Tokom 2002. godine prema zvaničnim podacima u Srbiji bilo je 1,2 milona grla krava i junica prenosi Agroklub. Danas ih je tri puta manje jer se njihov broj konstantno smanjuje. Ozbiljno opada proizvodnja mleka, a time i sira i sve je manje mladih poljoprivrednika u ovom poslu. Mlečno govedarstvo je zahtevno i traži punu posvećenost zato rada na farmi nikad ne manjka.
Sladakovići su jedna od retkih farmi u lozničkom kraju na kojoj je broj muznih grla preko deset. U ovom momentu farma broji 12 krava, ali sve veća neizvesnost u ovoj proizvodnji onemogućava im proširenje. Najmlađi naslednik Lazar, sa samo 20 godina ima dug staž u poljoprivredi. Zajedno sa ocem i bratom planira da ovo bude njegov poziv.
Naplata od mleka na mesečnom nivou
Pored mlečnog, bave se i tovnim govedarstvom. Poredeći te dve proizvodnje Lazar kaže da je mlečno govedarstvo zahtevnije, traži veću pažnju, rad i ulaganje ali da se pre dođe do zarade, jer prodajom mleka naplatu ostvarujete na mesečnom nivou, a u tovu jednom godišnje.
„Svakodnevni posao se sastoji od muže, dva puta dnevno ujutru i uveče, davanje hrane ali i čišćenje samih krava i naravno staje, mesta gde stoje i leže. Naša grla su u vezanom sistemu i morali smo da im obezbedimo dobre uslove. Objekat mora biti dobro osvetljen, sa visokim tavanicama da bi vazduh mogao što bolje da cirkuliše, da pristup samim grlima prilikom muže i timarenja bude što lakši“, kaže mladi stočar i dodaje da su se trudili da im obezbede što bolje uslove jer samo tako krava može da iskaže svoj pun potencijal u proizvodnji mleka.
„Lakše je kada je većina poslova praktično mehanizovana ali ipak bez ljudi se ne može“, kaže Lazar i dodaje da zbog ostalih poslova na farmi dodatnih radnika bude tokom cele godine.
Dnevno 200 litara, cena 35 dinara
Na muži su trenutno krave simentalke, ipak u perspektivi je nabavka rase holštajn koja je izrazito mlečna i od koje se mogu očekivati i veće dnevne količine mleka. Trenutno na dnevnom nivou, od ukupnog broja Sladakovići dobiju 200 litara mleka, koje predaju otkupljivaču svaki drugi dan.
Cena po kojoj se kupljuje sirovo mleko je 35 dinara za litru, a iako je to u odnosu na druge otkupljivače čak i dobra cena, nedovoljna je, tvrdi Lazar, za veću zaradu koja bi im omogućila proširenje farme. Sve teži uslovi poslovanja navode pre svega manje proizvođače da odustanu od ovog posla jer je neispalativ.
Stočarstvo je kruna poljoprivrede jedne zemlje, međutim kod nas je sve češći slučaj da proizvođači mleka koji imaju pet i manje grla napuštaju ovu proivodnju, a u mlekarskoj trci ostaju samo oni najjači, najveći, oni koji imaju preko 20 grla na muži i to su farmeri čija proizvodnja može biti ekonomična.
Gajenje isključivo mlečnih rasa
Otkupna cena sirovog mleka prema svim izgledima teško da će se menjati, a jedini izlaz iz ove situacije proizvođači vide u povećanje broja grla, gajenju isključivo mlečnih rasa koje su stvorene za ovu proizvodnju kakvo je na primer holštajn goveče, kako bi sa istim radom i istim brojem grla farmeri imali više mleka.
Još jedna bitna stavka uspešnosti ove proizvodnje je i obezbeđenje kvalitetnog, a ujedno i jeftinog obroka. Proizvođači moraju težiti da hranu proizvode iskjučivo na svojim farmama, uz primenu savremene tehnogije spremanja hrane, biranje kvalitetnih sirovina, jer se samo tako može uticati na povećanje mlečnosti kod grla, a samim tim i na povećanje profita.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay