Na računu jedna, na kasi za plaćanje druga, naravno viša, cena. Zakon je poštovan ukoliko je kupac bio obavešten pre zaključenja kupoprodajnog ugovora, čak i ako je to bilo saopšteno na kasi, neposredno pre plaćanja računa, kažu u Ministarstvu trgovine. Iz organizacija potrošača smatraju da se pojam „prethodno informisanje“ u zakonu često zloupotrebljava.
Bez dobrog predznanja zakona o potrošačima kao i temeljnog čitanja na sajtu prodavnice, od koje se kupuje određeni proizvod, više nije moguće otići u kupovinu bilo čega što nisu svakodnevne potrepštine. Za ukupnu cenu koštanja važno je znati i kolika je težina robe koja se kupuje, potrebna je i neka veština sklapanja ili bar delimičnog montiranja nameštaja ili bele tehnike, a da bi sve bilo jeftinije poželjno je i živeti na nižim spratovima stambenih zgrada. Ovako ukratko izgleda kupovina nameštaja u nekim prodavnicama u Srbiji.
Na konkretnom primeru, kupovine ugaone garniture u prodavnici „Emmezeta“ vidi se koliko je „proces istraživanja pred odlazak u prodavnicu“ važan. Naime, garnitura za sedenje reklamirala se po ceni nešto višoj od 96.000 dinara. Ali, loše pripremljeni kupac, koji nije pažljivo pročitao informacije na sajtu i raspitao se u kojoj „gradskoj zoni“ stanuje, na kasi je ostao iznenađen.
Na ovu sumu, za prvu gradsku zonu u Beogradu, dostava se naplaćuje dodatnih 3.000 dinara, unos nameštaja po spratu košta 300 dinara, a montaža još 1.000 dinara. Ukupno, na već postojeću cenu garniture za sedenje, račun se povećava za 4.300 dinara. Istina, i ako se ovi „skriveni“ troškovi nisu videli na papiru koji je stajao na garnituri u prodavnici, niti su bili vidljivi na televizijskim reklamama, sve je napisano na njihovom sajtu:
„Za porudžbine koje sadrže jedan ili više artikala, a čija ukupna težina iznosi do 30 kg, cena isporuke je 500 dinara, i podrazumeva isporuku do vrata objekta kupca. Za porudžbine koje su teže od 30 kilograma cena isporuke se izračunava pomoću automatskog kalkulatora. U ovom slučaju dostava se vrši isključivo do kolskog prilaza. Prilaz treba da bude slobodan. Ako pristup ulazu nije slobodan istovar se vrši na prvoj slobodnoj tački, i usluga dostava po spratu se posebno naplaćuje“.
Na primer, za bračni krevet, težine 220 kilograma, na cenu koja je ispisana uz krevet, potrebno je dodati još skoro 1.700 dinara za isporuku sa unošenjem na sprat.
Zakon jasniji od prakse
Za Ministarstvo trgovine nema dileme, zakon je ispoštovan ukoliko je kupac bio obavešten pre zaključenja ugovora. Ovo se odnosi čak i na to, ako su kupcu dodatni troškovi saopšteni na kasi, neposredno pred plaćanje računa.
„To u konkretnoj situaciji znači da je trgovac morao da obavesti potrošača unapred, pre zaključenja ugovora o kupoprodaji nameštaja, da transport nije besplatan, da će potrošač snositi troškove transporta i eventualno montaže. Ukoliko trgovac to nije uradio, potrošač je u mogućnosti da se obrati tržišnoj inspekciji radi zaštite svojih prava, u kojoj situaciji trgovac će morati da dokaže da je predugovorno o ovoj činjenici obavestio potrošača. Ukoliko to ne dokaže, predviđena je prekršajna odgovornost za koju se izriče novčana kazna u iznosu od 300.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 50.000 do 150.000 odnosno za preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara“, objašnjava Višnja Rakić, pomoćnica ministra trgovine.
Ona se poziva na Zakon o zaštiti potrošača, član 13, koji se zove “dužnost obaveštavanja pre zaključenja ugovora”. Ovim je propisana obaveza trgovca da potrošača na jasan i nedvosmislen način obavesti, između ostalog, o prodajnoj ceni ili načinu na koji će se prodajna cena obračunati ako se zbog prirode robe ili usluge prodajna cena ne može utvrditi unapred, kao i o svim dodatnim troškovima i troškovima transporta, isporuke i mogućnosti da se ti troškovi mogu staviti potrošaču na teret. Takođe je propisano da teret dokazivanja izvršenja obaveze obaveštavanja potrošača o navedenim podacima snosi trgovac.
