U Srbiji se više od 10.000 ljudi svake godine, posle odslužene kazne, nađe na slobodi, sa nadom da će naći legalan posao, koji će im pomoći da se ubuduće klone rešetaka. Na koji način oni mogu ući na tržište rada, pojašnjeno je na blogu sajta Infostud.
Dok su u zatvoru, maštaju o slobodi, ali kad prođu kroz gvozdenu kapiju sa jednom kesom u ruci, realan život ne izgleda onako kako su ga zamišljali. Već sa prvim prepešačenim korakom ukus slobode postaje gorak za 10.500 ljudi godišnje koji širom Srbije izađu na slobodu nakon izvršenja zatvorske kazne.
Jer, većina njih nema adekvatan vid podrške, lična dokumenta, novac, niti posao, koji treba pronaći u što kraćem roku. Zapošljavanje je ključno za uspešnu reintegraciju bivših osuđenika. Pored novčanih primanja, ono predstavlja važan segment pošto bivšim osuđenim licima daje šansu za novi početak i ravnopravan status u društvu.
Pripreme još dok su “unutra”
Tokom izvršenja kazne zatvora, a u skladu sa mogućnostima kazneno – popravnog zavoda/okružnog zatvora u kome se izvršava kazna, osuđena lica mogu da budu radno angažovana.
“Radna mesta su razna i obuhvataju poslove od održavanja imanja koja su u sklopu zavoda, preko obavljanja poslova u posebno opremljenim pogonima za proizvodnju određenih proizvoda – stolarske radionice, hale za izradu PVC stolarije, krojačke radionice i slično, pa do poslova unutar samih zavoda/zatvora kao što su poslovi kuvara i održavanja prostora i druga zanimanja. Važno je napomenuti da se osoba pre uključivanja u rad, ukoliko nije te poslove obavljala na slobodi, prvo obučava i sve vreme nalazi pod supervizijom profesionalaca iz oblasti rada koji su stalno zaposleni radnici zavoda/zatvora. Na ovaj način mnoga lica izuče zanate koja nisu znali da rade pre dolaska na izvršenje kazne, a koja kasnije mogu da rade”, navodi za sajt poslovi.infostud.com Jelena Srnić Nerac, načelnica Odeljenja za tretman i izvršenje vanzavodskih sankcija i mera.
Radne obuke se odnose na deficitarna zanimanja (varioci, fasaderi, moleri, rad na CNC mašinama, krojači, pekari i sl.) zbog čega Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) pažljivo prati potrebe na tržištu rada, jer krajnji cilj obuke je ne samo da se lice obuči već da zaista sa tim znanjem može naći posao kada stupi na slobodu.
“Takođe, kazneno – popravni zavodi imaju mogućnost da sklapaju saradnje sa firmama u kojima bi osuđeni radili dok su na izvršenju kazne. Nije retko da se poslodavci odluče da najbolje radnike zadrže u firmama i kada im istekne kazna”, ističe Srnić Nerac.
Ništa se ne radi na silu
Ona objašnjava da je rad osuđenih lica stvar dobrovoljnog pristanka osuđenog i ukoliko lice ne želi da bude radno angažovano, na to ne sme biti prisiljeno.
“Radno angažovanje je u skladu sa zakonom (plaćen posao) i osoba kao i kod redovnog zaposlenja ima svoje radno vreme i pravo na godišnji odmor. Osuđeni su uglavnom veoma motivisani da budu radno angažovani jer to donosi bezbrojne benefite – osećaju se korisno jer imaju mogućnost da rade i stvaraju, a neki tada prvi put stiču radne navike. Sa druge strane, samo po sebi radno angažovanje podrazumeva kvalitetno iskorišćeno vreme do isteka kazne”, tvrdi Srnić Nerac.
Prvi kamen spoticanja
Sa ciljem da menja postojeće stanje 2012. godine osnovana je organizacija NEOSTART koja se bavi pružanjem postpenalne pomoći i koja je pokrenula prvi kutak za zapošljavanje bivših osuđenih lica.
“Naša organizacija radi sa osobama nakon izlaska, mada već prve kontakte ostvarujemo sa njima još tokom služenja kazne. Mi sa Upravom imamo dobru saradnju u smislu podrške, i kada znamo da će neka osoba izađi za mesec-dva, mi zatražimo dozvolu da je posetimo i dogovorimo sa njima šta je to što bi radili kada izađu. Odgovor dobijemo maltene u roku od jednog dana”, kaže za ovaj sajt Darjan Vuk Vulević, izvršni direktor ove organizacije.
Dodaje da je veliki broj zatvorenika na prvi problem nailazi još pre zaposlenja, jer nema lična dokumenta i smeštaj. Većina njih na sam dan izlaska ne zna ni gde će.
Od ukupnog broja, čak 1/4 onih koji izađu nema oslonac u smislu porodice i prijatelja, u najboljem slučaju mogu nekoliko dana da prespavaju kod nekog. Kada se taj deo prevaziđe, momentalno se kreće sa traženjem posla.
Najbrže do posla u ugostiteljstvu
“Kada definišemo okvir poslova koje bi oni želeli i sakupimo oko 50 takvih oglasa, analiziramo svaki i tamo gde nema direktan kontakt telefon ili da ne možemo brzo da ga nađemo, to otpisujemo. Na kraju dođemo do nekih petnaestak oglasa na koje se onda oni jave i dalje dogovaraju”, ističe Darjan i dodaje da se najlakše dolazi do posla u branši u kojoj su kuvari (samouki, priučeni ili ne), pekari, pica majstori, pa čak i konobari.
Nataša Sedlaček
Ceo tekst možete pročitati na sajtu Infostud
Foto: Pixabay