Kakve veze imaju veštice s vašim omiljenim pivom? Postavljajući ovo pitanje studentima na predavanjima iz američke književnosti i kulture, Stiven Heris iz „The Conversation“ dobijao bi tišinu ili nervozan smeh.
Istorija piva upućuje na nimalo čarobno nasleđe transatlantskih predrasuda i rodnih uloga. Sve do 16. veka pivarstvo je bilo ženski posao, sve dok nije počela prljava kampanja optuživanja žena koje se bave pivom da su veštice. Dobar deo ikonografije koju danas povezujemo s vešticama, od šiljatog šešira do metle, možda je proizašao iz njihove povezanosti s pivarkama.
Ljudi piju pivo već 7.000 godina
Ljudi piju pivo već gotovo 7.000 godina, a izvorno su se proizvodnjom bavile žene. Od Vikinga do Egipćana, žene su kuvale pivo za verske obrede, ali i kao praktično i kalorijama bogato piće za kućnu upotrebu.
Od kamenog doba do 18. veka ejl (ale) i potom pivo bilo je deo domaćinstva u većini porodica u Engleskoj i drugim delovima Evrope. Ovo piće bilo je jeftin način konzumacije i konzervisanja žitarica. Za radničku klasu pivo je predstavljalo važan izvor hranjivih sastojaka, puno ugljeno-hidrata i belančevina. Budući da je napitak bio tako čest u ishrani prosečne osobe, fermentacija je mnogim ženama bila jedan od uobičajenih kućnih poslova.
Neke su preduzetnice iznele su ovu kućnu veštinu na tržište i počele da prodaju pivo. Udovice ili neudate žene koristile su svoju veštinu fermentacije kako bi zaradile dodatni novac, dok su se udate žene udružile sa svojim muževima kako bi vodile pivarski posao.
Pivari optuživali pivarke da su veštice
Vratimo se u na pijace u Engleskoj u srednjem veku ili renesansi, verovatno ćemo pronaći neobičan prizor žena koje nose visoke šiljate kape. U mnogim slučajevima te žene su stajale ispred velikih kotlova, ali nisu bile veštice, nego su se bavile pivom.
Nosile su visoke šiljate kape kako bi kupci mogli da ih vide na prepunoj pijaci. Svoje pivo prevozile su u kotlovima. A one koje su pivo prodavale van prodavnica, nisu držale mačke zato što su bliske demonima, već da bi miševe držale podalje od žita. Neki tvrde da ikonografija koju povezujemo s vešticama, od šiljatog šešira do kotla, potiče od žena koje su bile majstorice u kuvanju piva.
Baš kad su se žene učvrstile na tržištima piva u Engleskoj, Irskoj i ostatku Evrope, započela je reformacija. Verski pokret, koji je nastao početkom 16. veka, propovedao je strože rodne norme i osuđivao vračanje. Muški pivari videli su svoju priliku. Kako bi smanjili konkurenciju u trgovini pivom, optuživali su neke pivarke da su veštice i da koriste kotao za pripremu čarobnih napitaka umesto piva. Nažalost, glasine su uzele maha.
Neki muškarci zapravo nisu verovali da su pivarke veštice. Međutim, mnogi su verovali da žene ne bi trebalo da troše vreme na pravljenje piva. Taj postupak je dugotrajan i traži predanost. Ejl se satima pripremao, čistili se podovi i dizali teški snopovi raži i žita. Da žene ne kuvaju ejl, imale bi znatno više vremena za odgajanje dece – bar je tako smatrano. U 16. veku neki gradovi, poput engleskog Čestera, zabranili su većini žena da prodaju pivo, zabrinuti da će mlade supruge postati stare usedelice.
Dominacija muškaraca u industriji piva se zadržala
Dominacija muškaraca u industriji piva se zadržala, deset vodećih pivarskih kompanija na svetu vode direktori i uglavnom imaju sve muške članove uprave.
Vodeće pivarske kompanije obično prikazuju pivo kao muško piće. Neki naučnici su čak otišli toliko daleko da su oglase za pivo nazivali „priručnicima za muževnost“. Čini se da takva diskriminacija postoji i u manjim zanatskim pivarama.
Studija Stenford univerziteta otkrila je da dok 17 osdto pivara kraft piva ima direktorku, samo četiri odsto tih firmi zapošljava majstorku piva, stručnu nadzornicu koja nadgleda postupak kuvanja.
Ne mora biti tako. Kroz veći deo istorije nije bilo tako.
Izvor: Index.hr
Foto: Pixabay