Američki fizičari utrkuju se sa evropskim u otkrivanju ‘božje čestice’, piše Glas Amerike.
Ubrzivač subatomskih čestica u američkoj Nacionalnoj laboratoriji Fermi, u Ilinoisu, sagrađen je pre više od 40 godina. Ali fizičari koji rade u njoj neočekivano su ušli u trku sa kolegama u CERN-u, u Švajcarskoj, u pokušaju da otkriju važnu česticu koja za sada odstoji samo u teoriji. Njeno otkriće moglo bi da preokrene naša shvatanja o suštini materije.
Naučnici u Laboratoriji Fermi, u Bataviji, u Ilinoisu, nazivaju je „Higsov bozon“, dok je nobelovac Leon Lederman zove „božjom česticom“. Odstojanje te subatomske čestice moglo bi da objasni zašto materija ima masu.
„Uopšte nije sigurno da Higsova čestica postoji, kaže fizičar Robert Roser, jedan od naučnika koji uz pomoć tevatronskog akceleratora pokušavaju da pronađu neuhvatljivi bozon. „Sudaramo protone i antiprotone velikom brzinom i pokušavamo da razumemo šta se dešava pri tim sudarima kako bismo saznali više o tome kako je svemir nastao i kako funkcioniše“, dodaje Roser.
Jedna od čestica koje nastaju u tim sudarima mogao bi da bude Higsov bozon. Fizičar Vejd Fišer radi u drugom odeljenju Fermilaba, zvanom DiZiro. „Mi ovde u stvari ili potvrđujemo ili odbacujemo teorije za koje smatramo da bi mogle da objasne zašto odstojimo, zašto se materija ponaša onako kako se ponaša, i zašto je sve ovakvo kakvo jeste“, kaže Fišer.
Već decenijama, naučnici iz čitavog sveta su u Femilabu otkrivali subatomske čestice, što je dovelo do teorije o Higsovom bosonu. Međutim, kraj ere pojavio se na vidiku kada je akcelerator predviđen za zatvaranje 2011. godine. Očekivalo se da će potraga za bosonom preći u Veliki hadronski sudarač, u laboratoriji CERN, u Švajcarskoj. Sjedinjene Države su za taj projekat priložile više od pola milijarde dolara. Ali sudarač je zbog nezgode odmah po otvaranju, u septembru, ispao iz rada na duže vreme. Laboratorija Fermi je time dobila dodatno vreme da pokuša da pronađe „Higsov bozon“.
„Vreme koje smo dobili zahvaljujući kvaru Hadronskog sudarača pruža nam veliku mogućnost. Trka je istinska i niko ne zna ko će prvi stići na cilj“, kaže fizičar Vejd Fišer.
Naučnici u Femilabu nadaju se da će im paket za ekonomsku stimulaciju, predsednika Baraka Obame, doneti sredstva za istraživanje koja su poslednjih godina presušila. Roser i njegove kolege smatraju da bi tako mogli da pobede u trci.
„Voleli bismo da budemo prvi, ali time se priča ne završava. To bi bilo samo još jedno dostignuće za nas pre nego što isključimo ubrzivač i predamo Evropi štafetu u traganju za suštinom materije“, zaključuje Robert Roser, prenosi Glas Amerike