Prema novom GfK istraživanju, mladi zaposleni širom sveta pokazuju manjak motivacije i angažovanja na radnom mestu a na dnuliste angažovanosti suMađarska i Češka Republika (6%) i Srbija i Portugal (7%).
Prema studiji koju je među više od 30.000 zaposlenih u 29 zemalja sprovela GfK, globalna agencija za istraživanje tržišta, tržište rada je polarizovano između razočaranih 18-29-godišnjaka i njihovih starijih, naizgled spokojnijih, kolega. Iako su mlađi radnici uglavnom oslobođeni najvećih odgovornosti na poslu, veći procenat njih je „često“ ili „skoro uvek“ zabrinut za balans između posla i privatnog života, pritiska zbog prekovremenog rada, kao i za svoje zdravlje.
Posmatrajući zaposlene u dve starosne grupe na suprotnim krajevima, samo 21% onih koji pripadaju grupi 18-29 godina su visoko angažovani na radnom mestu koje obavljaju, u poređenju sa 31% onih koji su u šezdesetim godinama. Ovaj jaz od 10 poena između mlađih ‘izvršilaca’ i starijih, koji su uglavnom na višim pozicijama u firmi, predstavlja veliki problem za poslovanje širom sveta. On daje podlogu za stvaranje podeljenih radnih mesta, međugeneracijsku netrpeljivost i može da omete sve uložene napore za regrutovanje, zadržavanje, motivaciju i protok mladih talenata kroz preduzeće.
U Makedoniji (36%), Francuskoj (32%) i Turskoj (32%), blizu trećine najmlađih radnika (18-29 godina) su „visoko angažovani“ na svom radnom mestu što ukazuje na prilično stabilnu i produktivnu situaciju za preduzeća. Međutim, na dnu liste angažovanosti Mađarska i Češka Republika (6%) i Srbija i Portugal (7%) se suočavaju sa složenijom situacijom. Zadržavanje mladih talenata bi moglo da postane problem u ovim zemljama, posebno kada ekonomije dalje ojačaju.
U mnogim zemljama, pritisci na poslu imaju veliki uticaj na dobrobit mlađih radnika. Recesija je zadala dodatni jak udarac aspiracijama mnogih. Više od trećine mladih radnika je zbog loše ekonomske situacije bilo prinuđeno da prihvati posao kojim su nezadovoljni (36%) ili su nazadovali u svojoj karijeri (37%). Čini se da mlađi zaposleni takođe nose teret prilikom ‘zatezanja kaiša’ od strane kompanija. Dve petine (39%) veruje da njihov poslodavac koristi recesiju kao izgovor da od njih traži da urade više, u poređenju sa jednim od četiri starija radnika (24%) koji tvrde isto. Trećina (34%) je takođe zabrinuta zbog nedostatka sredstava za efikasno obavljanje posla, u poređenju sa 22% starijih. Ovo, zauzvrat, ima jak uticaj na dobrobit mladih radnika. Dve petine (40%) su često pod stresom na poslu, što je veći procenat nego u bilo kojoj drugoj starosnoj grupi. Štaviše, skoro trećina (31%) oseća pritisak da radi prekovremeno. Kao rezultat, dve petine mladih radnika (39%) su nezadovoljni balansom između posla i privatnog života – ponovo najviši procenat među svim starosnim grupama – dok trećina (32%) veruje da pritisak i stres na poslu često utiču na njihovo zdravlje – 5 poena više nego kod zaposlenih koji su u pedesetim i 10 poena više nego kod zaposlenih u šezdesetim godinama.