Nedelja štednje privukla je veliko interesovanje građana, o čemu svedoči i činjenica da je zbog velikog broja poseta oboren sajt portala Kamatica.com. Kamatica sada nudi iSMS servis putem kog građani mogu da dobiju tačnu informaciju gde je najviša kamata na oročenu štednju u evrima, ali i savete za štediše kako da dobiju što povoljnije uslove za štednju.
U saopštenju Kamatice kaže se da su građani nestrpljivo iščekivali ponude banaka koje su vrlo oprezno pratile konkurenciju i svoje ponude prilagodile novonastaloj situaciji na tržištu. Može se reći da su kamatne stope na oročenu štednju ove godine izuzetno privlačne i da borba za štednju građana počela prilično oštro pa se kamatne stope kreću od 6-8% na deviznu odnosno od 10-18% na dinarsku štednju.
Kako se ponude prilagođavaju situaciji iz sata u sat tako neke banke i nisu još izašle sa svojim ponudama. S tim u vezi, tim portala Kamatica je kreirao SMS servis putem kog građani mogu da dobiju tačnu informaciju gde je najviša kamata na oročenu štednju u evrima. Slanjem reči stednja na 4455 građani će saznati najbolje ponude banaka za oročenu štednju u evrima na 3, 6, 12 i preko 12 meseci pa će tako moći lakše i da izaberu banku kojoj će poveriti svoju štednju. Cena poruke je 100din+porezi.
U ovogodišnjoj Nedelji štednje portal Kamatica.com je u ponudama poslovnih banaka identifikovao opasnosti koje štedišama, sem manjih prinosa zbog čestih promena u ponudama banaka i problema u kontinuitetu štednje u budućem periodu, mogu doneti i dodatne troškove:
1. Svakodnevne promene kamatnih stopa. Samo u prvom danu Nedelje štednje došlo je do četiri promene na listi poslovnih banaka koje daju najviše kamatne stope za uobičajene rokove oročenja. Promene su se dešavale iz sata u sat i drastično su menjale mogućnosti ostvarivanja viših prinosa na oročena sredstva štediša. Kako provera ponuda svih banaka zahteva dosta vremena, može se desiti da tokom vašeg traganja za najpovoljnijom ponudom dođe do izmena u ponudama pojedinih banaka i da na taj način propustite neku od najpovoljnijih ponuda. Ovaj problem možete rešiti bržom proverom svih ponuda poslovnih banaka u kratkom roku pozivanjem call centara i proverom na sajtovima poslovnih banaka i nezavisnih servisa umesto obilaska poslovnica banaka.
2. Termin i rokovi oročavanja sredstava. Deo poslovnih banaka važenje svojih stimulativnih kamatnih stopa povodom Nedelje štednje je i ove godine proširio na period posle Nedelje štednje. Oročavanje sredstava nakon završetka Nedelje štednje može ograničiti vaše mogućnosti oročavanja po stimulativnim kamatama u budućem periodu. Ukoliko biste sredstva oročili na 12 meseci nakon Nedelje štednje, ona će dospeti u periodu koji prati Nedelju štednje naredne godine. Međutim, tada će najverovatnije ista ili druge poslovne banke ponuditi niže kamatne stope ili uopšte i neće produžiti važenje stimulativnih kamatnih stopa, što će vas primorati da svoja sredstva reoročite uz niže prinose. Ova opasnost je posebno otvorena u aktuelnim uslovima, zbog toga što je trend kretanja kamatnih stopa opadajući. Kada su u pitanju rokovi oročenja sredstava u Nedelji štednje, uobičajeno je da u gotovo svakoj banci naiđete na izbor oročenja sredstava na periode od 1 do 36 meseci. Međutim, vrlo je važno znati da kontinuitet oročenja sredstava po stimulativnim kamatnim stopama tokom budućih nedelja štednje možete nastaviti isključivo oročenjima na 12, 24 i 36 meseci. Svako oročenje na kraće periode ostavlja prostor od nekoliko meseci u kojima ćete sredstva moći da oročite isključivo po redovnim kamatnim stopama. Najlošiji izbor za štediše mogu biti rokovi od 1 do 6 meseci, koji ostavljaju ogroman prostor za kasnije oročavanje po redovnim uslovima, što značajno umanjuje potencijalne više prinose na oročena sredstva. Ovo važi isključivo za štediše koji svoja sredstva oročavaju u kontinuitetu i nemaju nameru da ih jednokratno utroše nakon isteka perioda kraćeg od godinu dana. I u ovoj nedelji štednje se mogu primetiti ponude u kojima su kamatne stope na oročenja kraća od godinu dana više od onih na duže periode oročenja. To samo ukazuje na visoku prisutnost ove opasnosti u aktuelnim ponudama poslovnih banaka. Ovakvim ponudama banke pokušavaju da privuku klijente sa očekivanjem da će ih zadržati nakon isteka oročenja, jer transfer sredstava neće biti tako isplativ kao u Nedelji štednje, zbog manjih razlika između ponuda banaka kod redovnih kamatnih stopa na štednju.
