U Tršanovcima nadomak Brusa, deda, bratanci i unuci obnovili su čuvenu “Stankovicku vodenicu” koja nije radila tri decenije, prenosi portal Plodna zemlja.
Nekada moćna vodenica propadala je pune tri decenije, dok Marko Stanković (30), diplomirani inženjer elektrotehnike, nije predložio a deda Đorđe (71) prihvatio, da je obnove. Vodenica koja je spojila Stankoviće u slozi i koja je u njihovom vlasništvu čitav vek, više neće propadati.
„Stankovicka vodenica“, nalazi se na izlazu sela Tršanovci ka Brusu, na magistralnom putu Kruševac – Brus. Stankovići su jedna od najstarijih familija pored Jovanovića, Uroševića, Kovačevića, Živančevića, Pavličevića, Cincarevića…
Ime sela je nastalo po prvim trsačima šume, koji su krčili granje i šiblje kako bi glavni drum bio bezbedan za prolazak Turaka, a stanovništvo vidljivo. Prema pisanju Zdravka Kostića i njegovim „Legendama bruskog kraja”, 1866. selo je imalo svega četiri poreske glave, da bi taj broj 1925. iznosio 45 domaćinstava sa 328 članova. Prema popisu iz 1991. selo je činilo 145 domaćistava i 665 stanovnika. Tih godina je vodenica i prestala da radi. Živko Stanković, Markov deda, Đorđev brat od strica je bio poslednji vodeničar.
Povratak u prošlost
„Moja prva pamćenja su vezana za vodenicu. Tu sam se prvi put okupao na Rasini, tu sam spavao noću, preko dana hvatao ribe, pekao ih na žaru, družio sa mojim seljanima, kojih je u vodenici bilo i noću i danju. ‘Stankovicka vodenica’ je u srećno vreme mlela neprekidno 24 sata. Veruje se da je vodenica izgrađena još za vreme Turaka i da ju je porodica Đorđević od njih i otkupila. Đorđevići su se doselili iz sela Štave kod Lukovske banje po dolasku u Tršanovce su njihovi potomci promenili prezime i tako su nastale tri porodice, starosedeoci Jovanovići, Uroševići i Stankovići“, priča za Plodnu zemlju Đorđe Stanković (71), penzioner koji se posle radnog veka u Fabrici uređaja i delova “Prva petoletka” i državnoj upravi Brusa, vratio u svoje rodno selo da ostvari želje koje su ga vukle od korena. Obnovio je vinograd i počeo da ponovo obrađuje imanje, stalno sa željom da obnovi i svoju vodenicu.
Temelj vodenice je bio sagrađen od lokalnog kamena, pod je od drvenih oblica, a zidovi od cepane daske. U vodenici su dolazili da melju stanovnici Tašanovaca, okolnih sela, a bilo ih je dosta i iz Župe. Generacije su rasle i othranjene su na hlebu od njenog brašna.
„Cele tri decenije kamenovi su spavali, a vodenica je polako propadala. Ja sam tugovao, maštao o danu kada će vodenički točak da razbije muk, da probudi zaspale grede, da oživi kamen koji će kao neki mrgudni starac nevoljno probuđen da se nadjačava sa snažnom i hladnom Rasinom, ko će jače, ko će brže. Ali kako su godine prolazile, tako su se moje nade gasile. Sve dok Marko Stanković, moj unuk i sin mog bratanca Ilije, diplomirani inženjer elektrotehnike, nije došao sa idejom i voljom, a bogami i novcem da ostvari veliku želju svih nas Stankovića. Vodenica je oživela, jaz obnovljen, a vada, korito jaza pročišćeno. Vodenica je sada u vlasništvu mojih bratanaca Ilije, Mikana i mene“, kaže za Plodnu zemlju Đorđe Stanković.
U ponudi uskoro i žitarice bez glutena
Dosta je uloženo novca u obnovu, a planirano je još ulaganja. Trudili su se da vodenica zadrži prvobitni oblik. Sredili su temelje, zidove, krovnu konstrukciju i sačuvali autentičnost izgleda, morao je i da se rekonstriuiše mehanizam mlevenja. Većina materijala je iz okolnih šuma sa brda Duba.
„Trenutni kapacitet vodenice je oko 1.000 kilograma dnevno, radi samo jedan točak, a do kraja leta planiramo da aktiviramo i druga dva točka na kojima bismo mleli žitarice bez glutena. U vodenici sada meljemo i imamo u ponudi kukuruzno žuto brašno, kukuruzni belo, pšenično integralno brašno, ražano i heljdino brašno. Brašno pakujemo u pakovanja od kilogram, a ambalažu i logo je osmislio Marko, na kog smo ponosni i koji je sve nas vratio narodnoj tradiciji“.
Žitarice kupuju od poljoprivrednika iz Tršanovaca i okolnih sela, osim heljde koju uzimaju u Sjenici, jer viša nadmorska visina pogoduje boljem kvalitetu. Međutim, planiraju da ubuduće i sami uzgajaju žitarice, te da svoju ponudu obogate i speltinim i ječmenim brašnom.
Izvor: Plodna zemlja
Foto: Privatna arhiva / Na fotografiji su Đorđe, Ilija i Marko (s leva na desno)