Skupština Srbije pre nekoliko dana usvojila je rebalans budžeta, kojim se povećava fiskalni deficit preko dva puta, na 6,9 odsto BDP, odnosno za dve milijarde evra u odnosu na prvobitni plan. To će se finansirati novim zaduživanjem zemlje, piše Nova ekonomija.
Sa ovako planiranim deficitom javni dug će i tokom 2021. nastaviti da raste u odnosu na BDP – sa 58,2 odsto BDP-a na nivo od 61 do 62 odsto BDP-a na kraju godine – što je preterano veliko zaduženje za zemlju poput Srbije, ocenjuje Fisklani savet.
Podsetimo da se Srbija 24. februara na međunarodnom tržištu zadužila za još jednu milijardu evra, emitovanjem 12-godišnjih obveznica denominovanih u evrima, po kuponskoj stopi od 1,65 odsto, ali i većoj stopi prinosa (1,92 odsto).
Negde u isto vreme i Hrvatska je prodala 12-godišnje obveznice, ali sa dosta nižom stopom prinosa – od 1,26 odsto. Takođe, Hrvatska je prodala i 20-godišnje evro-obveznice, takođe po nižoj stopi prinosa od onog koji plaća Srbija – 1,77 odsto.
Šta znači kada je stopa prinosa veća od kuponske stope?
“To znači da je naša obveznica uprkos kuponu (kamati) prodata uz diskont u odnosu na nominalnu vrednost”, objašnjava prof. Šoškić.
“Istovremeno, takođe u februaru, Hrvatska je sa višim nivoom javnog duga u odnosu na BDP, za isti tip obveznica (12 godina) ostvarila za trećinu nižu kamatnu stopu (1,257 odsto). Da ne spominjemo Bugarsku koja je krajem prošle godine za 10-godišnju obveznicu ostvarila kamatnu stopu od samo 0,389 odsto, tj. pet puta nižu kamatnu stopu od one koju smo ostvarili mi u februaru (i kojom se hvalimo). Sve to jasno ukazuje da nije samo bitno koliki je dug zemlje, već i kakvi su uslovi finansiranja javnog duga, što dodatno ukazuje na ispravnost stava Fiskalnog saveta da su javne finansije isuviše okrenute potrošnji i da je trebalo konzervativnije formirati budžet za 2021”, zaključuje on.
Više o ovome možete pročitati na sajtu Nove ekonomije.
Foto: Pixabay