3. Stepenasta štednja. Stepenasta štednja je postala popularan način promovisanja visokih kamatnih stopa od strane poslovnih banaka. Iako ne predstavlja opasnost, već vrstu štednje u ukupnoj ponudi banaka, stepenasta štednja se delimično „zloupotrebljava“ od strane poslovnih banaka radi privlačenja klijenata kroz izdvajanje najviših kamatnih stopa iz serije različitih, koje se obračunavaju tokom perioda oročenja. Stepenasta štednja podrazumeva različite kamatne stope u različitim rokovima oročenja. Tako se najčešće u prvim mesecima obračunavaju vrlo niske kamatne stope od 2-3%, a u poslednjim mesecima oročenja visoke – čak i preko 10%. Iako nudi prednosti u pogledu relaksiranije politike razoročavanja, stepenasta štednja najčešće u ukupnom iznosu donosi nižu kamatnu stopu od klasične oročene štednje sa istim rokom oročenja. Promovisanjem samo najviših kamatnih stopa koje se obračunavaju u par poslednjih meseci oročenja, poslovne banke mogu stvoriti iskrivljenu sliku u očima štediše. Mogućnost da se zaštitite od ove opasnosti je da zahtevate od bankarskog službenika da vam obračuna iznos ukupne kamate koju ćete ostvariti na kraju perioda oročenja stepenaste štednje i to uporedite sa klasičnim oročenjem pre nego što se odlučite za jednu od ove dve opcije štednje.
4. Oročavanje iznosa preko 50.000€. Poslovne banke sve češće u svojim ponudama nude posebne kamatne stope za uloge veće od 20.000, 25.000 ili 50.000€. Vrlo je važno za štediše da ne izgube iz vida da se garancije Republike Srbije na štednju građana u poslovnim bankama odnose na uloge do 50.000€ u jednoj banci. Zbog toga, ukoliko želite da zadržite dodatni vid osiguranja od strane države, a oročavate veliki iznos sredstava, preporučljivo je da svoju štednju rasporedite na više poslovnih banaka, tako da ukupan ulog ne prelazi 45.000 € u svakoj od njih. Na ovaj način ćete zaštititi i glavnicu i kamatu koja vam sleduje po osnovu oročene glavnice u poslovnoj banci.
5. „Pokloni“ za štediše. Pojedine poslovne banke i ove godine nude štedišama uz oročenje depozita neku vrstu poklona. Najčešći pokloni su proizvodi banke poput kreditnih kartica, kredita, paket računa i sl. Svaki štediša mora imati u vidu da većina bankarskih proizvoda, koji se nude kao poklon uz štednju, nosi određene troškove. Ukoliko iste troškove posmatrate kao deo paketa u vašem poslovanju sa konkretnom bankom, oni umanjuju prinos koji ćete ostvariti štednjom. Tako npr. kredit nosi troškove odobravanja i kamate, kreditna kartica, koja je najčešći „poklon“ za štediše, nosi troškove poput članarine i kamatne stope na korišćena sredstva i sl. Da bi se donekle „prikrili“ ovi troškovi, poslovne banke nude pogodnosti poput niže članarine ili umanjene kamatne stope, neobračunavanje članarine u određenom periodu i sl., ali čak i sa ovim dodatnim pogodnostima, ovakvi dodatni proizvodi za vas predstavljaju samo dodatni trošak koji umanjuje prinos po osnovu štednje.
6. Transfer sredstava u drugu banku. Građani će i u ovoj Nedelji štednje, zbog povoljnijih kamatnih stopa u konkurentskim bankama, možda odlučiti da svoja sredstva u Nedelji štednje povere drugoj banci. Iako naizgled bezazlena, ovakva odluka vam može doneti neočekivane troškove transfera. Poslovnom politikom banaka je utvrđeno da se transfer deviznih sredstava iz jedne u drugu poslovnu banku tarifira naknadom koja važi za transfer deviznih sredstava u inostranstvo. Takva pravila mogu učiniti da značajan udeo u sredstvima koja transferujete čine sami troškovi transfera, koji će u tom slučaju značajno umanjiti koristi koje ćete ostvariti oročavanjem sredstava po višoj kamatnoj stopi u drugoj poslovnoj banci. Ovaj problem možete rešiti upoređivanjem troškova i koristi od oročavanja sredstava u drugoj banci ili jednostavnim fizičkim prenosom novca do najbliže poslovnice konkurentske banke. Kada je u pitanju transfer sredstava u drugu poslovnu banku, imajte u vidu i da je za podizanje gotovinskih sredstava u iznosu većem od par hiljada evra potrebno izvršiti najavu dan ranije u banci iz koje povlačite sredstva.