Imajući u vidu da krave važe za jednog od većih zagađivača, novozelandski i nemački naučnici su smislili način kako da njihov “odlazak u toalet” proizvodi manje štetnih materija.
Procenjeno je da je stoka odgovorna za 14 odsto svih štetnih gasova na planeti nastalih ljudskim delovanjem. Drugim rečima, krave zagađuju više nego automobili. Dobar deo ovog zagađenja potiče iz oksida azota koji se nalaze u stajskom đubrivu, ali i metana koji se oslobađa dok stoka preživa. Međutim, i u kravljem urinu nalazi se velika količina amonijaka, otrovnog gasa koji se kada dospe u vazduh sjedinjuje sa azotnim i sumpornim oksidima i stvara amonijum nitrate i amonijum sulfate koji predstavljaju deo finih suspendovanih čestica PM2.5. Osim toga, amonijak koji ispari u atmosferu završava u kišama koje zagađuju zemljište i vodu, te oštećuje i čitave ekosisteme.
Iz tog razloga su naučnici došli na ideju da istreniraju krave da, bar povremeno, mokre u specijalni toalet, gde bi “hvatali” taj amonijak i odstranjivali ga pre nego što on zagadi vodu ili se pretvori u oksid.
Nemački etolog Jan Langbajn je sa svojim istraživačkim timom zato kreirao “MooLoo”, zeleni toalet jake boje koji se razlikuje od ostalih torova, te počeo da trenira stoku da u njemu obavlja nuždu. Telad koja je učestvovala u ovom eksperimentu bila bi nagrađivana ukoliko mokri u toaletu, a ukoliko to čini van njega, aktivirale bi se njihove vibrirajuće ogrlice. Na taj način naučnici su pokušali stoci da usade naviku da obavlja svoje fiziološke potrebe na ovom za njih dizajniranom mestu.
Eksperiment je na samom početku bio uspešan – ispostavilo se da je tri četvrtine goveda posle dve nedelje treninga redovno odlazilo u toalet.
Šta kaže teorija, a šta praksa
Kada bi se na ovaj način prikupila i obradila bar desetina kravljeg urina, značajno bi se smanjilo zagađivanje planete, kažu oni. Međutim, Endru Najt, profesor veterine na Univerzitetu u Vinčesteru i saradnik u ovom eksperimentu, smatra da ta ideja lepo zvuči u teoriji ali da će u praksi biti teško obučiti toliki broj goveda da koristi toalet. Čak i kada bi krave stekle tu naviku, tvrdi on, mašinerija potrebna za obradu štetnih materija iz kravljeg urina bila bi preskupa za većinu stočara na svetu. Zato očekuje da će ovaj izum primenu naći pre svega u bogatijim evropskim državama, čiji farmeri imaju dovoljno sredstava i ekološke svesti za učestvovanje u ovakvim aktivnostima.
Foto: Pixabay