Opšte je poznato da smo mi nebeski narod i tu nema ništa sporno. Sa aplikativnim softverom u „oblacima“ začarani krug se zatvara i imamo šanse da postanemo i informatički pismeni na istom tom nebu. Jednog dana, a dotle…
Ako ste mislili da ćete se moći odmoriti od tehnologije, interneta i raznih džidžabidža, grdno ste se prevarili. Sve se više priča o tzv. nebeskim, a doslovce „cloud“ operativnim sistemima i aplikacijama. Da je priča ozbiljna, dokazuje i činjenica da su se tu umešali i veliki igrači i da je to sada sve već zvanično. Eto još jedne prilike da menjamo navike, platforme i periferije.
Da bi priča bila još zanimljivija, dosta ljudi koji se bave webom i tehnologijom uopšte, nisu baš sigurni šta termin „cloud“ tačno znači. To jeste doslovce – oblak, ali znači više stvari i čekamo da sve legne na svoje mesto.
Laicima se sve ovo može predstaviti otprilike ovako: imate kompjuter, imate internet, imate udaljeni server na koga se „kačite“. Nekim čikama je palo napamet da stvari koje ovako funkcionišu nisu dobre i da je zanimljivo nemati aplikativni softver na svom kompjuteru, već negde na udaljenom serveru. Dakle, vi imate browser, odete na neki sajt, a tamo možete da crtate, gledate filmove i sve što vam mašta dozvoli. Pri tome, kompjuter može da bude minimalne konfiguracije, što mu snižava cenu, a vi ne treba da se brinete oko instalacija i slično. Naravno, nije sve baš ovoliko prosto, ali ne želimo da vas dalje zbunjujemo.
Ovakav način opštenja ima i prednosti i mana. Prednost može biti, recimo, u lakšem suzbijanju piraterije. Bil Gejts je o ovome govorio pre nekih desetak godina. Takođe, aplikacije bi, sa napretkom interneta, postale dostupnije i konkurentnije. Najveća mana je, naravno, privatnost. Polako, ali sve sigurnije, dolaze dani kada ćemo sve svoje podatke držati na udaljenim serverima, sa prividom da imamo kontrolu nad njima. Uopšte, da bi tehnologija išla napred, mora se izmisliti nešto novo inače bi kompanijski PR-ovi ostali bez posla. Dakle, ovde opet ide ona priča o stvaranju potreba, i suptilnom načinu da vas ubede da je to dobro i da vam baš treba. Naravno, niko vas neće siliti, ali na primerima društvenih mreža vidimo da je termin „15 minuta slave“ produžen, tako da svako želi biti šoumen, bar u okviru svojih kontakata, odričući se svoje privatnosti. Samim tim možemo doći do zaključka da su ljudi u načelu za zaštitu privatnosti, ali sve to pada u vodu kada praksa izađe na videlo.
Zašto onda lupati glavu i razmišljati o tome? On-line upotrebljivih aplikacija je sve više i naši kompjuteri, pa makar bili i u vidu mobilnog telefona, biće samo terminali koje opslužuje neki server, hiljadama kilometara daleko.
Dobar primer za ovu priču su Guglove aplikacione đakonije. Na adresi google.com/apps možete videti svašta, ali to nije sve. Ne deluje kao neka mudrost napraviti on-line tekst procesor i slično, ali napraviti pandan Photoshopu delovalo je do skora u najmanju ruku „ne skoro ostvarivo“. Pre svega postojala su ograničenja u brzini veza, ali i browsera. Međutim, same kompanije su napravile velike pomake na ovom polju. Tako je Adobe napravio Photoshop Express (photoshop.com/express). Ni drugi mu nisu ostali dužni, pa postoji i veoma upotrebljivi Sumo Paint (sumopaint.com/app).
Napominjemo da je ovo samo jedan od termina Cloud Computing, ali će verovatno preovladati kao glavni za ovaj vid baratanja aplikacijama. Koliko je to važno, govori i podatak da je kompanija Dell 2007. godine pokušala da zaštiti ovaj termin u SAD, ali je posle mesec dana povučeno rešenje zbog prigovora ostalih kompanija.
Naravno, dalje aplikacije vam nećemo nabrajati, bilo bi suvišno. Valjda vam je već jasno da će one doći do vas pre nego vi do njih. Desktopi lete u nebo, a nebo je granica.
Uroš Nedeljković
broj 52, februar 2009.