Na konferenciji SECPA (Udruženje inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u Srbiji) iznet je zaključak da posledice odlaganja pune primene novog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja uslovljavaju produžetak neizvesnosti po pitanju bezbednosti hrane u Srbiji, kao i moguću zabranu izvoza hrane u EU. Ako pak regulišemo ovu sferu, izvoz bi za narednih deset godina mogao da dostigne šest milijardi dolara.
Kada govorimo o poljoprivredno-prehrambenim proizvodima važno je znati da tu i dalje više izvozimo nego što uvozimo, te je tako prošlogodišnji izvoz bio 1,94 milijarde dolara, a uvoz 1,3 milijarde. Najveće izvozno tržište za nas su zemlje članice EU (oko 34 odsto), a na izvoz otpada 30 odsto proizvedenih dobara u Srbiji. Sa trenutnim rastom izvoza očekuje se da bi Srbija do 2020. godine poljoprivrednom proizvodnjom mogla zadovoljiti potrebe domaćeg tržišta i zaraditi još šest milijardi dolara na izvozu.
Iz tog razloga neophodno je uspostaviti i poštovati visoke zahteve koji se odnose na bezbednost hrane na izvoznim tržištima, jer se sada sprovodi nedosledna politika u oblasti registracije sredstava za zaštitu bilja. Iako je u junu prošle godine usvojen zakon koji je usklađen sa evropskim standardima, registracija i kontrola sredstava za zaštitu biljaka koja se koristi u proizvodnji hrane nije dovoljno regulisana, a posebno registracija podataka o vrsti i tipu nećistoća u tim sredstvima, kao i podaci o njihovom riziku po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Po nekim podacima, oko 500 od 800 registrovanih sredstava za zaštitu bilja u Srbiji su generičke kopije.
SECPA i ECPA (Evropsko udruženje proizvođača) su učestvovale u izradi pomenutog zakona, ali naš parlament je amandmanima odložio punu primenu Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, do 13. decembra 2013. godine, posebno u vidu registracionih zahteva za dokumentaciju direktno vezanu za bezbednost hrane. Ako će to loše uticati na izvoz u problemu smo, ali veća je nevolja što će uticati i na zdravlje ovdašnjih potrošača. Da se ne koriste sredstva za zaštitu bilje, Srbija bi proizvodila 40 odsto manje hrane.