U većini zemalja Zapadnog Balkana ove godine usporene su reforme potrebne za ostvarivanje članstva u EU. One bi ubuduće morale da intenzivnije rade na jačanju nezavisnog pravosuđa, suzbijanju korupcije, ali i omogućavanju slobode medija. Srbija u tom pogledu nije izuzetak.
Evropska komisija je usvojila novi komunikacioni plan vezan za proširenje EU. U njemu su jasnije definisane reforme koje kandidati za članstvo treba da ostvare.
Za Zapadni Balkan i Tursku to znači da bi trebalo više da porade na vladavini prava a posebno na jačanju nezavisnog pravosuđa, za šta trenutno, kako se Komisiji čini, nema dovoljno političke volje. Takođe, prema izveštaju EK, u većini ovih zemalja borba protiv korupcije je usporila te su one još uvek daleko od standarda kakvi su potrebni za članstvo u Uniji. Slična je situacija i sa slobodom medija.
Srbiju i Crnu Goru, kako se navodi, u budućnosti očekuju politički dijalozi o reformama, koji će prethoditi daljem otvaranju poglavlja i “mogućim korektivnim merama”.
Da podsetimo, naša zemlja je do kraja prošle godine otvorila 18 od 35 poglavlja, od čega su samo dva privremeno zatvorena. Ove godine nismo otvorili nijedno. Srbija najviše mora da radi na osnaživanju vladavine prava, reformi javne uprave, unapređenju konkurentnosti ekonomije i zaštiti životne sredine.
Prema ovom izveštaju Evropske komisije, Albanija i Severna Makedonija su napravile određeni progres u reformama, a Bosna i Hercegovina bi trebalo da razmotri 14 ključnih tačaka kako bi ostvarila dalji napredak. Od Kosova se očekuje da intenzivira napore na implementaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Izveštaj Evropske komisije možete pročitati ovde.
Neophodno i bolje povezivanje unutar Zapadnog Balkana
Nije međutim dovoljno samo raditi na unapređenju nacionalnih ekonomija i pravosuđa. Kako piše evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, za Zapadni Balkan je ključna i povezanost Beograda, Podgorice, Prištine, Sarajeva, Skoplja i Tirane. Varhelji je u autorskom tekstu za Politiku pojasnio zašto je ona ključna: za živote ljudi, za biznise i za ekonomije regiona, posebno kada se mora podstaći oporavak nakon Kovid-19 pandemije. On napominje i da se mora smanjiti jaz u privrednom razvoju između regiona i EU, što će ubrzati proces integracije tih zemalja u EU.
„To su glavni razlozi zbog kojih je Evropska komisija ove nedelje predstavila obiman sveobuhvatni Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan. Plan predviđa mobilisanje do devet milijardi evra sredstava za finansiranje investivcionih prioriteta u oblasti transporta, energetike, zelene i digitalne tranzicije, za stvaranje dugoročnog rasta i otvaranje radnih mesta“, naveo je on.
Foto: USA-Reiseblogger, Pixabay