Prevarno oglašavanje
U zavisnosti od trgovca, razlikuju se i „dodatni troškovi“. Tako na primer, u kompaniji „Simpo“, prevoz za robu skuplju od 25.000 dinara je besplatan. Ako se vozi više od 30 kilometara onda je 1.500 dinara. Montaža je takođe uvek besplatna. U „Formi Ideale“, za iznose veće od 70.000 dinara dostava robe u prvoj i drugoj zoni je besplatna, dok se za troškove montaže naplaćuje pet procenata od ukupne vrednosti robe. Unošenje na sprat se podrazumeva i ne naplaćuje dodatno.
Udruženja potrošača imaju različito tumačenje situacije u kojoj je kupac o krajnjoj ceni proizvoda obavešten tek na kasi, kada je već pripremio novčanik.
„Cena nekog proizvoda, bilo kog, u bilo kojoj prodavnici, trebalo bi da bude kao i u marketima. Koliko piše na polici sa robom, isto toliko se plati i na kasi. Ali, to kod nas nije slučaj, i najviše pritužbi imamo na prodavce nameštaja a zatim i bele tehnike. Veliki broj njih dodatne troškove jednostavno ne pominje uz cenu za koju reklamiraju neki proizvod“, objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
On podseća da u zakonu jasno piše da svaka stavka koja utiče na krajnju cenu proizvoda mora biti jasno iskazana na licu mesta, odnosno tamo gde se proizvod i nalazi. Sve ostalo potrošača dovodi u zabludu i može se smatrati „lošom prodajnom praksom“.
„Nezadovoljni kupac mogao je da podnese i prijavu i mi bi smo intervenisali. Ali, u praksi potrošači to veoma retko rade, jer se ’ukorenila’ pojava da jedno piše kod proizvoda a drugo se plaća na kasi“, objašnjava Popović i dodaje da se takav način zove „prevarno oglašavanje“.
Nacionalna organizacija potrošača trenutno pokušava da organizuje seminare, i poziva prodavce i proizvođače nameštaja i bele tehnike da im se odazovu. Smatraju da je u ovim oblastima potrebna edukacija o njihovim obavezama prema potrošačima, kao i na koji način treba da odgovore na reklamaciju.
Električni šporet bez kabla za struju
„Po mom mišljenju, u konkretnom slučaju zakon formalno nije prekršen, ali razlog je to što nigde u zakonu ne stoji jasno šta se podrazumeva pod pojmom ’prethodno informisanje’. Tako da, ako je neko informisan i na samoj kasi, ili ako su informacije o dodatnim troškovima dostupne na sajtu, i to se smatra prethodnim informisanjem. Nema veze što neko možda nema internet ili priliku da gleda sajt određene prodavnice“, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Udruženja potrošača Beograda.
On smatra da postoje „praznine“ u zakonu koje su u tumačenjima na štetu potrošača i štite trgovce i proizvođače. Najdrastičniji primer je kupovina električnog šporeta. Naime, ovaj proizvod se u prodavnicama uglavnom prodaje bez kabla za struju. Bez tog kabla električni šporet ne može ni da se koristi. Trgovci se pravdaju time da su oni prodali jedan proizvod, a to je električni šporet. A da je kabl za struju drugi proizvod. I ako je ovaj prvi zapravo neupotrebljiv bez drugog.
„Moj savet bi bio da se pokrene spor i to zbog ’nedovoljne prethodne informisanosti’. Siguran sam da bi potrošač taj spor i dobio, ali na žalost ljudi se vrlo retko odlučuju na tako nešto. Kao da su navikli na loše trgovačke prakse“, komentariše Bogosavljević.
Poručuje da se nezadovoljni kupci za pomoć mogu obratiti regionalnim savetodavnim centrima koje su formirala udruženja potrošača, zajedno sa Ministarstvom trgovine. Tamo rade advokati i pravnici koji su dužni da pružaju besplatnu pravnu pomoć potrošačima.
Primer sa početka teksta ima i svoj nastavak. Naime, kada je ugaona garnitura stigla kod kupca, ispostavilo se da je isporučena u pogrešnoj boji. Ne onoj koju je potrošač i izabrao. Posle nekoliko dana, i više razgovora sa prodavcima, garnitura je zamenjena onom koju je kupac tražio. U organizacijama potrošača napominju da svi troškovi koji nastanu u ovakvom slučaju idu na teret prodavca. On je dužan da o svom trošku zameni proizvod i da ga isporuči bez dodatne naknade.
Aleksandra Galić
Foto: Pixabay