a samo ponekad i mi.
NOVE TEHNOLOGIJE
80 MSP u domaćoj informatičkoj industriji: Tržište u krajnostima
Srpsku informatičku industriju obeležavaju dva oprečna trenda: sve veća koncentracija posla na pedesetak vodećih preduzeća, i sve veći broj novoosnovanih IT preduzeća. Ovi trendovi neminovno dovode do povećanja stepena različitosti među preduzećima, što može da bude izvor problema za buduće strateške poteze države. Sa druge strane, može da bude i dobar spoj snage velikih i vitalnosti malih i „startup“-ova.
83 Društvene mreže i marketing MSP: U desnom ćošku
U Srbiji, činjenica da se broj stanovnika iznad 16 godina koji koriste Internet i imaju aktivan Fejsbuk nalog skoro poklapa, otvara marketinšku nišu u kojoj manja i srednja preduzeća nalaze interes za oglašavanje svojih proizvoda.
NAUKA
84 Kako su volonteri promenili svet naučnih istraživanja: Ja, građanin, naučnik
Od projekata koji su se mogli nabrojati na prste jedne ruke početkom 2000, broj naučnih istraživanja u kojem učestvuju obični ljudi, volonteri, popeo se na oko 25 godišnje. Od posmatranja britanskih ptičica s početka XX veka do prikupljanja uzoraka kiše tokom uragana Sendi prošlog meseca, “demokatizacija nauke” rapidno napreduje zahvaljujući novim izvorima finansiranja, entuzijazmu i tehnološkim otkrićima koja “nenaučna, povremena opažanja”, kako kažu neki kritičari, pretvaraju u merljive, kontrolisane serije podataka.
KOKTEL
86 Učenje među eksponatima: Au, što je muzej zgodan
U jednom delu Dečjeg muzeja na beogradskom Dorćolu, mališani mogu da opipaju drvene i metalne igračke svojih baka i deka, a u drugom da zavire u detinjstvo svoje dece koja će, uz sada jedva poznatu tehnologiju, plesati sa 3D dinosaurosima. Postavka u kojoj se pipkanje i „komuniciranje“ sa eksponatima zdušno ohrabruje – izgrađena je na sasvim drugačijem konceptu učenja od onog koji deca dobijaju u školi – i traži od njih slobodu mišljenja i delanja.
88 Zanimanje – Deda Mraz: Ljudi u crvenom
Neki od njih rade ovaj posao 15 dana godišnje pa se vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima i poslovima, a neki iz kostima Deda Mraza uskaču dalje u odelo Nodija, klovna ili gusara. Ali svi oni, i profesionalni animatori dece i povremene Božić Bate, suočavaju se ovih dana sa smanjenom tražnjom. Da bi povećali klijentelu strateški se pozicioniraju na internetu, vode sopstvene autdor kampanje i ulažu u profesionalnu opremu: naočare, praporce i kaiš. Ni tehnološki najnaprednije dete ne može da odoli čarima Deda Mraza.
90 Ekonomija kulture Rubens, superstar
Bio je superstar, brend, inovator u organizovanju proizvodnje i marketinga svoje umetničke radionice i kulturni preduzetnik sa prihodima jednog princa. Slikaru Peteru Paulu Rubensu, koji je nam je ostavio preko tri hiljade ulja, grafika i drvoreza, bili su implicitno poznati mnogi ekonomski koncepti: vertikalna i horizontalna podela rada, kontrola kvaliteta, diversifikacije tržišta i menadžment odnosa sa kupcima.
REPRINT
94 Kikstarter – promena poslovnog koncepta kao odraz društvenih promena: Zovem se Peri, Peri Čen
Kikstarter nije samo startap platforma za finansiranje kreativaca već je i suštinski bitan otklon od današnje ere industrijske proizvodnje i veliki korak napred ka ekonomiji stvaralaca. Bez posrednika i zelenaša – bez “srednjeg reda” koji naplaćuje svoje medijatorske usluge i svojom poslovnom politikom uništava svet stvaralaca zarad finansijske dobiti i profita – Kikstarter nudi šansu svim kreativcima da dopru do “naroda”: do javnosti koja će umeti da proceni vrednost projekata i uloži sredstva u iste, piše GigaOM.
VREMEPLOV
96 Cincari i stvaranje beogradske čaršije: Skriveni žig
Cincari su bili nosioci ekonomske modernizacije u Srbiji sredinom 19. veka. Njihovo poznavanje međunarodne trgovine, jezika i računa, navike i alati, kao i knjige i pismenost obeležili su kulturni život Beograda i Srbije, ali se danas o njima malo zna i još manje govori. Ponovno i pažljivo čitanje izvora i literature sigurno bi Cincare učinilo mnogo vidljivijim u našoj istoriji i kulturi.
OTISAK MESECA
98 Od seljaka do preduzetnika
Kad se od italijanske granice iznad Trsta krene prema Rijeci, na slovenačkoj teritoriji se odvaja lokalni put za selo Slope. Malecko: 32 kuće i 65 stanovnika. U sred sela lepa kamena zgrada gostionice na kojoj piše: „Pri Damjanu“. Dotični Damjan Marsič nije samoljubiv čovek nego vredni Slovenac, koji je iskreno ponosan tim što je postigao pa to i ističe.